ПОСТОЈЕ ПРЕТЊЕ: Хрватска опет на „црној листи“

POSTOJE PRETNJE: Hrvatska opet na „crnoj listi“

23 novembra 2017

Hrvatska je ponovno u grupi zemalja za koje Evropska komisija smatra da treba sprovesti dubinsku analizu zbog pretnje od makroekonomskih neravnoteža.

Evropska komisija sprovodi dubinsku analizu kako bi se proverilo postoji li opasnost od preteranih neravnoteža, objavila je Komisija.

Evropska komisija je u sredu je objavila Godišnji pregled rasta u EU, Izveštaj o mehanizmu upozorenja i Zajednički izveštaj o zapošljavanju.

Objavljivanjem tih dokumenta započinje novi ciklus Evropskog semestra, mehanizma za koordinaciju ekonomskih politika unutar EU kako bi se izbeglo ponavljanje finansijske i dužničke krize.

Izveštaj o mehanizmu upozoravanja sastavni je instrument evropskog semestra kojim se želi sprečiti ili svladati neravnoteže koje otežavaju normalno funkcioniranje privrede država članica, eurozone ili EU-a u celini.

Na temelju analiza iz izveštaja o mehanizmu upozoravanja predloženo je da 12 država članica bude predmetom detaljnog preispitivanja u 2018. To su iste one države članice za koje je u prethodnom ciklusu postupka zbog makroekonomskih neravnoteža utvrđeno da imaju neravnoteže – Bugarska, Kipar, Francuska, Hrvatska, Irska, Italija, Holandija, Nemačka, Portugal, Slovenija, Španija i Švedska.

Komisija će rezultate detaljnog preispitivanja predstaviti u okviru izveštaja po državama članicama u februaru 2018. Tada će oceniti treba li pokretati korektivni mehanizam za ispravljanje makroekonomskih neravnoteža, a na temelju ocene je li reformski program Vlade dovoljno ambiciozan za ispravljanje neravnoteža.

Ovo je peti put da je Hrvatska u grupi zemalja za koje je potrebno sprovesti dubinsku analizu. U prethodnom ciklusu Evropskog semestra utvrđeno je da Hrvatska ima prekomerne makroekonomske neravnoteže.

„U februaru 2017. Komisija je zaključila Hrvatska ima prekomerne makroekonomske neravnoteže, posebno zbog rizika povezanih s visokim nivoom javnog, korporativnog i spoljnog duga, uglavnom denominiranog u stranoj valuti, a u kontekstu niskog potencijala rasta“, navodi Komisija.

Komisija dodaje da su po ažuriranim podacima određeni broj pokazatelja iznad praga, posebno neto međunarodna investiciona pozicija, javni dug i stopa nezaposlenosti.

Neto međunarodna investiciona pozicija je razlika između iznosa koji je inostranstvo investiralo u nekoj zemlji, i iznosa koji je ta zemlja investirala u inostranstvu, a koja se izražava u postotku BDP-a.

„Međunarodna neto investiciona pozicija se smanjuje, ali i dalje ostaje na visokom nivou, s istrajnim valutnim rizikom. Tekući račun pokazuje znatan višak i pozitivan je od 2013. Taj višak je u početku dolazio od smanjenja domaće potražnje, a sada je sve više utemeljen na snažnom rastu izvora, podstaknut poboljšanom cenovnom konkuretnošću. Povećanje udela u izvoznom tržištu ubrzano je 2016. Dug privatnog sektora se smanjio zbog slabog kreditiranja, ali je još na visokom nivou. Nastavak snažnog privrednog rasta trebalo bi pridoneti procesu razduživanja, smanjujući pritisak od očekivanja kreditnog rasta“, kaže Komisija.

Komisija dodaje da, iako se smanjuje, i dalje ostaje veliki udeo nenaplativih kredita, da se smanjio i da će se nastaviti smanjivati javni dug, da pada stopa nezaposlenosti, ali u velikoj meri zbog smanjenja radne snage.

„Rizici za ekonomske izglede povezani su s restruktiriranjem velikog koncerna Agrokora“, navodi Komisija.

KOMENTARI



2 komentara

  1. R.Srpska says:

    hrvati nisu samo makroekonomski u neravnoteži, oni su u glavi u neravnoteži i to je malo teži slučaj.

    • Baja says:

      Izbaci mrznju iz sebe prijatelju i bice ti lakse!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *