ПОРУКА ИЗ РУСИЈЕ: Србија је против уласка Косова у УН, али ако се то промени…

PORUKA IZ RUSIJE: Srbija je protiv ulaska Kosova u UN, ali ako se to promeni…

24 oktobra 2018

Rusija smeta Sjedinjenim Državama u nameri da uspostave unipolarni svet u kome bi o svemu odlučivale. Htele bi da njihovi puleni budu svuda na vlasti — u Ukrajini, Gruziji, Siriji. Rado bi to učinili i u Srbiji, ali im ne uspeva, kaže ruski senator Aleksej Puškov, šef privremene komisije za medije Gornjeg doma ruskog parlamenta.

Ovako komentariše tvrdnje nekih zapadnih medija da Rusija zloupotrebljava slovensko bratstvo da bi izazvala nepoverenje u Zapad, tumačeći ih kao veliku antirusku propagandnu kampanju.

— Mi im smetamo. A pošto im smetamo, treba nas proglasiti neprijateljima u celoj Evropi, iako Rusija nije pretnja ni za jednu zemlju EU. I zato je to klasična propagandna formula: kad se jedna zemlja bavi spoljnopolitičkom agresijama, treba optužiti drugog da je za sve kriv. Pa pogledajte: rat u Iraku — SAD, rat u Libiji — SAD i saveznici, rat u Siriji, ko podržava naoružanu opoziciju — Sjedinjene Države i njihovi saveznici; ko je podržao državni prevrat u Ukrajini — SAD. Znači SAD vode sve ratove a Rusiju za nešto optužuju. Mislim da je to pokušaj da se skrpi antiruski front uz pomoć medija i velikog propagandnog pritiska. Videćete da će za desetak godina za sve da bude kriva Kina, jer ona postaje nova zemlja s kojom Sjedinjene Države ne mogu da izađu na kraj. Uskoro nećemo biti jedini zlotvor, biće ih dva, Rusija i Kina.

Predstavili ste na Sajmu knjiga u Beogradu knjigu „Globalni šah. Ruska partija“. Kako ta partija izgleda na Balkanu?

— Ruska partija je umnogome počela zbog Balkana jer Rusija je opet počela da igra samostalnu ulogu u međunarodnim poslovima iz dva razloga: zbog širenja NATO-a na istok i bombardovanja Srbije. Tada smo se uverili da NATO ne samo da je spreman da vodi političke operacije, nego i da upotrebi vojnu silu da bi uništio svoje političke protivnike. To je bio veoma važan trenutak za rusko političko razmišljanje…



Osvestili ste se…

— Da. Po okončanju Hladnog rata uveravali su nas da se NATO pretvorio u miroljubivu demokratsku organizaciju u kojoj piju čaj, jedu keks i diskutuju kako da svet učine boljim, da se NATO pretvara u organizaciju koja će se baviti isključivo humanitarnim misijama.

Maltene nevladina organizacija…

— Maltene. Bombardovanje Beograda, ubijanje, pokazali su nam da je NATO vojna organizacija koja je spremna da primeni oružanu silu: danas je primenjuje protiv Jugoslavije, a sutra može da je primeni i protiv Rusije. Od tog trenutka u Rusiji je počela revolucija u spoljnopolitičkom razmišljanju. Bilo je jasno da je kurs Jeljcina na stvaranje strateškog saveza sa Sjedinjenim Državama doživeo neuspeh. Mi smo Sjedinjenim Državama potrebni kao potčinjena država. I od tog trenutka je počela da se formira spoljnopolitička doktrina Vladimira Putina. To i jeste ruska partija. To je samostalna igra na savremenoj globalnoj šahovskoj tabli. Nije ona nužno protiv Amerikanaca, ali jeste za Rusiju. I u slučajevima kad nam je potrebno da odbranimo naše interese, spremni smo i na konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama, na primer, u Siriji.

Kako ocenjujete tvrdnje sa Zapada da je Rusija „trablmejker“ na Balkanu zato što, kažu, ne prihvata da svaka zemlja ima pravo izbora, uključujući i NATO?

— Rusiju optužuju da je „trablmejker“ u celom svetu. Samo, nismo mi počeli rat u Iraku, nismo mi počeli rat protiv Jugoslavije, nismo mi bombardovali Libiju, ne ratujemo mi već 17 godina u Avganistanu, nismo mi pokušali da uništimo Siriju, nismo mi ti koji izlaze iz međunarodnih sporazuma — sve to radi jedna zemlja, zna se koja. E ta zemlja je glavni „trablmejker“ na čitavoj planeti. Sjedinjene Države su sa svojim ekspanzionizmom glavni „trablmejeker“ na Balkanu. Jer, hoće li neko da mi objasni, koja je to zemlja pretila Crnoj Gori? Da li Rusija preti Crnoj Gori?

Ali vi ste hteli, kako kaže Milo Đukanović, da tamo smenite vlast…

— Zasad vlast u drugim zemljama menjaju naši američki navodni prijatelji. Milo Đukanović treba malo da pročita novine novijeg datuma da bi shvatio ko stvarno menja režime. Drugo, od Rusije nikada nije dolazila nikakva pretnja Crnoj Gori. Zašto je u NATO primljena Crna Gora i druge zemlje Istočne Evrope? Da bi se konsolidovala američka hegemonija na evropskom kontinentu i izvršio dodatni pritisak na Rusiju. A Rusija je zainteresovana da zemlje Balkanskog poluostrva budu prijateljske prema nama. U tom smislu cenimo poziciju Srbije koja odbija da uvede sankcije Rusiji bez obzira na pritisak Evropske unije, koja se ponaša dosledno kao prijateljska država prema Rusiji. Spremni smo da takve odnose uspostavimo i sa ostalim zemljama regiona. I da se vratim na pitanje „trablmejkera“: ko je razrušio Srbiju, ko je odvojio Kosovo od Srbije, da nije Rusija? Koliko se sećam, uradili su to Amerikanci i zemlje NATO-a. Tako da treba njih da nazovu „trablmejkerom“. A gospodin Đukanović se bavi naprosto primitivnom propagandom. Rusija je uvek podržavala miran razvoj događaja na Balkanu. A oni koji su ovde menjali granice država, bombardovali, ubijali ljude, to su Sjedinjene Države i njihovi evropski saveznici. Ne krivite druge za svoje greške.

Da li se u Makedoniji odigrala bitka između Zapada i Rusije, koju je Rusija izgubila?

— Nisam video nikakvu bitku između Rusije i Zapada u Makedoniji. Mi ne smatramo Makedoniju zemljom koja ima posebno veliki značaj za rusku spoljnu politiku. Znamo da Makedonija želi u EU i nemamo ništa protiv toga. Znamo da Makedonija hoće u NATO i opet smatram da je stvar Makedonije s kim će da se druži. Ali i Rusija ima pravo da o tome ima svoje mišljenje. Zato nek se one zemlje koje ulaze u NATO ne čude što naši odnosi neće biti baš najbolji.

Što se tiče Srbije, kažu nam da što pre treba da rešimo problem Kosova upravo zato što Rusija koristi to pitanje da bi Srbiju držala na uzici.

— Ne vidim kako Rusija može da koristi pitanje Kosova kad ona s Kosovom nema nikakve veze. Kosovo je država pod navodnicima, klijent Sjedinjenih Država i nekih evropskih zemalja. Kako onda mi možemo da koristimo problem Kosova?

U Savetu bezbednosti štitite interese Srbije…

— Da, mi štitimo interese Srbije jer su Srbi naši saveznici, a Srbija kaže da Kosovo ne može da bude članica Ujedinjenih nacija. Ako Srbija sutra kaže da Kosovo treba da bude članica UN, onda će Rusija doneti možda drukčiju odluku. Naš stav po pitanju Kosova uglavnom zavisi od stava Beograda. Ako se Beograd bude menjao i mi ćemo možda razmisliti o promeni našeg pristupa. Ali u ovom trenutku ne vidimo mogućnost da Kosovo bude primljeno u UN, niti mogućnost priznavanja Kosova od strane Rusije. A ako neko koristi Kosovo za nered i nemir na Balkanu, onda to svakako nije Rusija.

Srbija hoće da uđe u EU, ali tamo već strahuju da će ona će biti trojanski konj Rusije a da zapravo Rusija samo na rečima podržava evroinegracije Srbije dok u praksi čini sve da to osujeti.

— Nisam čuo izjavu nijednog ruskog rukovodioca u kojoj se pominje da je Rusija protiv ulaska Srbije u EU. Smatramo da je to stvar Srbije. Naravno, ne bismo želeli da njeno članstvo u EU dovede do pogoršanja odnosa između Srbije i Rusije. Reći ću vam šta ja lično mislim: ne verujem da će Srbiju u dogledno vreme primiti u EU. Danas Unija mora da vidi hoće li postojati u sadašnjem vidu. EU će naravno voditi pregovore sa Srbijom jer je zainteresovana da sačuva svoj uticaj na Srbiju, ali ne mislim da je u doglednoj perspektivi to pitanje praktične politike već daleke budućnosti.

Predsednik Tramp je najavio nameru SAD da izađu iz Sporazuma o raketama srednjeg i kraćeg dometa. Ministar Lavrov kaže da na svaku meru Rusija može odgovoriti kontramerom. Kako to može da se završi?

— Sjedinjene Države su krenule putem rušenja sporazuma na kojima se bazirao čitav sistem međunarodne strateške bezbednosti: 2001. izašle su iz Sporazuma o PRO, sada kažu da nameravaju da napuste Sporazum o raketama srednjeg i kraćeg dometa. Ostao je još samo START 3, koji reguliše odnose u strateškoj oblasti, ograničavajući broj nosača raketa i bojevih glava za interkontinentalne balističke rakete. Međutim, rok važenja tog sporazuma ističe 2021. i biće potrebno da se on produži. Mi ne znamo hoće li američka administracija produžavati taj sporazum. Koliko nam je poznato, u SAD postoje aktivni zagovornici napuštanja ne samo Sporazuma o raketama srednjeg i kraćeg dometa, već i START 3. Ako se to dogodi, naći ćemo se ponovo u periodu Hladnog rata ’50-ih godina kada se vodila nekontrolisana trka u naoružavanju. Ako SAD izađu iz ta tri sporazuma, naći ćemo se u situaciji u kojoj postoji opasnost od nove karipske krize.

Zašto SAD optužuju Rusiju da je prekršila taj sporazum?

— Sjedinjene Države optužuju Rusiju da tobože pravi zabranjene krstareće rakete bazirane na kopnu. Mi te optužbe odbacujemo i tvrdimo da poštujemo uslove sporazuma. Rusija optužuje Sjedinjene Države da opkoljavaju Rusiju krstarećim raketama baziranim na moru, što je takođe u suprotnosti sa duhom sporazuma. Obe strane imaju uzajamne pritužbe, a najbolji put za njihovo rešavanje su, po mom mišljenju, pregovori, diplomatija. Umesto toga SAD kažu da hoće da izađu iz sporazuma. To govori o tome da SAD žele da imaju slobodne ruke u toj oblasti — da bi imale mogućnost da raspoređuju nuklearne rakete srednjeg dometa u Poljskoj, Pribaltiku, možda na Crnom moru, u Rumuniji, možda Bugarskoj, tj. u zemljama koje su u neposrednoj blizini ruske granice. To znači da će Evropa postati kontinent gde će biti uperene rakete, i američke, i ruske.

Neće nastradati Amerika nego upravo Evropa…

— Celokupna konfrontacija odvijaće se u Evropi, ali to će ipak povećati ranjivost Sjedinjenih Država zato što ako bude pao Sporazum o raketama srednjeg i kraćeg dometa biće velikih problema sa sporazum o intekontinentalnim balističkim raketama. A ako i taj sporazum prestane da važi, Sjedinjene Države će se naći u istom ranjivom položaju kao i evropske države. Da kažemo to ovako: Sjedinjene Države svakako neće pobeći od pretnje. U ovom trenutku može opet da počne trka u nuklearnom naoružavanju na evropskom kontinentu. Sve evropske države treba da budu toga svesne i da se izjasne protiv Trampove odluke.

Ali teško da će ta trka u naoružavanju ostati samo u Evropi. Ako Rusiju uvuku u tu trku, može li ona da je izdrži? A svakako ni Kina neće sedeti skrštenih ruku.

— Ne, naravno, ako Sjedinjene Države počnu da razmeštaju svoje rakete srednjeg dometa na ratnim brodovima u Pacifiku, Crnom moru, kraj ruskih granica, moraćemo da odgovorimo i mi, i Kinezi. Odnosno, počeće nova trka u nuklearnom naoružavanju u toj sferi. U pravu ste kad kažete da će to značiti opasnost ne samo na evropskom tlu, stvoriće opasnost i za Daleki istok. Hoće li Rusija izdržati tu trku u naoružavanju? Da bi se nanela neprihvatljiva šteta drugoj strani nije potrebno imati desetine hiljada nuklearnih raketa. Može se imati određeni broj nuklearnog oružja koji će bilo koji napad na nas učiniti fatalnim za napadača. Takav broj nuklearnog naoružanja mi imamo ili možemo da ga napravimo u kratkom roku. Zato ne mislim da Rusija ne može da izdrži napor u datom slučaju. Ali prirodno da nismo zainteresovani za to jer je to opterećenje za ekonomiju i mi bismo hteli da ga izbegnemo. Ipak, u datom slučaju treba vršiti pritisak na Amerikance jer su oni inicijatori raskida ugovora.

Kad smo već pomenuli optužbe protiv Rusije da ona krši sporazume, kako se nisu dosetili da optuže Rusiju za ubistvo saudijskog novinara zato što je Rusija uvek kriva za sve? Ovoga puta vidimo vrlo blagu reakciju SAD, premda se oni uvek zalažu za zaštitu novinara.

— SAD se izuzetno blago odnose prema svojim saveznicima, a nikad nisam verovao u predstavu Sjedinjenih Država kao zaštitnika ljudskih prava. Smatram da je to čista propaganda. Doduše, kad Sjedinjene Države to ništa ne košta, one se zauzmu za ljudska prava. Čim se to odnosi na njihove najbliže saveznike, situacija se odmah menja. Dakle, Rusiju nisu optužili za ubistvo Hašogija zato što je on otišao u konzulat Saudijske Arabije, i potpuno je jasno da se sve što mu se desilo, desilo upravo tamo, u tom konzulatu. Saudijska strana je to već priznala.

Ovde je najvažniji zadatak Trampa da sve to prikoči, da ne uđe u konflikt sa svojim najbližim saveznikom u regionu. Tamo su ogromni ugovori od 110 milijardi dolara za kupovinu oružja, kao i veliki obostrani interesi u oblasti energenata i isporuke saudijske nafte na svetska tržišta. Uvek kad Sjedinjene Države treba da biraju između ogromnog novca i moralne pozicije Sjedinjene Države biraju ogroman novac. Sećate se čuvene rečenice Karla Marksa: da nema takvog zločina na koji kapitalizam ne bi pristao zbog tri odsto profita. E pa Sjedinjene Države u potpunosti odgovaraju toj Marksovoj definiciji.

(Sputnjik)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Miraš says:

    „trablmejker“ u originalu "trouble maker" = nevolja stvaralac tj. stvaralac nevolja. Kada kod nas na Balkanu i u Srbiji američke diplomate optužuju za povećanu rusku aktivnost i štetan ruski uticaj oni zapravo lažu kao grlice. Njihov cilj je potpuna i dublja okupacija Srbije pod američkom čizmom od ove koju već imamo, naravno neće reći otvoreno i jasno "osvajamo Vas sad do kraja, nego spašavamo Vas. Spašavamo Vas od ruske opasnosti." Bože dragi, oteraj lažne spasioce što dalje od nas. Taj navodno izuzetni američki svet i njihovi odani vazali u Ujedinjenom Kraljevstvu i u EU-ropi to je veoma bolestan svet, duboko bolestan od naopake želje da čitave narode i države brutalno gaze, ponižavaju i pljačkaju.

  2. Miraš says:

    O ruskom uticaju i zloupotrebama rusofilstva – nekada i sada ... O „bauku” koji kruži Balkanom ... Kada je u pitanju region Balkana, Vašington i Brisel se u poslednja tri meseca ne bave ničim drugim do uhođenjem jednog „bauka” (zastrašujuće mitološko stvorenje), starog onoliko koliko je staro i interesovanje za Balkan u novovekovnoj zapadnoj politici. Kakav to „bauk” opseda Mekejna, Hojta Brajana Jia, Skota, poslanike Parlamenta EU, najobjektivnije mogu da objasne reči čovek koji pripada njihovoj civilizaciji: „Bauk prizvan iz ̓silnih dubina̓ naše mašte, koji nas sprečava da postupamo pravedno prema hrišćanima na Istoku, jeste Rusija. Sve vlade, a naročito ustavne, imaju svoje bauke. Ponekad se porezi ne bi mogli odobriti kad bauka ne bi bilo, dok bi političke partije mogle zauvek da pate kao ozloglašene, da nisu u stanju da se uzdignu na vlast koristeći oružje straha. Priznajem da nisam u stanju da se oslanjam na udobno uverenje da je sve što narod Rusije čini zlo i naopako. Niti, ma koliko želeo da verujem u to, mislim da su postupci engleske vlade uvek plemeniti, bez interesa i blagotvorni. Čini mi se da je takvo uverenje u najvećoj meri detinjasto”. Ovo izvanredno zapažnje pripada Vilijemu Dentonu, engleskom protestantskom pastoru. To što je ono zabeleženo pre ravno stopedesetpet godine samo potvrđuje da paranoja rusofobije, od koje i danas boluje zapadna balkanska politika (pravilnije bi bilo: politika Zapada na Zapadnom Balkanu), već vekovima unazad ima iste uzročnike i simptome. I dok zapadni političari govore o ruskom prisustvu na Balkanu kao o abnormalnoj pojavi, trezveni i objektivni Denton se bavi razlozima ruskog uticaja na jugoistoku Evrope u drugoj polovini 19. veka i navodi dve činjenice koje se „nedovoljno imaju na umu kada govorimo o ruskom uticaju na Tursku”. Prva činjenica koja objašnjava ruski uticaj na Balkanu tiče se toga što je „narod Rusije iste vere kao i većina podanika Porte”. „Sada, ni u jednom delu hrišćanskog sveta”, dodaje Denton, „se obaveze bratske sloge ne osećaju tako snažno kao širom Istočne crkve. To bratstvo ne zavisi od rase, jer je slovenski Poljak uvek bio neprijatelj slovenskog Rusa… To međusobno saosećanje članova Istočne crkve do te mere je stvarno da su ratovi ma koje dužine između naroda koji pripadaju toj crkvi retko, ako su ikada uopšte vođeni. To saosećanje je nezavisno od političkih spletki. Trgovac iz Sankt Peterburga saoseća sa svojim bratom u Crnoj Gori bez ikakvog podsticaja vlasti, i bez ikakve veze sa sekularnom politikom. To saosećanje je, međutim, svakako utisnuto u postupke ruske vlade, zapravo često i upravlja njenim postupcima.” Druga činjenica koja prema Dentonovom uvidu objašnjava dubinu ruskog prisustva na Balkanu je karakter politike Zapada prema pravoslavnim balkanskim narodima, a pre svega prema „srpskoj rasi” koju „duboko prožima želja za nezavisnom egzistencijom”. „Mi smo, svojom politikom, pa čak i svojim preporukama”, oporo, ali istinito govori ovaj Englez, „usmerili patnje naroda evropskog dela Turske ka ruskom caru kao njihovom prirodnom zaštitniku, i naravno da nemamo prava da se žalimo na to što su oni poslušali naš savet. Ranke nam kaže da su, na Bečkom kongresu (1815. godine, kada su posle ugušenog Prvog srpskog ustanka tursko-arnautske horde vršile najstravičnije zločine po Beogradskom pašaluku, prim. Z. Č.), dok su srpski delegati detaljno opisivali varvarstva koja njihova zemlja trpi od Turaka, diplomate Zapadne Evrope odbacile njihove izveštaje o nepravdama i na njihove zahteve odgovorile podrugljivim smehom, pozivajući ih da se Rusiji obrate za pomoć. Prema tome, mi nemamo pravo da se žalimo što su oni poslušali taj savet. Možemo sebe da optužujemo za kratkovidost i nepravedan stav, ali nemoguće je da imamo osnova za ikakvu zamerku upućenu njima. Ali, zapravo, čitava povika na ruski uticaj i spletke neosnovana je kao što su, uopšte rečeno, i takva panika ili stranački pokliči… Ali, govoriti o ruskim spletkama i ukazivati na njih kao na uzrok pobuna među hrišćanima u Turskoj, može se jedino u neznanju ili s namerom da se izokrene istina. Ukoliko taj narod gleda u Rusiju očekujući saosećanje i podršku, uzrok tome je manje ruska ambicija a više britanska nepamet. Dokle god žalosna pravda ostaje neispravljena u Turskoj, Rusija ima prilike da se umeša, a nepravda opstaje jer Engleska ohrabruje zločince”, završava svoju analizu V. Denton. ... OVO SVE PRENETO JE TEK DEO TEKSTA: "Zoran Čvorović: U susret novoj 1948."

  3. Magistra says:

    Vojvoda je vrhovni sudija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *