Посмртна слава Стипе Шувара

Posmrtna slava Stipe Šuvara

11 marta 2015

TurlakovSlika 67Piše: Slobodan Turlakov

Kažu da su Tomini poslužioci, povodom njegovog rođendana, sabrali sve njegove govore i napravili knjigu koji su mu poklonili. Dirljivo! Nema šta!

Kad bi on bio manje zaljubljen u sebe i u svoje „delo“, on bi tu knjigu odbio, već i zbog toga što ona sadrži i njegov uvodni govor, u kom stoji da je Vukovar srpski grad, i da u njemu Hrvati nemaju šta da traže. Pošto ga je Doris Pak oštro napala zbog tog srpskog izliva, on se ubrzo povukao sa tom izjavom. U smeru tog povlačenja išla je i ona njegova izjava o klečanju zbog zločina njegovih sunarodnika u Srebrenici, a i ona da on Srbe u Bosni zna samo kao Bosance, što ga je koštalo da ga prilikom posete Trebinju, niko nije dočekao u tamošnjem manastiru, a i da ga vladika Grigorije nazove benom.

Eto primera kako jedna udvorička ideja, može da postane optuženička, zbog koje mogu njeni tvorci da povuku mačka za rep.

A šta bi se tek desilo da nekom padne napamet da tu ideju promovišu sa zbirkom svih izjava Vučića, Dačića, Zorane, Vulina, Gavrića! Ne bi to bile samo protivrečne knjige! Već i poučne.

Odista, šta su sve ti ljudi izjavljivali i čime su sve razmahivali, da bi se posle svih takvih izjava,povukli, kao da nisu ništa kazali.

Uostalom, oni uistininu i nemaju šta da kažu. Odavno. A još uvek pričaju!

Vučić se toliko potrošio u pogledu budućnosti, da je pre neki dan pao u dešperaciju obaveštavajući građane u Srbiji da je „Budućnost previše neizvesna“ … Da bi istog časa nastavio: „Neki put pomislim kako problem Srbije nisu ni njena prošlost, niti njena sadašnjost, već čini mi se , svako odsustvo želje da se ide u budućnost“.

Da je mogao i smeo da bude iskren u tim mislima, došao bi do zaključka da su problem on i njegova vlast. Vlast koja se ne oslanja na nacionalnu osnovu zemlje, već lebdi u praznom prostoru, povijajući se za onim kako se gazdama hoće. Ni jedna zemlja u okruženju nije tako i toliko denacionalizovana kao Srbija, lišena svega onoga što je obeležavalo kao nezavisnu i suverenu, kao da je nastala juče, bez ikakve tradicije i iskustva.

Sa ovim i ovakvim ljudima, koji su više nesposobni no što su poslušni, ne može se voditi jedna zemlja. Konačno, mi nismo ni sigurni da oni žele da je vode, već samo da je iskoriste, da se napljačkaju i da time obezbede svoju budućnost.

A sve to je posledica činjenice, što su nam tzv. lideri, od 5. oktobra redovno projektovani na strani. Vlast nije proizlazila iz naroda, već je naturana po potrebi Zapada, koji je u prvom redu bio zainteresovan da istera Rusiju iz Srbije, što će se konačno i dogoditi, Uostalom kao što će i Kosovo biti priznato.

Sve se oko toga „dvoga“vrti počev od 5.oktobra , ništa se nije promenilo , samo se čeka onaj ološ koji će sprovesti ono što se ovih 14 godina, traži i uslovljava…

I ove godine držan je tzv. Biznis forum, na Kopaoniku, koga neki novinari proglasiše srpskim Davosom.

Kao i svih ranijih godina, i ove godine se mlatila prazna slama, neobavezno se pričalo, analiziralo, obećavalo svašta, ali i ove godine se bančilo noću, baš kao što su se danju koristili okolni tereni za smučkanje, jednom reči vodio se život dostojan ove vlade, u kojoj se ni u čemu ne iskazuje praktična želja za svođenjem troškova njenog „poslovanja“ na moguću meru.

Dabome, Vučić je i na ovogodišnjem Biznis forumu bio šampion nebuloza; „Fale nam dobre ideje, Nedostaju nam projekti i preduzetnički duh“… da bi odmah potom izašao sa obećanjem: „Još pre isteka mandata ove vlade, napravićemo zdravu zemlju!“

Misli li on da je ovaj narod toliko lud da ne može da pronikne u suštinu ovih izjava. Ako neko nema ideja, ako mu nedostaju projekti, sa čime je onda želeo da osvoji vlast i da vlada! Da li takva skupina šarlatana ima šansu da se dokopa vlasti. Ima, još kako ima! Jer su u prethodnom „postupku“ sa Zapadom, unapred na sve pristali, dajući čvrste garancije za svoje poštene obaveze. Drugim rečima, oni su svoje poštenje prodali Zapadu, a zajedno sa njim se obrušili na ovaj narod, ne bi li ga sludeli i potpuno rastrojili, čak tako i toliko da pristane na napuštanje Rusije i Kosova.

Ova vlada toliko je bezglavo opterećena sopstvenom sigurnošću, ali i nesposobnopšću, da je čak pristala da dovede za glavnog svog savetnika Blera, čoveka koji je uz Solanu, bio glavni zagovornik bombardovanja Srbije 1999. Skoro da je nemoguće shvatiti misoanu osnovu ne samo Vučića, već i celog njegovog čopora, da su pristali da priznaju da su nesposobni da organizuju državu, i da će tek pomoću Blerovih timova u tome uspeti. Niko da kaže, na čelu sa Vučićem, šta će oni tu, ako će im im državu organizovati strani plaćenici i poslušnici. S kojim pravom oni haraju ovom zemljom. Glasovi nisu dovoljni, njima se stvaraju preduslovi za nameravani i plodotvoran rad vlade.

Dve godine njihove vklade je prošlo, a tog rada nema, pa ni njegovih rezultata. Galami se o nekim reformama, a one su se svele na krađu penzija, na obećanja rasprodaje i ovo malo ostatka nekadašnjeg bogatstva, na čelu sa Železarom i Telekomom, i šta posle?

Ima li među ovim koji su na vlasti, koji misli na to – posle?

Boji li se neko od njih na mogućnost obračuna?

Vučić svakog dana ima potrebu da odvali neku ispovest, pa je tako priznao da ova „Vlada nema podršku društva ili bar njenog najeminentnijeg dela“, što nedvosmisleno znači da je ono ne podržava ni na njenom puta ka EU. Što ne smeta njegovoj šefici pregovaračkog tima sa EU, da potpuno suludo izjavuje kako u Srbiji ima „veoma malo evroskeptika“!

Takvim i sličnim, protivrečnim izjavama, naša se javnost svakog dana opskrbljuje, a ni jednog trena nema nikog da pokuša da te protivrečnosti ispegla i dotera prema zdravoj pameti. Naprotiv.

U operi „Prodana nevesta“ na scenu istrčava majstor pozornice i paniično doziva upravnika gostujućeg cirkusa: „Upravnie, upravniče, Franta se opet napio. Ko će večeras da nam igra medveda!“

Upravnik se nije ni najmanje uzbudio. „Nađi u selu mangupa kog, nek uđe u Fratinu medveđu kožu!“

Eto, tako su nekako sve petoktobarske Vlade vodile kadrovsku politiku. Važno je samo da se pronađe „neki mangup“koji će da pokrije mesto….

Priča se kako sistem ne valja. Ali ne valjaju ljudi, jer ma kakav sistem bio na snazi, njega oličavaju ljudi.

Vučić bi morao da pođe od sebe, da prizna samom sebi kom delu, on sam pripada, pogovu što je svestan, kako sam kaže, „da vlada nema podršku društva ili bar njegovog najeminentnijeg dela“ . A zar bi moglo biti drugačije kod ovakvog odabira vladajućih ljudi?

Šest godina su Dačić i Obradović spavali u ministarstvu unutrašnjih dela, odn,. prosvete! I sad su zamenjeni novim „mangupima“. Nalickanim „doktorom“ ekonomskih nauka, odn. jednim doktorom filozofije, inače Slovencem, pošto je prethodni bio Crnogorac!, koji ništa drugo ne rade već daju izjave sa svojim fotosima, u kojima podržavaju Vučića.

Međutim, znano je da malim narodima ostaje prosveta i kultura sa izrazito nacionalnim obeležjem, ako misle da se održe. O tome ovde niko ne misli, ali svi rade suprotno. I sad odjednom Vučić izjavljuje da „uvodimo švajcarski model obarazovanja – školovanje kroz rad i obrnuto., čime bismo Srbiju približili modernom svetu., 2016, odn.2017.“

Taj i takav model uveo je u vreme Tita, Stipe Šuvar, koji je zahvatio celu Jugoslaviju, uz veliko protivljenje, jer se smatralo da će zemlja tako steći primitivni kadar, umesto visoko školovanog preko gimnazija. No, ipak, se taj model sproveo, nastala je takoreći histerija obrazovanja kroz rad, pri čemu nije bilo ograničenja u godinama, već su i 50-godišnjaci učili na tzv. radničkim i narodnim univerzitetima, ali i u industrijskim školama pri fabrikama, kojih je bilo koliko se htelo i koje su sve radile punim kapacitetom.

Danas u Srbiji od tog industrijskog radnog potencijala nema ništa. Starije generacije su besposlene, one koje nailaze jedva da će imati prilike da se školuju i kroz praksu. Kažemo jedva, a moglo bi se reći jednostavno – nemaju mogućnosti da stiču praksu.

I tako Vučić, zajedno sa Verbičem, proinađe rešenje za budućnost, tj. za 2016 odn. 2017.

Neozbiljno i nedoraslo.

Uostalom, Petooktobarska liga nije ništa drugo radila na nacionalnom planu, nego da ga uništi i stekne time poverenje Zapada, tražeći saborce među onima koji su se odrekli sveg onog što je Srbe činilo Srbima, u kom pogledu ih je izdašno pomagala i podržavala SPC! Neka kaže neki pravoslavni crkveni velikodostojnik, da li bi Hrvatska bila Hrvatska da se katoličko sveštenstvo ponašalo kao srpsko, svejedno što oni nisu služitelji Hrvatske katoliličke crkve, već internacionalne, rimske kurije.

U ovoj se zemlji sva aktivnost svela na politikantsku kombinatoriku, nema nikakvog konkretnog i ozbiljnog rada, već samo prazne priče i putovanja, putovanja, putovanja …

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *