„Посебан третман“ препуштен забораву

„Poseban tretman“ prepušten zaboravu

10 januara 2017

kul-poseban3_620x0

LISTA sto najboljih srpskih ostvarenja snimljenih u periodu od 1911. do 1999. godine, koju je na osnovu izbora naših kritičara proglasila Jugoslovenska kinoteka, pokazala je da je rekord pripao reditelju i scenaristi Goranu Markoviću. On je na njoj prisutan sa sedam filmova – „Specijalno vaspitanje“, „Nacionalna klasa“, „Majstori, majstori“, „Variola vera“, „Već viđeno“, „Sabirni centar“ i „Tito i ja“. Kako ističe Marković, ovaj izbor ima smisla samo ukoliko se realizuje cilj koji je najavila Kinoteka.

– Ako se izvrši rekonstrukcija i digitalizacija ovih filmova, s obzirom na to u kakvom se stanju nalaze, možemo biti sigurni da oni neće biti pretvoreni samo u bledu uspomenu, i da će ovaj projekat Kinoteke biti veoma važan. Znam da su neki od mojih filmova u stanju raspada, pretpostavljam da je i sa ostvarenjima drugih reditelja sličan slučaj, a svaki narod koji drži do sebe mora voditi računa o svojoj kulturnoj baštini.

Činjenicu da su njegovi izabrani filmovi aktuelni i danas, bez obzira na godine u kojima su snimljeni, temu i žanr, Marković komentariše rečima da on ne zna zašto je to tako.

– Znam samo da postoje filmovi koji opstaju i oni drugi, koji s vremenom gube svoju suštinu. Kako se prave prvi, ne znam, ali je najbolje ne misliti mnogo na to, slušati svoje srce i pouzdati se u sopstveni ukus.

Da je i sam imao mogućnost da bira najbolji srpski film, Marković bi, kako kaže, glasao za „Društvenu igru“ Srđana Karanovića.

„Nacionalna klasa“ Gorana Markovićaza sva vremena

Vrh ove liste sa pet izabranih filmova – „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Pas koji je voleo vozove“, „Zemaljski dani teku“, „Varljivo leto ’68.“ i „Bure baruta“ pripao je i reditelju Goranu Paskaljeviću.

– Lista od sto „vanvremenskih“ filmova je ipak samo skup subjektivnih mišljenja ljudi koji se danas bave filmskom kritikom u Srbiji. Ona će svakako biti podložna promenama u budućnosti, kada će neki novi kritičari napraviti svoju listu. Lično sam protiv ovakvog načina izbora, bez jasnih kriterijuma za spasavanje naših filmova od propadanja – kaže Paskaljević, čije su retrospektive priređivane u Britanskom filmskom institutu, Francuskoj kinoteci u Parizu, Španskoj kinoteci u Madridu i Barseloni, njujorškom muzeju MoMA.

– Film koji se pored „Bureta baruta“ i nekih drugih mojih filmova veoma visoko kotirao u svetu je „Poseban tretman“. On je i jedan od veoma retkih srpskih filmova koji su bili u glavnom programu Kanskog festivala. Milena Dravić je u Kanu dobila nagradu za ulogu u tom filmu, a bio je nominovan među pet najboljih stranih filmova za nagradu Zlatni globus u Holivudu. Eto, taj film nije na listi od sto filmova koji predstavljaju kulturno dobro u Srbiji. Ima još filmova mojih kolega koji će biti prepušteni propadanju, a zaslužuju da budu sačuvani.

Goran Paskaljević

BEZ POLEMIKE

Reditelj kultnih ostvarenja crnog talasa, koji ima svetska priznanja, Puriša Đorđević, „prošao“ je ovaj izbor sa samo tri filma – „Devojka“, „San“ i „Jutro“.

– Pošto kritičari za najbolji srpski film nisu proglasili „Rane radove“ Želimira Žilnika, odustajem od polemike – kaže Đorđević.

Goran Marković

STIHIJSKO ODLUČIVANJE

Iako ima najveća priznanja (nagrada kritike u Berlinu i Veneciji za najbolji film, evropski Oskar, priznanje „Federiko Felini“, nagrada žirija u San Sebastijanu, tri Gran-prija u Valjadolidu, „Sergej Bondarčuk“ i tri Zlatna viteza u Rusiji, Nagrada publike u Kanu), Paskaljević se čini kao da ipak nije zadovoljan:

– Veoma sam zadovoljan onim što sam lično postigao, u Srbiji i u inostranstvu, ali sam nezadovoljan što se kod nas u kulturi sve odlučuje stihijski.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *