ПОТРАГА ЗА ВОЂОМ српске опозиције

POTRAGA ZA VOĐOM srpske opozicije

24 maja 2018

Poslednja relevantna istraživanja podrške političkim partijama u Srbiji pokazala su da trenutno samo dve stranke – Vučićevi naprednjaci i Dačićevi socijalisti – prelaze cenzus od pet odsto. Prvi put od uvođenja višestranačja Srbija nema opoziciju. Zbog čega? Šta se to dogodilo da nekada moćne partije, pre svih Demokratska stranka, lagano klize u zaborav i nestaju sa političke scene. Šta je s Pokretom slobodnih građana Saše Jankovića? Postoji li još uvek DSS? Zbog čega Boško Obradović ne uspeva da stabilizuje Dveri iznad cenzusa? Šta je sa Sašom Radulovićem i Vukom Jeremićem? Šta hoće Đilas? Kome još treba Šešelj?

Svako od ovih pitanja ima svoj odgovor i to prilično logičan. Ukratko; demokrate su prokockale poverenje građana, u periodu dok je DS bio odlučujuća snaga u Srbiji i ako tome dodamo nekoliko loših kadrosvskih rešenja na čelu te stranke, razumljivo je što se poverenje više ne može vratiti. Isti je slučaj sa Demokratskom strankom Srbije, s tim što je vreme pokazalo da ta stranka kao da privlači samo one koji smatraju da je delotvorniji rad po kabinetima nego na terenu. Zbog boljeg razumevanja ovde svakako trebna dodati da je Aleksandar Vučić preuzeo politiku DS-a i LDP-a čime je obesmislio svako delovanje demokrata, pre svega skupljanje poena na priči da je Srbiji mesto u EU. Tu “demokratsku priču” Vučić, evo već godinama, bolje saopštava javnosti od samih demokrata i eldepeovaca. Njihovo postojanje, utemeljeno na putu u Evropu, obesmišljeno je veštim Vučićevim manevrom koji, uzgred rečeno, uopšte ne smeta biračkom telu Srpske napredne stranke.



Šešelj je nakon povratka iz Haga stabilizovao stranku, ušao u Skupštinu ali je njegov politički aktivizam neprepoznatljiv u odnosu na Šešelja pre Haga, što je razočaralo većinu njegovih sledbenika, naviknutih na drugačiju retoriku i kritiku vlasti, pa kopni i nestaje podrška radikalima. Većinski je stav javnosti da je Vučić sa Šešeljom napravio neku vrstu pakta o nenapadanju, što je, nagađa se, skupo plaćeno. Politički analitičari smatraju da Šešelj od političkog tigra postane umiljato jagnje koje nikome niti smeta niti koristi. Posledica je SRS ispod cenzusa.

U jednom trenutku, posebno na predsedničkim izborima, velika nada srpske opozicionog biračkog tela bio je Saša Janković. Za vrlo kratko vreme ispostavilo se da je u pitanju isključiv čovek, koji ne dozvoljava drugačije mišljenje ni najbližim saradnicima a inače je pod velikim uticajem sopstvene supruge. Bar su ga tako opisali njegovi saradnici koji su u skoro neverovatno kratkom vremenu napustili Pokret. Ovih dana kolektivnu ostavku u Jankovićevoj političkoj organizaciji podnelo je kompletno rukovodstvo u Vojvodini i svi su izgledi da taj Pokret neće dočekati sledeće parlamentarne izbore ili će, ako ih i dočeka, na njima proći slično Čedomiru Jovanoviću i Nenadu Čanku, stalnim igračima srpske političke scene.

Vuk Jeremić je uradio ono što se očekivalo; nakon okončanja rada u UN vratio se u Srbiju i osnovao stranku (Narodna partija) ali…Početni entuzijazam njegovih saradnika, potpredsednika i užeg rukovodstva, splašnjava jer se spekuliše da Jeremić ima adresu stanovanja i u Njujorku, gde boravi sve češće i sve duže (tamo je njegova supruga Nataša nedavno na svet donela bebu) pa nema vremena za rad na terenu a bez takvog rada u srpskoj politici ništa nije moguće učiniti.

Dveri beleže oscilacije, kreću se na skali uspeha od tri do pet odsto, s tim što cenzus ne mogu da prebace, bar u istraživanjima poslednjih 12 meseci, i više je nego jasno da Boško Obradović mora da uradi nešto pa da njegov pokret, na spektru je to svakako desnica, većina potencijalnih glasača prepozna kao pravu opoziciju. Inače, većina posmatrača slaže se u oceni da su Dveri u ovom času jedina istinska opozicija Vučićevom rećžimu.

A šta hoće Đilas. Bivši predsednik DS-a i gradonačelnik Beograda vratio se u politiku, formira “Savez za bolju Srbiju”, poziva sve da mu se pridruže u rušenju Vučića ali ne ide onako kako je on to zamislio. Saša Janković je već odbio takvu vrstu udruživanja, isto kao i Aleksandar Šapić (on navodno pruprema osnivanje partije) dok se ostali ne izjašnjavaju ili to čine spominjući određene uslove. Da bi pridobio što veći broj pokreta i stranaka u svoj Savez, Đilas je javno obelodanio da se unapred odriče svake funkcije u Savezu i sada čeka reakciju potencijalnih partnera. U DS-u čekaju stranačke izbore.

Sve ovo staje u okvir unutar kojeg politička javnost Srbije traga za centralnom figurom opozicionog bloka, čovekom koji će povesti udružene partije i pokrene, organizovati one koji ne podržavaju Vučića i Dačića, izvući iz letargije apstinente…rečju, stvoriti srpsku opoziciju. Ko je ta ličnost?

O ponuđenih niko. Spomenuta istraživanja jasno govore da onaj deo biračkog tela Srbije koji ne podržava aktuelnu vlast, a to je ogromna većina (od ukupnog broja birača Vučić ima podršku od 24 odsto) ne vidi ličnost koja bi stala na čelo opozicione kolone i za sobom povukla ostale. Jeremić, Đilas, Janković, Šešelj, Jovanović…sve su to potrošene i dobro poznate priče, reći će prosečan glasač i na dan izbora ostati kod kuće.

Šta može da se uradi kako bi Srbija dobila opoziciju? Analitičari se slažu da je neophodne potpuna reorganizacija unutar opozicionog bloka, nova strategija, mnogo novih ideja i, a ovo je izgleda najvažnije, nova lica. Ili bar jedno novo ime koje će pobuditi nadu. Od svih spomenutih Boško Obradović jedini nikad nije bio na vlasti i ne može mu se staviti na teret da je imao šansu koju nije iskoristio. U sličnoj situaciji je i Aleksandar Šapić ali njih dvojica nemaju ono što su svojevremeno imali radikali-Šešelj, Nikolić i Vučić- energiju i želju za stalnim delovanjem na terenu i ne primenjuju agresivniji politički marketing, koji uključuje i dobro osmišljene incidente, verbalne i druge ispade, nivo i oblik demagogije koja privlači mase… Bez toga uspeh u srpskoj politici, bar u ovom vremenu i okolnostima kakve jesu, nije moguć.

Dakle, konkurs za ličnost koja bi probudila srpsko opoziciono telo ostaje otvoren, pri čemu ne treba odbaciti mogućnost da to bude žena.

(S. Lukić / Intermagazin)

KOMENTARI



7 komentara

  1. Rale says:

    Pored takve,opozicije koja je uzgred da liniji vučićeve politike teškog liberalizma, i prode prljave petooktobarske pljačke,vučić će vladati doživotno u Srbiji...a toliko pametnih i sposoblih Srba u Srbiji....

  2. Rale says:

    Pored takve,opozicije koja je uzgred na liniji Vučićeve politike teškog liberalizma, i pride prljave petooktobarske pljačke kojom su obilježeni,Vučić i ovakakav kakav je vladaće doživotno u Srbiji...a toliko pametnih i sposoblih Srba u Srbiji....

  3. Milan Stojcetovic says:

    Znaci, Vucicu je ptrebna vreca za udaranje.

  4. PRVA LINIJA says:

    OVIH PET NJUSKI, JAHACA APOKALIPSE NE BI MOGLI DA VODE KUCNI SAVET I MESNU ZAJEDNICU A NE DRZAVU, ISPITATI POREKLO IMOVINE SVAKOM OD NJIH ZA POCETAK...

  5. goran says:

    Smatram Doktorku Stojkovic za najveceg opozicionara sadasnjem rezimu. On se bori protiv vakcina, trovanja, manipulacije stanovnistvom. Nije politicar niti je to zanima, ona se bori za porodicu i ljudske vrednosti. Zar to nije najveca opozicija u ovom trenutku?

  6. Nina says:

    Dok su elektronski mediji otvoreni samo za Vučića i njegove prišipetlje (Šešelja, Vulina, Čedu Jovanovića, Parovića, Milićku i druge "dobrotvore" iz NVO, čiju politiku, ali i većinu članstva, je od prethodnika preuzeo Aleksandar Vučić, a Maja zvonarka i dalje ne bude dozvoljavala Bošku Obradoviću ni u skupštini da zine, na vidiku neće biti nove, do sad nekompromitovane, osobe koja bi bila predvodnik opozicije. Ovi gore na slici su svoje umeće pokazali, osim Saše Jankovića koji je izgubio podršku i ono malo zabludelih nakon njegovih izjava kojima potvrđuje da bi vodio politiku Aleksandra Vučića, ali još efikasnije, na nesreću onih 80% birača za koje i sam Vučić govori da ne podržavaju ono što on mimo njihove volje radi. Istina je da Vučić vlada oduvek sa pomenutih 24 odsto glasova ukupnog broja birača (u koje spadaju i onih spornih nekoliko stotina hiljada nepostojećih), a uz ovakve medije, sa kojih samo on popuje onima sa ispranim mozgom, koji se ne sećaju šta su jutros doručkovali, vladaće dok je živ. Kad već na kraju teksta S. Lukić pomenu mogućnost da na čelo opozicije dođe žena takvih osoba svakako ima. Tu prvenstveno mislim na iskrene patriote dr. Jovanu Stojković i Vesnu Veizović. Od muškaraca u obzir mogu doći svi oni koji su otvoreno protiv veleizdajničke politike, ali se njihov glas može čuti samo na kanalu Balkan Info.

    • goran says:

      Slazem se sa Ninom: dr. Jovana Stojković i Vesna Veizović su opozicija, one olicavaju inteligenciju, informisanost, smelost, humanost.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *