ПОТОП НА БЕРЗАМА: Волстрит се сурвао, долар ослабио, расте фамозни индекс страха – „Сви задржавају дах“!

POTOP NA BERZAMA: Volstrit se survao, dolar oslabio, raste famozni indeks straha – „Svi zadržavaju dah“!

18 decembra 2018

Na Volstritu su u ponedeljak berzovni indeksi potonuli više od 2 odsto, pri čemu je S&P 500 zaronio na najniži nivo u 14 meseci, jer su ulagači nervozni zbog usporavanja rasta globalne privrede i predstojeće sednice Feda.

Dow Jones potonuo je 507 bodova ili 2,11 odsto, na 23.592 boda, dok je S&P 500 skliznuo 2,08 odsto, na 2.545 bodova, a Nasdaq indeks 2,27 odsto, na 6.753 boda.

S&P 500 našao se nakon jučerašnjeg pada na najniži nivo od oktobra 2017. godine i, kao i Dow Jones, zaronio dublje u području korekcije, odnosno 10 odsto ispod svog rekordnog nivoa dostignutog pre nešto više od dva meseca. Russell 2000 indeks manjih kompanija zaronio je, u područje ‘medveda’, 20 odsto ispod svog prethodnog najnižeg nivoa.



Posledica je to niza slabijih nego što se očekivalo podataka koji pokazuju da se rast najvećih svetskih privreda, od kineskog i japanskog do eurozone, usporava.

Dizanje kamatne stope

Ulagači su nervozni i zbog toga što u utorak počinje dvodnevna sednica čelnika američke srednje banke. Očekuje se da će Fed još jednom, po četvrti put ove godine, podići kamatne stope za 0,25 odstotnih bodova.

Ipak važnije će biti poruke Feda o tome šta planira ubuduće. Ulagači se nadaju signalima o usporavanju tempa povećanja kamatnih stopa, s obzirom na usporavanje rasta globalne, pa i američke privrede, ali i zbog slabljenja inflacijskih pritisaka nakon oštrog pada cena nafte poslednjih meseci.

Donedavno se očekivalo da će Fed u sledećoj godini povećati kamate u tri navrata, ali sada se ulagači nadaju da će tih povećanja biti manje, što bi podržalo tržište dionica.

„Ulagači zadržavaju dah pre odluka Feda. Ako Fed podigne nogu s papučice gasa u prvoj polovini sledeće godine, s tržišta će biti uklonjena jedna velika nesigurnost”, kaže Ryan Detrik, strateg u firmi LPL Finacial.

Osim zbog Feda i usporavanja rasta globalne privrede, ulagači su, kažu analitičari, zabrinuti zbog negativnih signala s tržišta obveznica koji najavljuju približavanje recesije u SAD, nesigurnosti u vezi Bregzita…

Zbog toga je juče VIX ‘indeks straha’ Čikaške berze opcija skočio za 2,9 bodova, na 24,52 boda, najviši nivo u sedam nedelja. To pokazuje da ulagači pojačano osiguravaju svoje portfelje od mogućeg daljnjeg pada cena deonica.

Pad na evropskim i azijskim berzama

I na evropskim su berzama cene deonica juče pale. Londonski FTSE indeks potonuo je 1,05 odst , na 6.773 boda, dok je frankfurtski DAH skliznuo 0,86 odsto, na 10.772 boda, a pariški CAC 1,11 odsto, na 4.799 bodova.

Na azijskim su berzama u utorak cene deonica pale, kao i dan pre na Volstritu, jer ulagači nisu skloni rizičnijim investicijama zbog usporavanja rasta globalne privrede, ali i neizvesnosti uoči sednice američkog Feda.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je oko 7,30 sati u minusu 0,3 odsto.

Pritom je na Tokijskoj berzi Nikei indeks potonuo 1,6 odsto, dok su cene deonica u Južnoj Koreji, Hong Kongu, Šangaju, Singapuru i Australiji pale između 0,5 i 1,2 odsto.

Oslabio dolar

A premda se ovih dana očekuje još jedno povećanje kamatnih stopa Feda, dolar je jutros oslabio. Njegov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 97,08 bodova, dok je juče u ovo doba iznosio 97,45 bodova.

Pritom je kura dolara prema japanskoj valuti pao s jučerašnjih 113,40 na 112,70 jena. Američka je valuta oslabila i u odnosu na evropsku, pa je cena eura dosegnula 1,1355 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,1305 dolara.

Pritisak na dolar posledica je očekivanja da će Fed signalizirati usporavanje tempa povećanja kamata. Tim više što se njegova politika monetarnog zaoštravanja našla pod salvom kritika predsednika SAD Donalda Trampa i njegovih ekonomskih savetnika.

A cene su nafte pod pritiskom jer se ulagači plaše da će usporavanje rasta globalne privrede izazvati slabljenje potražnje za energentima.

Na američkom je tržištu cena barela jutros pala 1 odsto, na 49,40 dolara, nedaleko od najnižeg nivoa u leto prošle godine. Na londonskom je tržištu,, barel pojeftinio 1,1 odsto, na 58,95 dolara.

(Hina)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Zoran says:

    Samo neka tone, ispod dva dolara na pumpi za 3.79 litara.

  2. trikornjanin says:

    Kapitalisti - mafijaši... oči povadili dabogda.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *