Поруке из Америке

Poruke iz Amerike

11 aprila 2015

zeljko-cvijanovic 565Piše: Željko Cvijanović

Vučić će u maju videti Bajdena. Da stvari među Srbima i Amerima idu nepokvarivo dobro, video bi Obamu. Da idu nepopravljivo loše, ne bi video nikoga. Ovako, ostalo je štošta da se praktično završi sa tipom koji jeste neka vrsta najteže američke političke artiljerije. Pole njega obično ti doplovi „Teodor Ruzvelt“, zvani Velika Batina.

Šta su Vučićeva očekivanja od tog sastanka, objavile su jedne dnevne novine koje imaju pristup visoko skoro kao Zorana Mihajlović. Elem, prema tom izvoru, Bajdena će zanimati da li Srbija čvrsto ostaje na evropskom putu, uz, pretpostavljam, nekoliko jasnih antiruskih poteza koje treba da priloži kao garanciju. Čvrst dokaz biće, recimo, Vučićevo javno odustajanje od ruskog gasa i pristanak na onaj američki, koji mu je Bajden pre neki mesec predstavio u Minhenu. Ili bar hapšenje onih 75 vojnika koji će marširati na Crvenom trgu jer su učestvovali jedan dan u ratu u inostranstvu na strani Putina.

Vučić će, kaže isti izvor, od Bajdena tražiti da pritisne Merkelovu da otvori Srbiji neko od pregovaračkih poglavlja, i tražiće više američkih investicija u Srbiju, koje su se do sada pokazale mršavijim od pomoći za Ukrajinu.

Hajde da sve to prevedemo na srpski. Ako je verovati Vučićevim očekivanjima, Bajdena će zanimati da li je Srbija sa Amerima ili Rusima, s tim da će odgovor ovaj put moći da se da u samo jednoj reči. Nije problem, ako je potrebno, Vučić će reći tu jednu reč, ali će mu, kako je planirao, reći i da pomresmo od evropskog puta i da nam treba razumevanje EU i nešto keša da Srbija ne skapa na svom svetom cilju.

E sad, Vučić, naravno, može Bajdenu da kaže kako on ostaje na evropskom putu. Šta, međutim, može da mu kaže za Srbiju? Da će učiniti sve, pa šta ispadne? Hoće li mu reći da se strah Srbije od posledica evropskog puta – da ga neće preživeti – polako izjednačava sa strahom od posledica odustajanja od evropskog puta, čarobnom stvari koja je godinama obezbeđivala pokorno ćutanje Srbije? Hoće li mu reći da ta činjenica u Srbiji otvara neke procese koji se do sada nisu videli? Da se može desiti da on, Vučić, ode jednom putem, a Srbija drugim?

Ne verujem da će mu reći išta od toga, jer ne verujem da u našoj političkoj klasi još uvek postoji ta vrsta kulture koja bi jednog Bajdena naterala da posle sastanka ostane u nedoumici. Na primer, da mu kaže: a zašto vi Ameri najpre ne ubijete Ciprasa i Orbana, pa onda tražite od nas da ostanemo na evropskom putu. Jer, dve bliske zemlje šalju Srbiji sirenski zov pobune – jedna da se Amerima može reći „ne“ i preživeti, a druga da se štednji i dranju kože sa narodnih leđa može reći „ne“ sa za sada istim ishodom. I obe zemlje zajedno, pritom nijedna tradiconlno rusofilna, svedoče nam da saradnja sa Moskvom nije nikakav smrtni greh, već je u službi buđenja narodne nade, što u ovako mračnim vremenima nije mala stvar.

Elem, ukinite vi Srbiji taj zov pobune mađarskih i grčkih sirena, i sve će biti u redu. Pašćemo ničice, i ni za milost nećemo moliti. Ovako, ništa neće biti, čak i ako se Bajden potrudi da ubedi Merkelovu da Srbiji otvori neko poglavlje, čak i ako neki američki fond u Srbiji pokrene neki sitan poslić.

Na potezu od Pireja do Vaclavskih Namjesti stvari se za Amere ne odvijaju baš kako bi želeli. Čak bi se reklo da je EU – mislim na Berlin – od Turske i Grčke, preko Makedonije, Srbije i Mađarske, do Slovačke i Češke izgubila rundu u duelu sa Rusijom. A to će reći da na teren treba da istrče sami Ameri, po čemu se lako može videti da stvari ne idu kako treba. Zato nije slučajno da Bajden zove Vučića, jer Srbija je najtanja karika tom lancu, podeljena i najsličnija Ukrajini, kao rezultat većih ulaganja u medije i petu kolonu nego u sve pomenute zemlje zajedno. A to će reći da naće Bajden svojim potezima u Mađarskoj i Grčkoj davati primer Srbiji, nego će preko Srbije slati signale Budimpešti i Atini.

Kako nam se to dogodilo i kako smo upali u tako duboku zamku, duga je priča. Tek, Vučićeva poseta Bajdenu nije najvažnije što nam se može desiti, utoliko više što je teško ne predvideti ishod te posete. Ono što je važno desiće se posle. Može Vučić na povratku iz Vašingtona i da kaže kako se prevario u pogledu protestanata, i da su zapravo adventisti prava stvar, u Srbiji će ga sačekati svet čiji unutrašnji sat okreće skazaljke u supritnom pravcu od onog na koji je Bajden navio Vučića.

Radi se o tome da posle Bajdena više neće biti dvosmislenih poruka – i parada sa Putinom i ugovor na NATO, i patriotizam i vazalstvo, i briga za narod i memorandum sa MMF, i vatra i voda – čak ni takvih gde su se prve gubile već na simboličkoj ravni, a druge potvrđivale u suštinskoj. Elem, posle Bajdena – i to je smisao ove crtice – Vučić će se sresti sa narodom, bliže i direktnije nego ikad pre.

Ne mogu da znam koliko će taj susret trajati iako mislim da znam kako će se završiti. Tek, poslednji koji se našao u sličnoj situaciji – pritom naoružaniji i znanjem i dobrim namerama od ovih današnjih – a koji se posle jednog takvog susreta sreo sa narodom rekao je: „Jadni Srbi, šta će biti s njima“. Šta je bilo s njima znamo do u detalj; šta je bilo s njim, jedva da imamo pojma. Nestao je posle te rečenice.

(Standard.rs)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Milan says:

    Šta reći? Odlična zapažanja i predviđanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *