Posle 11. septembra, oni koji govore istinu beže iz „demokratske“ Amerike u Rusiju, a nekad su iz SSSR bežali u Ameriku

Posle 11. septembra, oni koji govore istinu beže iz „demokratske“ Amerike u Rusiju, a nekad su iz SSSR bežali u Ameriku

22 jula 2013

WORLD TRADE CENTER BURNS AFTER BEING HIT BY PLANEAmerička administracija skoro po pravilu koristi termin „režim“ kad opisuje vladu zemalja koje ne pristaje da slede agendu Vašingtona, a sve te zemlje zajedno tvore „osovinu zla“, u kojoj prednjače „režimi“ u Rusiji, Kini, Belorusiji, Iranu, Siriji, Severnoj Koreji, Venecueli i na Kubi u prvom redu, a potom i mnogi drugi. Generalni sekretar NATO saveza Anders Fog Rasmusen, kao politički predstavnik vojnog krila zapadnih „demokratija“, prilikom posete Gruziji izjavio je da „nije važno kako jedan političar dolazi na vlast, nego kakvu zemlju ostavlja za sobom“, pravdajući time revolucionarno preuzimanje vlasti od strane Mihaila Sakašvilija u Gruziji. Time je jasno dao do znanja koliko je Americi stalo do demokratskih standarda, u koje se godinama zaklinje.

Među svetinjama na koje se voli pozivati Stejt department su „zloupotreba ovlašćenja“ i „korupcija“, a, prema izveštaju udruženja Judicial Watch, među prvih deset političara koji su upleteni u takve skandale u SAD nalaze se: Barak Obama, Hilari Klinton, Suzan Rajs, državni sekretar za zdravstvo Ketlin Sebelius i ostala zvučna imena iz Kongresa, oružanih snaga, obaveštajnih službi itd.

Zapadni mediji se takmiče ko će više tekstova objaviti o vladama i vladarima u svetu koji su došli na vlast vojnim i državnim udarom ili kršeći ustave (to se svakako ne može reći za Rusiju, Belorusiju, Venecuelu i ostale zemlje u kojima su održani slobodni izbori). Ali skoro nijedan medij se ne usuđuje da piše o prekoračenju ovlašćenja i kršenju ustava od američke administracije ili, jednostavnije rečeno, o stanju „permanentnog državnog udara“ u SAD.

Prvi koji je koristio sintagmu „permanentni državi udar“ (Coup d’état permanent) bio je Fransoa Miteran još davne 1964. On je vladavinu Čarlsa de Gola i političko ustrojstvo Pete republike u Francuskoj nazvao upravo tim rečima, a taj opis danas najviše pristaje SAD, zemlji koja se diči jednom od „najstarijih demokratija u svetu“.

Američki narod nije svestan da je u njihovoj domovini izvršen državni udar, ili odbija da to prizna, kao što je bilo vidljivo iz dobrovoljnog pristanka na militarizaciju Bostona, kad su kokandanti specijalnih jedinica uveli policijski čas, upadali u kuće bez naloga u gluvo doba noći, vršili protivzakonite premetačine, maltretirali mirne građane, a sve „kako bi pred lice pravde priveli opasnog teroristu Džohara Carnajeva“. Tamošnje stanovništvo ne želi da se suoči sa bolnom istinom da režim u Vašingtonu nema nikakav ustavni i pravni legitimitet, i da je u njihovoj zemlji u toku „permanentni državni udar“. Amerikom vladaju uzurpatori koji drže da je izvršna vlast iznad zakona i komada papira koji se zove Ustav SAD.

REŽIM BEZ LEGITIMITETA

Neustavna vlast je ujedno i nelegitimna vlast, a režim u Vašingtonu se zakleo da će u zemlji „braniti ustavni poredak i čuvati ga od neprijatelja, bilo vanjskih bilo unutrašnjih“ kao što baš tim rečima stoji u dokumentu koga su izglasali osnivači SAD. U ovom je trenutku, pored svih „neprijatelja“, najveći neprijatelj američkog ustava američka vlada. Vladajući establišment ne voli da ga ograničavaju zakonima dabi lakše provodio svoju samovolju, pa sve čini da se tih prepreka reši.

Režim u Vašingtonu je očigledan primer uzimanja ovlašćenja koje mu zakonski ne pripadaju. Zato Obamin režim (kao i onaj Buš-Čejnijev) nisu imali niti imaju bilo kakav legitimitet. Američki narod, koji je u stanju kolektivne hipnoze, ne tlači se prema zakonu ili ustavu, nego kroz laži i primenu najbrutalnijih mera prisile, a oni koji vladaju zemljom u američkom ustavu vide ‘okove koji ih sputava u njihovom radu’.

Jedina „zaštita“ koju su, prema ustavu, Buš i Obama ostavili na raspolaganju američkom narodu je „Drugi amandman“ (Second Amendment to the U.S. Constitution), koji je, međutim, besmislen ako se vidi koliki je nesrazmer između naoružanja koje poseduju vladine bezbednosne snage i onog u posedu građana. Ne postoji Amerikanac koji je u stanju da obrani svoju porodicu jednim ili više komada vatrenog oružja ukoliko se stavi nasuprot holjada blindiranih vozila u posedu „Odeljenja unutrašbezbesnosti“ (U.S. Department of Homeland Security/DHS), zatim bespilotnih letelic ili bilo kog pripadnika neke od jedinica specijalnih jedinica. Budžetski izdaci za unutrašnju bezbednost od 11. septembra 2001. iznose desetone e milijardi dolara.

Istraživački novinar Dejv Hodžis – pošto je analizirao politiku saradnice predsednika Obame za unutrašnju bezbednost Dženet Napolitano i uvid u troškove i nabavku oružja i opreme za Odeljenje za unutrašnju bezbednost – napisao je kolumnu Da li to NSA objavljuje rat američkim građanima? Prema neustavnim uredbama i odlukama režima u Vašingtonu, Amerikanci mogu da budu i oteti i zatvoreni bez ikakvog dokaza i odluke nekog od američkih sudova. Mogu da budu podvrgnuti torturi, a da njihovi bližnji pojma nemaju šta se sa njima događa.

Osim avganistanskih talibana i navodno pripadnika Al-Kaide, u Gvantanamu se nalaze i američki državljani koji se tamo, bez optužnice i punomoćne sudske odluke, u najnehumanijim uslovima i podvrgnuti torturi nalaze godinama. Gvantanamo je eklatantan primer protivzakonitog lišavanja slobode na neograničeno vreme, što nije zabeleženo ni u najgorim režimima u savremenoj ljudskoj istoriji.

Stanovnici SAD bez ikakvog obrazloženja mogu bili stavljeni na listu na kojoj se nalaze imena ljudi koji ne smeju da koriste vazdušni prevoz. „Prekomerna represija u suzbijanju protesta“ je jedna od čestih optužbi koje Vašington upućuje vladama širom sveta. Međutim, američka administracija svojim snagama bezbednosti daje ista (ako ne i veća) ovlapćenja čak i kad se radi o mirnim demonstrantima, kao što su bili oni iz pokreta Occupy Wall Street. Brutalnost kojom su razbijeni protesti u Njujorku nema opravdanje u zakonskoj regulativi, ali, kako FBI Occupy Movement smatra „pretnjom nacionalnoj bezbednosti“, na pripadnike te sasvim benigne grupe nije nužno primenjivati američki ustav i zakone.

„NACIONALNA ŠTAZI AGENCIJA“

Jednako kao i „teroristi“ u Gvantanamu, stotine demonstranta iz pokreta „Occupy“ završilo je pretučeno i privedeno u policijske stanice i zgrade tajnih službi, gde su morali da odgovaraju na besmislena pitanja, a sve zbog toga jer su se usudili da dotaknu temu koja vladajuću elitu naviše iritira – spregu politike i kapitala; moći i profita.

Edvard Snouden je potvrdio ono što se odavno znalo – da se prisluškuju sve komunikacije osim onih koje se odvijaju oči u oči, i to u prostorijama u kojima je gotovo nemoguće postaviti uređaje za prisluškivanje. Snimljeni razgovori američkom režimu i „Nacionalnoj Štazi Agenciji“ (kako neki od američkih novinara sada nazivaju američku Agenciju za nacionalnu bezbednost/NSA, aludirajući na istočnonemački Štazi, službu koja je navodno pratila skoro sve stanovnike DDR i zbog čega je performer Oliver Bienkovski svetlom na američkoj ambasadi u Berlinu napisao upravo te reči: „United Stasi of America“) da iz snimljenog materijala frazama izvađenim iz konteksta proizvode „domaće ektremiste“ po želji i potrebi.

Ukoliko je zatvaranje jednog američkog državljanina prekomplikovano da se izvede, on jednostavno može da bude likvidiran tako da se na njega iz bespilotne letelice ispali projektil „Hellfire“ i vlada nikom ne mora da daje nikakva objašnjenja (kao što je bio slučaj sa američkim državljaninom Anvarom Al-Avlakijem, koji je, zajedno sa sinom Samirom Kanom, tako likvidiran 2011. u Jemenu). Za Obamu, dobitnika Nobelove nagrade za mir, to je samo bilo ime na listi koje treba precrtati na njegovoj ličnoj „Listi za likvidacije“ (Kill List). Predsednik SAD tvrdi da ima takva ovlašćenja, ali svi koji se imalo razumeju u materiju znaju da su ona u koliziji sa američkim ustavom. Ali mišljenje struke, novinara i javnosti Obamu nimalo ne interesuje.

Praksa predsednika da njegove odluke prelaze ustavna ovlašćenja već duže vreme je predmet rasprava i polemika u SAD, ali svejedno se još niko nije usudio da pokrene zahtev za pokretanje političkog postupka za njegov opoziv (impeachment). Američki Kongres je po pitanju režima složan i tu prestaju razlike između demokrata i republikanaca.

Pre nekoliko decenija SAD su iz celog sveta primale ljude koji nisu mogli slobodno da izraze svoje mišljenje, čak i one koji to ničim nisu zaslužili jer je sloboda govora bila neupitna. Novinari u SAD ukazuju na (za njih) istorijski apsurd i pišu da su „pre nekoliko decenija oni koji su s one strane gvozdene zavese hteli da govore istinu bežali i tražili azil u Americi, a danas oni koji se usude da kažu istinu traže azil u Moskvi“.

Šta je Amerika danas? Neprijatelj br. jedan za američku nacionalnu bezbednost je Edvard Snouden, koji se samo koristio pravom koje mu kao američkom državljaninu pripada prema Prvom amandmanu (First Amendment to the U.S. Constitution) američkog ustava, a to je pravo koje mu garantuje slobodu govora.

GRAĐANI NE VERUJU VLADI

Odgovor režima u Vašingtonu, koji je kršio ustavna ovlašćenja i međunarodno pravo time što je špijunirao ceo svet, je želja za osvetom, a nju su u delo trebale da provedu marionetske vlade u Evropi. Na zapovest Vašingtona su evropski saveznici SAD učinili nešto što nijednoj državi nije palo na pamet još od 1945 – zabrana preleta predsedničkog aviona kroz zračni vazdušni iznad svoje teritorije. Predsjednički avion Eva Moralesa je prisilno aterirao u Austriji zbog nedostatka goriva jer su mu, zbog sumnje da se u njemu nalazi Edvard Snouden, prelet zabranile Francuska, Italija, Španjija i Portugalija. Hvatanje Snoudena je za Vašington bilo važnije od diplomatskog imuniteta i međunarodnog prava, a da ne govorimo da je takav postupak direktno ugrozio život bolivijskog predsednika i njegovih saradnika koji su se vraćali sa službenog puta iz Moskve.

Posle toga što se dogodilo predsedniku suverene zemlje, možemo se pitati nije li samo pitanje vremena kada će nobelovac Obama narediti svom poslušniku u Londonu Dejvidu Kameronu da sa specijalnim jediicama upadne u ekvadorsku ambasadu u Londonu da bi izvukao Džulijena Asanžea i preda ga u ruke CIA.

Snouden na aerodromu Moskvi izjavio da „prihvata uvjete koje mu je ponudio predsednik Putin da bi mogao da ostane u Rusiji“. Na ruku mu ide to što dobar deo Amerikanaca ovaj put nije, kao inače, poverovao u laži američke administracije, koja tvrdi da je Snouden „veleizdajnik“. Ankete provedene u SAD govore da većina u Snoudenu vidi „čovjeka koji je samo informisao javnost o onom što se događa“.

Američki narod nije ugrožen zbog Snoudenove istine, nego od kriminalnih elemenata u Vašingtonu, koji su proveli državni udar i time pogazili ostatke demokratije koji su još uvek karakterizirali američko društveno uređenje. Ustav se praktično stavlja van snage svaki put kad zatreba i režim je taj koji traži glavu Edvarda Snoudena, a ne američki narod.

Nije samo Snouden žrtva tiranije Baraka Obame nego svi oni koji se usude da progovore istinu. U isto vreme, na drugoj strani, oni koji podržavaju režim bivaju nagrađeni. Dženet Napolitano, šefica Odeljenja za unutrašnju bezbednost, koja je na listi organizacije Judicial Watch među prvih šest dlužbenika po „nečasnim radnjama“, nagrađena je za svoju službu režimu mestom rektora na univerzitetu u Kaliforniji, a upravo je ona „zaslužna“ što je bezbednosna služba s njom na čelu svu pažnju usmjerila na „domaće ekstremiste“. Termin vrlo rastegljiv i nedefinisan jer se njime mogu obuhvatiti svi oni za koje vlada odluči da rade „na štetu države“. Žrtve takve definicije „unutrašnjeg neprijatelja“ su ljudi kao Bradlei Mening i Edvard Snouden, koji u neugodnu poziciju stavljaju režim u Vašingtonu samo zato jer govore istinu i javno obznanjuju njegove zločine.

Ovakva vlada može da preživi jedino ako se istina stavi van zakona i definiše kao „veleizdaja“. Ukoliko Amerikanci to dozvole, sami su legalizovali državni udar i saučesnici su u tiraniji koju provodi američka administracija.

(Standard.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *