ПОСТАЛИ СУ ТОЛИКО ДРСКИ, ДА СУ ПОЧЕЛИ ДА НАМ ИЗВРЋУ РУКЕ! Путин својом одлуком буди нове страхове у Европи! СВИ СТРЕПЕ ОД ЊЕГОВОГ…

POSTALI SU TOLIKO DRSKI, DA SU POČELI DA NAM IZVRĆU RUKE! Putin svojom odlukom budi nove strahove u Evropi! SVI STREPE OD NJEGOVOG…

7 maja 2019

Ruski predsednik Vladimir Putin možda izvan Rusije traga za mehanizmima za očuvanje vlasti i nakon isteka mandata, čime izaziva uznemirenje najbližeg saveznika Belorusije.

Nakon što je godinama trošila milijarde dolara da bi podržala ekonomiju Belorusije, Rusija pojačava pritisak na predsednika Aleksandra Lukašenka, od koga traži da pokaže lojalnost tako što će pristati na dublju integraciju u zamenu za dalju finansijsku pomoć. Ovo pobuđuje strahovanja u Belorusiji da rusko zavrtanje slavine predstavlja uvod u moguću „apsorpciju“ bivšeg sovjetskog satelita, piše „Blumberg“.



Takva strahovanja možda nisu bez osnova, tvrde trojica ljudi bliskih Kremlju, koji kažu da Putin možda priprema teren za stvaranje jedinstvene države sa susednom Belorusijom kako bi zaobišao ustavnu zabranu ostajanja na predsedničkoj funkciji i posle 2024. godine.

– Belorusija je važna zato što je jedno od mogućih rešenja – kaže bivši politički konsultan Kremlja Gleb Pavlovskij.

Belorusija umnogome zavisi od ruskih isporuka nafte i gasa, a, prema Lukašenkovoj proceni, novi propisi o porezima koje je uvela Moskva i povećanje cena sirove nafte mogli bi da znače za Belorusiju gubitke od 11 milijardi dolara do 2024. godine.

– Ja to ovako shvatam: evo vam nafta, ali morate da uništite svoju zemlju i pridružite se Rusiji – izjavio je Lukašenko u decembru. Neki zvaničnici u Moskvi “otvoreno kažu” da žele da inkorporiraju Belorusiju u Rusiju u zamenu za finansijsku pomoć – rekao je on.

Mada je 1999. potpisao sporazum o formiranju “zajedničke države” s Rusijom, Lukašenko je odbio da pristane na monetarnu uniju, jedinstveni pravni sistem i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku kao cenu održavanja ekonomskih beneficija, koje, prema procenama Moskve, iznose oko šest milijardi dolara godišnje.

Rusija može da nanese “značajan ekonomski udarac” Belorusiji, kaže Dmitrij Kruk, istraživač iz privatnog trusta mozgova BEROC u Minsku.

Šezdesetčetvorogodišnji Lukašenko, koga je Amerika svojevremeno označila kao “poslednjeg diktatora u Evropi”, čvrstom rukom upravlja zemljom od oko deset miliona stanovnika od 1994. godine, a 2020. planira da se kandiduje za novi petogodišnji mandat.

Iako redovno ukazuje na bratske veze s Rusijom, često je pokušavao da se donekle distancira i tražio saradnju sa Evropskom unijom, Kinom i susednom Ukrajinom kako bi bile protivteža uticaju Moskve. Moguće je da Kremlj pokreće temu preuzimanja kao polugu koja će podstaći Lukašenka da pristane na dalje ustupke.

Primera radi, u Belorusiji su stacionirani ruski radar za rano upozoravanje i pomorski centar za komunikacije, ali zemlja se do sada opirala pritiscima Moskve da dozvoli osnivanje nove vojne baze na njenoj teritoriji.

Lukašenko je krajem prošle godine, na konferenciji o bezbednosti održanoj u Minsku, rekao da vojno širenje Zapada blizu ruskih granica gura Belorusiju u zagrljaj Kremlja, tvrde dva izvora koja su prisustvovala konferenciji.

Ruski ambasador u Belorusiji takođe je izazvao gnev komentarima u kojima je nastavak finansijske pomoći vezao za bližu integraciju, što je portparol ministarstva spoljnih poslova u Minsku prokomentarisao rečima da izaslanik “naprosto nije shvatio razliku između ruskog federalnog okruga i nezavisne države”.

Ministarstvo je prošle nedelje intenziviralo kritike na račun Mihaila Babiča, inače, bivšeg službenika KGB sa vojnim iskustvom. Dok su spoljne sile decenijama “bezuspešno pokušavala da unište bliske i prijateljske odnose” između Belorusije i Rusije, takav poduhvat je “uspešno i efikasno izveo gospodin Babić za samo nekoliko meseci”, navodi se u saopštenju.

U govoru koji je održao 19. aprila, Lukašenko je obećao “veoma snažan odgovor” na svaki pokušaj spolja da se Belorusija prisili da se odrekne nezavisnosti. U martu, on je izjavio da bi “98 odsto ljudi glasalo protiv” na referendumu o pridruživanju Rusiji i istovremeno isključio mogućnost njegovog održavanja.

– Verovatnoća da se dogodi takav scenario – ujedinjenje Belorusije i Rusije u jednu državu pod Putinovom vlašću – mala je, ali nije isključena – rekao je Andrej Jelisejeu, direktor istraživanja u Centru EAST, trustu mozgova sa sedištem u Varšavi.

Rusija je prošle nedelje pojačala pritisak na Belorusiju kada je zabranila uvoz jabuka i krušaka iz te zemlje, zbog sumnje da potiču iz zemalja koje potpadaju pod moskovsku zabranu uvoza hrane iz Evrope. Lukašenko je uporedio te mere sa uvođenjem sankcija i zapretio zatvaranjem ruskih naftovoda širom Belorusije.

– Postali su toliko drski da su počeli da nam izvrću ruku – rekao je on.

(Blumberg/Blic)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Velika Metla says:

    A ti si se nadao nečem dobrom od strane zapada??? Eeeee,moj,TI ! Samo im pogledaj istoriju,i sve će ti biti jasno! Razumem ja i kupovinu vremena,ali..........!

  2. Cetnik says:

    Druzi se sa zapadnjacima, oni ce da te zavrcu non stop na sve strane.

  3. živoder iz Oseka i Ovčare says:

    Čim piše Bloomberg ne treba čitati, kaubojska propaganda.

  4. rajko says:

    Braćo Belorusi, pazite šta radite! Naš narod kaže: "Ko neće brata za brata, imaće tudjina za gospodara." Da vam možda nije loše sa Rusijom, a? Naši ljudi koji su nedavno posetili Belorusiju zadivljeni su razvojem ove zemlje. "Belorusija je zapadna evropa! Izgradjena, lepo uredjena, čista. Plus visok društveni standard (prevoz, medicinska zaštita, obrazovanje) koji su daleko viši nego na zapadu." Da ne bude da vam se izmakne ta udobna stolica na kojoj sedite. Pamet u glavu, braćo!

  5. Ainu man says:

    "trustovi mozgova" rezonuju po frekvenciji finansijera iz daleka.

  6. Zoran Pavičić says:

    Aleksandar Lukašenko je diktator koji je opstajao uz rusku ekonomsku i vojnu pomoć. On je stari komunistički kadar i teško mu je da se odrekne vlasti i potčini nekom značajnijem od njega. Belorusija treba da postane republika u sastavu Ruske Federacije. To treba da postane i Ukrajina (bez Krima i grada Sevastopolja), zatim i Moldavija, Gruzija, Abhazija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Mongolija.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *