Постоји СЛИKА која доказује да је KОСОВО Албанцима ОБЕЋАНО!

Postoji SLIKA koja dokazuje da je KOSOVO Albancima OBEĆANO!

16 marta 2019

Nekadašnji potpredsednik vlade Jugoslavije Nikola Šainović ocenjuje da je Pariska konferencija koja je počela na današnji dan 1999. godine kao nastavak pregovora u Rambujeu, bila još jedna neiskrena ponuda međunarodne zajednice da se reši kosovska kriza, posle čije propasti je usledilo bombardovanje Srbije.

Prema njegovim rečima, skup u Parizu koji je propao posle samo četiri dana, bio je još tužniji od Rambujea koji je predstavljao kraj jednog procesa.



Kako kaže, u Rambujeu nije bilo pregovora, a u Parizu nije bilo ni razgovora.

Bombardovanje Srbije je bilo izvesno, zaključuje Šainović. Trebao im je izgovor- srpsko odbijanje mirovnog sporazuma i u Parizu, a koji ni Albanci nisu potpisali u Rambujeu gde su prethodno vođeni pregovori pod okriljem Kontakt-grupe za Balkan.

– Kosovu ni pod pretnjom nismo mogli da damo suverenitet kao ni da istim potpisom prihvatimo okupaciju cele zemlje – rekao je Šainović za Tanjug i podsetio da je srpskoj delegaciji upravo ponuđen takav dokument.

On je podsetio da se tada od Beograda očekivalo da prihvati da snage Nato pakta „dođu u zemlju, da nose oružje, lišavaju slobode koga hoće, da ga izvedu pred službenika, ne pred sud“, što su sve, kako kaže, elementi okupacije.

Samo dve rečenice ispod u dokumentu koji je trebalo da potpišemo, pisalo je da bi tako bilo tri godine, a posle toga bi međunarodna konferencija odlučivala u skladu sa voljiom naroda – naveo je Šainović.

Šainović je podsetio da je tadašnja državna sekretarka SAD Madlin Olbrajt rekla da je odbijanje Srbije da potpiše takav tekst sporazuma preduslov za bombardovanje.

– Ni tada nismo, a ne bismo ni danas mogli da potpišemo taj papir i to je istorijska činjenica. Iz dana u dan stizale su nam sve lošije ponude. U Parizu nam je nuđeno to isto zato što se znalo da nista ne možemo da prihvatimo – rekao je on.

Godinu dana nakon bombardovanja stigla je nova potvrda da su tvrdnje srpske strane da cilj pregovora u Rambujeu nije bio traženje rešenja, već način da se bombarduje Srbija, činjenica i to iz Bele kuće od čoveka koga je 15 godina kasnije, za zasluge, odlikovala samoprozvana kosovska predsednica Atifete Jahajaga.

Portparol Stejt departmenta i jedan od glavnih saradnika Olbrajtove Džejms Rubin je izjavio da cilj Vašingtona nije bio postizanje mirovnog dogovora.

– Stvarna namera SAD bila je da započne rat u koji će uvući Evropu, rukovodeći se ciljem da se jugoslovenska delegacija dovede u položaj da prosto ne može da potpiše dokument. Svi zvaničnici uključeni u proces veoma jasno su stavili do znanja da se Srbi moraju učiniti odgovornim kako bi se prešlo u vojnu akciju – rekao je Rubin.

Šainović je podsetio da je Rambuje usledio posle Dejtona, Sporazuma o obrazovajnu, Kritske konferencije i šatl diplomatije koja je išla paralelno sa Deklaracijom o samoupravi.

Ceo dotadašnji proces obećavao je mogućnost da se kriza ublaži i da ne dođe do oružanog sukoba, ali u leto 1998. SAD menjaju stranu što potvrđuju i u Ženevi, kaže Šainović.

On dodaje da je upravo slika Ričarda Holbruka iz Junika sa čovekom sa kalašnjikovom događaj koji potvrđuje da je Albancima obećana država. Rečeno im je da će SAD izvrštiti takav pritisak na Miloševića da promeni Ustav da bi Kosovo dobilo nezvisnost, navodi Šainović i dodaje da je istvoremeno poruka bila „odatle, pa nadalje onaj ko vodi proces vodi ga u rat“.

– Zato je Raumbuje bio osuđen na politički neuspeh – kaže Šainović.

On je podsetio i na to da je prvi čovek SAD Bil Klinton rekao delegaciji američkih Srba da ono što je dato Miloseviću ni on ne bi potisao, a da bi prekid bombardovanja doveo u pitanje krediblitet NATO, SAD i predsednika SAD.

Skup u Parizu, poslednja runda pregovora o Kosovu počela je 15. marta , a okončan neuspehom posle svega četiri dana. Dve delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.

Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala sopstveni predlog političkog sporazuma – Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.

Specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk, 22. marta u još jednom pokušaju nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.

Dva dana kasnije, 24. marta, NATO-a je započeo bombardovanje SR Jugoslavije, što je posle 78 dana rezultiralo povlačenjem jugoslovenskih snaga sa Kosova i uspostavljanjem privremene administracije Ujedinjenih nacija u pokrajini.

KOMENTARI



7 komentara

  1. Vesko says:

    Ucinili ste sto ste mogli! Niko vas ni za sta ne krivi, osim veleidajnicke gladne ekipe u Beogradu koja je mogla da dode na vlast samo poziivima NATO dzelatima da sruse drzavu i zemlju! Seme im se zatrolo, obracunacemo se sa njima kad tad. Platice za sve izgubljene godine, frustraciju i stetu koju su nam nanijeli. To je VRHOVNI ZAKON UNIVERZUMA. KAD TAD. OSVETA. Bez milosti.

    • Milan says:

      AMIN !

    • rajko says:

      Pa ne bi se reklo da su učinili šta su mogli i da ih niko ne krivi ni za šta. Ja ih do neba krivim što nisu dali ostavke sa prvim znakom da nisu sposobni da reše krizu SFRJ, a to je bilo još ranih devedesetih, kad su počeli da izbijaju ratovi. Ne kažem da su oni izazvali ratove, ali su bili dužni da daju ostavke ako nisu bili u stanju da ih zaustave. Ali njih je mrzelo da daju ostavke, pa su postali korisnici ratova. Nato je potpuno druga priča.

  2. Budi Bog s nama says:

    Obećano da, na slici da. Samo na slici, pa neka im slika, svakom albatrosu po jedna fotokopija, a nama po sendvič. Živeli!

  3. živoder iz Oseka i Ovčare says:

    Meanwhile, Bil Clinton rikava od raka a šiptari i KROmanjonci se masovno, ubrzano i konačno iseljavaju sa KiM i KROmanjonije, sada ih je 3,2 mil. u KROmanjoniji i 0,5-0,8 mil. na KiM. Još 10-20 godina najviše i te "države" ni "narodi" neće postojati na Balkanu, i jedni i drugi će da postanu nemci,irci,švajcarci,kanađani...

  4. Budi Bog s nama says:

    Očigledno i providno, Amerikanci su Kosovo obećali najpre sebi. Albanci na Kosovu su poslužili za interes Amerike na Kosovu. Najpre su ih Amerikanci priznali kao državu. Osvajači osvajaju, igraju se monopola, njihova zver je gladna kapitala i osvajanja resursa. Nije im nikada dosta. Šašavi albanci na Kosovu umesto da su ljubili noge Srbima u svojoj proširenoj autonomiji, zaratili su sa nama i uvode demokratiju koja mora da se odvija po modelu američke. Što znači uvođenje američkog kapitala na Kosovo, najpre je već došla vojska a sada sledi i sve ostalo, banke, firme, eksploatacija, ali maksimalna, plate albancima minimalne. Albanci više nikada neće ni biti zadovoljni a biće im pod novim gazdom sve gore. Hardija i Tačija, amerikanci će podržati ili promeniti zavisno od toga kako se uklapaju u dalji plan. Sve kristalno jasno Kosovo postaje američko. (Ako se ne umeša neko jači?)

    • rajko says:

      Potpuno tačno. Šiptari su pojeli najveće g. koje jedan narod može pojesti u svojoj istoriji. Napravili su od gotovog posla, ne veresiju, nego svoju katastrofu (uzgred donekle i našu). U Srbiji imali su sve što su želeli. Čak smo im mi iz ostatka Srbije plaćali struju, vodu, komunalije. Nisu živeli u izobilju, ali ni u bedi. Imali su više slobode nego mi Srbi. Imali su obrazovanje, zdravstvo. Bili su ravnopravni u zapošljavanju ako su imali odgovarajuću školu. Sad imaju bolest, kriminal, drogu, prostituciju, zagadjenu sredinu, nato i kartel koji nadziru svaki njihov korak, svaku reč, nemaju obrazovanje, zdravstvo... Imaju kobajagi državu, ali su u njoj manji od makovog zrna, a njihova sloboda je potpuno iščezla, sa izuzetkom slobode da mrcvare preostale Srbe na koje naidju. Osim toga postepeno i sami uvidjaju da ovo nije sve, da će im biti i gore.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *