Posao s „Etihadom” nije samo kupoprodaja

Posao s „Etihadom” nije samo kupoprodaja

22 avgusta 2014

239235_vladimir-vuletic-foto-blic-goran-srdanov_fPiše: Vladimir Vuletić

Polemika koja se u Srbiji razbuktala oko ugovora s „Etihadom” otvorila je mnoga pitanja. Neka su ekonomska, druga se tiču odnosa vlasti i građana, a uglavnom je reč o međusobnim optužbama vlasti i opozicije. Iznad radara javnosti ostalo je pitanje odnosa države i transnacionalnih kompanija (TNK), koje čini kontekst i osmišljava čitavu debatu.

Pitanje da li je posao s „Etihadom” koristan ili štetan za Srbiju dobija drugačiji smisao ako se posmatra iz različitih uglova. Iz još preovlađujućeg državocentričnog pogleda – u kome se država očituje kao najvažniji i jedini činilac sposoban da reguliše društvene odnose – ugovor s „Etihadom” deluje kao dobar pravni posao u kojem se arapski poklonoprimac obavezuje da će o poklonu brinuti s dužnom pažnjom.

S druge strane, iz globalne perspektive država se vidi kao samo jedan i sve manje bitan akter, dok TNK predstavljaju glavne igrače. Iz tog ugla sporni ugovor izgleda kao jedini, samim tim i najbolji mogući scenario za „Jat”.

Ovde se postavlja logično pitanje – otkud moć kompanijama poput „Etihada” da nameću pravila u poslovima s državama? Paradoksalno, odgovor leži upravo u odsustvu bilo kakvog nametanja uslova. Rukovođene isključivo logikom profita, kompanije najčešće odbijaju sklapanje poslova sve dok im se ponuđeni uslovi ne učine pogodnim za ostvarenje sopstvenih poslovnih interesa. Samo ukoliko i u meri u kojoj se uklapaju u poslovne strategije TNK-a, države mogu očekivati da će ih privoleti na saradnju i sklopiti kakav-takav posao.

Kompanije su u doba globalizacije stekle stratešku prednost zahvaljujući mobilnosti. U pokušaju da ih privuku, države jedna drugoj konkurišu nudeći povoljno svoje resurse i najbolje moguće uslove za poslovanje. Iz dražavocentrične perspektive takva državna politika predstavlja rasprodaju domaćih resursa, a političari koji je zastupaju u najboljem slučaju izgledaju kao stečajni upravnici nacionalnih država.

Iz globalne perspektive isti proces izgleda potpuno drugačije. Opisuje se kao transformacija starog u novi sistem u kojem su države samo partneri kompanijama na projektu razvoja ekonomskih aktivnosti na svojoj teritoriji. Nacionalno utemeljena preduzeća, posebno ako je reč o državnim kompanijama, prepuštaju se transnacionalnim gigantima jer se to vidi kao jedini način ekonomskog razvoja zemlje.

Ova transformacija obično se naziva neoliberalizacija države. U osnovi, ona to i jeste, ali je interesantno da se takva državna politika ne opravdava liberalnim, već socijalističkim argumentima. Obrazlažući ovaj zaokret, reformisti ne kažu da to čine u ime podsticanja slobodnog preduzetništva i takmičenja čiji je cilj razvijanje individualnih potencijala i sloboda. Upravo suprotno, obećava se da će TNK doneti prosperitet čitavom društvu i blagostanje svim građanima. Drugim rečima, ako su kompanije uspešne, od toga će, po principu prelivanja bogatstva nadole, u budućnosti imati koristi svi i zato odgovorna država mora na svaki način pomoći poslovanje kompanija.

Problem je što ovo, tokom poslednje četiri decenije toliko puta ponovljeno obećanje, počev od Pinočea, preko Regana i socijalističkih reformatora, do današnjih dana, deluje sve ispraznije. Prvi put posle gotovo dva veka gro nove mlade generacije širom sveta živi lošije od svojih roditelja. To je verovatno najvažniji razlog zbog kojeg postojeći svetski poredak (NSP) gubi na stabilnosti.

Postoji li izlaz iz ovakve situacije? Jedno rešenje je postepeno ujednačavanje uslova života i rada na svetskom nivou. Ono podrazumeva promenu sistema vrednosti, novi globalni politički i ekonomski sistem, odnosno ukidanje političkih barijera ne samo za robe i kapital, već i za tokove radne snage. Deo tog aranžmana je i stvaranje svetske vlade. Ovo rešenje predstavlja pozitivnu utopiju. Njegov problem je što u postojećim odnosima moći nema izgleda na uspeh. No, baš zbog toga, vredi ga podržati.

Drugi izlaz je vraćanje ekonomskog suvereniteta nacionalnim državama. Problem je što oni koji to predlažu ne uviđaju da već decenijama traje treći svetski rat između zagovornika NSP-a i zagovornika ekonomskog suvereniteta nacionalnih država. Većinu bitaka u tom ratu do sada su dobili zagovornici NSP-a, ne samo zahvaljujući ekonomskoj snazi, već, prvenstveno, demokratski legitimisanim podsticanjem unutrašnjih nacionalnih, religijskih, tribalističkih ili ideoloških trvenja.

Problem je što te bitke, osim u slučaju raspada Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, nisu donele mnogo koristi zagovornicima NSP-a, ali su nanele veliku štetu suverenistima. Otuda je razumljivo zašto zagovornici NSP-a radije podržavaju radikalne islamiste i tribaliste nego suverenizam Huseina, Gadafija, Mubaraka, Asada itd. Time se može objasniti i haos koji vlada u Iraku, Siriji, Egiptu, Libiji i šire. No, to istovremeno pokazuje da je postojeći svetski sukob, koji se lako može preneti i u Evropu, u osnovi mnogo više destruktivan nego što daje nadu za uspostavljanje NSP-a.

Posao s „Etihadom” nije, dakle, samo kupoprodaja, već i čin opredeljivanja u tekućem svetskom sukobu.

(Politika)

KOMENTARI



2 komentara

  1. milan says:

    Iz globalne perspektive ja ne postojim, moji problemi ne postoje, moji interesi ne postoje...iz globalne perspektive vide se samo "TNK" i njihovi interesi, koji nisu uvek u skladu sa interesima zaposlenih. TNK može da odluči da zaposleni previše dobro žive, da su prevelik trošak i da im smanji zarade, i niko im ne može ništa. TNK nije u interesu pojavljivanje novih TNK. Iz globalne perspektive, nema demokratije. Svetska vlada je loš vic. Ne mogu da razumem pisca ovih redova koji očigledno gaji simpatije prema NSP? Ima li on dece..?

  2. Jagodinski Žižak says:

    Moguće je da se kaže "Svetska vlada je loš vic",ali ona je stvarna i opstaje,hteli mi to ili ne. Moguće je i da neko ne razume "pisca ovih redova",ali i za to postoji rešenje - pročitati pažljivije tekst još koji put.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *