ПОРАЗ СРПСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ: Дачић открио поразне чињенице за СРБИЈУ!

PORAZ SRPSKE DIPLOMATIJE: Dačić otkrio porazne činjenice za SRBIJU!

9 decembra 2017

Idejom da se uvede reciprocitet među sastajanje inostranih ambasadora sa srpskih državnim vrhom, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić zapravo je priznao da srpska diplomatija ne samo da ne radi dobro, nego da ima ozbiljne neuspehe.

Tome u prilog svedoči i podatak da od 69 ambasadora, koliko ih Srbija ima u svetu, njih čak 24 nijednom nije primio šef diplomatije zemlje u kojoj su na dužnosti.

Nemačka, Francuska, Velika Britanija…

Kako pišu „Večernje novosti“, kada je reč o Evropi, srpski ambasadori čekaju na prijem u čak 11 država. Na tom spisku neke od najvećih i najjačih zemalja od Nemačke, Francuske, preko Italije, Austrije, Španije i Potrugalije, zatim Finske i Danske, Holandije, Belgije i Velike Britanije.

Ilustracije radi, to znači da recimo ambasador Srbije u Portugalu i bivši savetnik bivšeg predsednika Srbije Oliver Antić više od dve godine nije uspeo da dođe do portugalskog šefa diplomatije.

Prijatelji samo u teoriji

Ništa bolja situacija nije ni kada je reč o državama van Evrope. Naime, na prijem čekaju i ambasadori Srbije u SAD, Indiji, Japanu, Južnoj Koreji, Etiopiji i Keniji… Zanimljivo je da srpske diplomate nisu imale susrete ni sa visokim zvaničnicima, osim kada su stupili na dužnost, u zemljama koje slove za velike prijatelje Srbije poput Turske, UAE i Kine, gde našu zemlju od oktobra 2014. godine predstavlja Milan Bačević, inače prijatelj i savetnik bišeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

I umesto da razmišlja kako da promeni i unapredi celu situaciju, popravi stanje stvari, možda i porazmisli o kadrovima koji Srbiju i njene interese predstavljaju, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razmatra mogućnost da praktično zaoštri odnose uvođenjem reciprociteta. U praksi, to bi značilo da će se ambasadori inostranih zemalja sa srpskim šefom diplomatije i viskokim državnim zvaničnicima sastajati onoliko koliko naši ambasadori budu imali takvih susreta u zemljama u kojima su u misiji.

To bi dalje značilo da će Dačić reći „ne“, na primer, ambasadoru NR Kine u Srbiji Li Mančangu, zato što srpski ambasador u ovoj zemlji nije uspeo da se sastane sa tamošnjim šefom diplomatije.

– Stalno primam ambasadore, ali oni često preteruju koristeći našu gostoljubivost. Ukrajinski ambasador ne sme da deli lekcije Srbiji, ali ni bilo koji drugi, ni sa Zapada ni sa Istoka – rekao je Dačić.

Reciprocitet da, ali…

Međutim, da li će njegova ideja moći baš tako glatko da prođe, i da li će Srbija, recimo, moći da kaže “ne” američkom ambasadoru Kajlu Skotu, s obzirom na to da njegov srpski kolega u SAD Đerđ Matković nije nijednom primljen na visokom nivou. Ovo se čini malo verovatnom opcijom.

Na ovaj način Dačić može da napravi samo ozbiljnu diplomatsku krizu, jer odbijanjem razgovora sa ambasadorom neke zemlje, Srbija zapravo odbija da razgovara sa tom državom, a ne pojedincem. U situaciji kada se bori za Kosovo, ulazak u EU, strane investicije i još mnogo štošta, malo je verovatno nam ovakvo ponašanje ide u prilog.

Kako objašnjavaju izvori iz Ministarstva inostranih poslova, nijednoj zemlji, pa ni Srbiji, niko ne brani da primenjuje reciprocitet, ali je pitanje koliko je to svrsishodno. Takođe, mnogo šta zavisi i od samog ambasadora.

– U suštini, nije isto doći do ministra spoljnih poslova SAD i, recimo, Makedonije. U prvom slučaju, ako se desi poseta jednom godišnje, to je odlično, dok bi u drugom one trebalo češće da se dešavaju. To, između ostalog, pokazuje i jačinu ambasadora i kako on radi svoj posao. On je jedino nemoćan onda kada zemlja domaćin donese odluku da sa određenom zemljom ne želi da razgovara – priča naš izvor.

Kako objašnjava bivši šef jugoslovenske diplomatije i ambasador pri UN Vladislav Jovanović, princip reciprociteta je kao takav u redu, ali da ipak treba imati na umu na koga se primenjuje i kakve bi posledice mogle da nastanu zbog toga.

– Velike i moćne države verovatno to neće prihvatiti tek tako. Mora se voditi računa da postoji neka srazmera, ali ne totalna, naročito ne u slučejima velikih sila – navodi on.

Zavisi i od ambasadora

Kako objašnjava, deo problema mogu da budu i sami ambasadori, među kojima ima onih ambiciozniji i agilnijih, ali i onih koji to nisu. Takođe, navodi, da je komunikacija danas mnogo razvijenija nego ranije, da postoji dosta neformalnih susreta, pa se kontak može ostvariti i na taj način. Ne treba zanemariti ni izvesnu dozu rezerve koju prema Srbiji zapad ima još iz vremena raspada Jugoslavije ali se i to danas, objašnjava Jovanović, dosta promenilo.

– Mi smo “privlačna udavača” za razne stvari – objašnjava Jovanović.

On navodi primer Amerike gde, kaže, SAD na većinu susreta šalju svoje nižerazredne diplomate jer smatraju da je to dovoljno, dok samo oko 20 odsto bude primljeno na najvišem državnom nivou.

Sve ovo, manje-više, ukazuje na ozbiljnu krizu u srpskoj diplomatiji koju godinama unad potresaju razni skandali i propusti. Ilustracije radi, Srbija dugo nije imala ambasadore u najvećim silama na svetu: SAD, Nemačkoj, Kini… To je nekadašnji šef diplomatije Ivan Mrkić pravdao time da nema adekvatnih kadrova za ove pozicije.

Takođe, ambasadorska mesta zapala su ljudima koji se diplomatijom profesionalno nisu nikada bavili, ali su imali veze sa, na primer, kabinetom bivšeg predsednika Tomislava Nikolića.

Da srpska diplomatija ne mari za kvalitet, svedoči i to što su uhlebljenje u Ministarstvu spoljnih poslova u proteklih nekoliko godina umesto ozbiljnih kadrova pronašle studentkinje privatnih fakulteta, starlete, glumice, poznanice i prijateljice ljudi koji vode ili su vodili srpsku diplomatiju.

KOMENTARI



8 komentara

  1. Vladimir says:

    Naravno da se ne može primenjivati ista politika za sve. Ali logično je da će Ambasador strane zemlje u Beogradu, obavestiti svoju državu da ukoliko oni ne prime našeg ambasadora da neće ni biti prijema ni u Beogradu.

  2. R.Srpska says:

    Ja mislim da treba uvesti mere reciprociteta jer zemlje EU i SAD i jos poneke vazalne drzave zapada su nama neprijateljske zemlje i iluzija je i ocekivati da ce oni da traze kontakt sa nasim ambasadorima kada su im vrata predsednika vlade Srbije otvorena uvek ko javna kuca. Cak mislim da je sa zemljama zapada nepotrebno imati diplomatske misije ali naravno one bi se davno ugasile da ne sluze kao luksuzna radna mesta za stranacke kadrove; njihov stav prema nama je nepromenjivo neprijateljski i mi samo trosimo resurse na te drzave;sve to treba ukiniti.

  3. doktrina soka says:

    Ma sta Dacic naprica? Zna srpski narod da na vrhu vlasti-piramidi sedi Vucic i kontrolira.Puca njemu prsluk sta i kako rade Ambasadori,on misli kada se on pojavi u SADe ili u Kini ili Rusiji sve se resava,a u ambasadama su namestenici sa DNA KACE.koji ni jezik ne znaju zemlje gde predaju akreditive.Ovo je XXI vek kadrovi u rukovodstvu drzave moraju biti pripremljeni za drzavu u koju idu i upoznati sa tematikom i ciljevima od obostranog znacaja za dve drzave,a ne poslati Ambasadora koji je juce bukao za vlast na ulici,pa to je ziva sprdacina.Ambasada u nekoj drzavi je prvi domacin za dolaske nasih politicara po svim pitanjima u bilateralnim odnosima dveju drzava.Joj kako smo nisko pali,kada se samo setim Kapicica,partizancine koji su to isto bili mentoli, i za uporedbu juce i danas Ducica,sramota me.A da imamo sposobnih ljudi imamo,samo eto takvi se ne biraju.Kakva vlast tako nas i predstavlj,BLAGO RECENO SMECE .

  4. Lopovluk do vrha says:

    Sećam se 1996 ili 1967 godine u Novinskoj kući "Borba" su tražili jednog portira.pored ostalih uslova, trebao je da zna dva (2) svetska jezika! Eto, mi sada imamo ministra inostranih poslova koji ne zna ni da bekne engleski.Kakvi li su onda ambasadori?Očigledno je da su oni, kao poslušne osobe dobile uhleblje daleko od Srbije, daleko od očiju.Bilo bi interesantno izvršiti analizu koliko je koji ambasaddor doprineo ovoj zemlji, a koliko nas je koštao. "Ilustracije radi, to znači da recimo ambasador Srbije u Portugalu i bivši savetnik bivšeg predsednika Srbije Oliver Antić više od dve godine nije uspeo da dođe do portugalskog šefa diplomatije." Tom Oliveru Antiću je važno da je uspeo sa ovim sudstvom da rehabilituje Dražu i ispuni Tominu želju i Portugal mu je dopao kao nagrada. Sa tom zemljom sarađujemo, kao da i ne postoji. A koliko vidim, princip je postaviti svoju švalerku za ambasadora, ili tu negde, pa posle idu od jedne do druge, a kao idu u posetu tim zemljama. Koja je to banda.

  5. Batina says:

    Treba da nam je jasno da sadasnji vladari pocevsi od pozicije predsjednika mjesne zajednice pa nadalje prodaju. Ko daje pare dobije poziciju, ne mora nista da zna.

  6. ilija says:

    gospodine dacicu ti se zalazes za jugoslaviju i tvoja stranka i petokraka a toga nema vise kosto nije ni bilo nikad ko te prizna i slusa ti samo cuvas titinu istoriju da se nebi otkrila i da srbi od marsalu nista ne saznaju koje on i sta je uradijo srb skoj naciji na balkanu

  7. Ivan Grozni says:

    Zasto bi zvanicnici primali ambasadore kad nasi politicari ne izlaze iz kabineta Merkelove Putina.Mey, U Kinu se ide kao na Frusku Goru. Nasi politicari ne dozvoljavaju da ambasadori rade svoj posao vec se oni radi rejtinga i propagande slikaju sa poznatima ili "poznatima". Sta ce njima ambasadori ili konzuli kad posao koji oni treba da rade ne donosi glasove.

  8. goran says:

    Dacicu, tvoja ambasada je podrum Mire Markovic. Sta ce ti bolje od toga, tu je sklonjena lova pokradena iz Srbije, a cuvaju je ruske trupe, gde ces bolje. A, sad, hajde zapevaj Erdoganu na uvo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *