POTRESNA PRIČA UKRAJINSKIH VOJNIKA: Rusi su nas spasli, Kijev nas je poslao u smrt

POTRESNA PRIČA UKRAJINSKIH VOJNIKA: Rusi su nas spasli, Kijev nas je poslao u smrt

5 avgusta 2014

PORESNA-PRIČA-UKRAJINSKIH-VOJNIKA4U okruženju bez municije, hrane i podrške – potresna priča ukrajinskih vojnika koji su spas potražili na ruskoj teritoriji.

Rat je uvek, za sve strane, najveća ljudska trauma, a sukob na istoku je posebno traumatičan za one koji učestvuju u ratu kojeg nikada nisu želeli. To se bez dvojbe odnosi i na brojne ukrajinske mlade vojnike. Nije tajna da u pojedinim redovima, kao što je Nacionalna Garda, učestvuju neki od najgorih aktera, kao što su pripadnici Desnog Sektora.

No, daleko veći broj onih koji učestvuju u operacijama na istoku zemlje su mladi ljudi iz centralne i zapadne Ukrajine koji su gurnuti u pakao čiju su magnitudu spoznali tek našavši se na terenu. Nije da se samo suočavaju sa neprijateljem, već i s vlastitom savešću, dilemom, razmišljanjima o tome da li je druga strana zaista neprijatelj?

Ovo su ljudi koji su do juče živeli u istoj zemlji, kojima možda nacionalna pripadnosti uopšte nije igrala nikakvu ulogu u njihovim životima, životima pod naizgled beskrajnom eksploatacijom oligarhijske klase podjednako korumpirane bez obzira na nacionalnost.

Mnogima od njih je u ovo vreme prošle godine bilo nezamislivo da će se danas boriti i ginuti u Donbasu, na prostoru koji je do sada prerastao lokalni sukob i postao brutalna pozornica odmeravanja snaga daleko većih sila.

Na zapadu zemlje jačaju anti-ratni protesti, stanovništvo ustaje protiv sve agresivnijih mobilizacija mladića za rat, a priče s istočnog fronta pojačavaju taj otpor.

Jučerašnja priča o ukrajinskim vojnicima možda i najbolje opisuje situaciju u kojoj su se našli. Naime, njih preko 400 ostavilo je svo oružje te prešlo preko granice, u Rusiju, kako bi tamo potražilo spas. Odlučiti se za ovakav potez moglo se samo na ivici očaja – nemojmo zaboraviti kako je ovaj rat, kao i svaki drugi, pun neprijateljske propagande.

Da bi se vojnika “osposobilo” za sukob nužno je drugu stranu demonizirati, prikazati je neljudskom pretnjom svemu ljudskom. Drugim rečima, ovi ukrajinski vojnici nisu znali kakva ih sudbina čeka kada pređu granicu – hoće li ih streljati? Vratiti natrag goloruke da ih pobunjenici dokrajče ili ih pak kao dezertere vratiti Kijevu gde ih čeka možda podjednako okrutna kazna?

Srećom po njih, to se nije dogodilo. Kakva će im na kraju biti sudbina, tek će se videti, ali poznato je kako su oni zatražili azil u Rusiji.

Jedan od njihovih komandanata, Vitalij Dubinjak, ispričao je svoju priču za novinsku agenciju Itar-Tass.

„Dve nedelje smo se borili bez municije i goriva. Gotovo dve nedelje nisam mogao nahraniti svoje ljude. Ponestalo nam je i osnovnih stvari. Ljudi su bili više iscrpljeni zbog očaja nego zbog granatiranja”, priča Dubinjak.

“Osim što su nam dali zapovest da ‘izdržimo’, Kijev nam nije dao nikakvu potporu, a tokom poslednje nedelje prekinuli su svu komunikaciju sa nama. Jednostavno su odustali od nas”, navodi.

Ukupno 438 ukrajinskih vojnika, od toga 164 pripadnika pograničnih snaga, u nedelju po noći pušteno je da uđu na teritoriju Rusije, u region Rostova. Trenutno se nalaze u šatorima koji su tamo podignuti.

„Kako bi spasili ljude, komandanti jedinica doneli su odluku da se pređe granica sa Rusijom. Svu opremu i oružje smo ostavili u Ukrajini. Glavni cilj bio je da se spasue ljudi”, nastavlja Dubinjak te ističe kako je bio začuđen “gotovo bratskim” tretmanom koji je pružen njegovim ljudima od strane ruskih kolega.

„Oni koji su nam dali naredbe lažu da smo u ratu sa Rusijom. Ni jedan Rus nas ovde nije čak ni ružno pogledao. Oni shvataju da smo mi taoci ove teške situacije. Za nas je organizovan medicinski pregled. Pomogli su ranjenima, nahranili su nas . Po prvi put smo se istuširali u mesec dana. Dali su nam i odeću “, rekao je.

Komandant Dubinjak priča kako su njegovi ljudi prošli kroz “mašinu za mlevenje mesa” te kako se ne planiraju vraćati u rat. Za vlasti u Kijevu ima jasnu poruku – „Neka se sami bore i neka svoju decu šalju u smrt”.

„Ne znam kako ću pogledati u oči majkama ovih momaka koji su poginuli. Ali jedno znam – ovaj građanski rat se mora zaustaviti. Vidio sam dovoljno suza lokalnog stanovništva i dovoljno patnje mojih ljudi. Mučno mi je od toga. Najvažnije je sada da smo živi , a o svemu drugome ćemo razmišljati kada se vratimo kući”, završava komandant Vitalij Dubinjak.

Ova priča je došla u fokus zbog činjenice da se radi o preko 400 vojnika, no ovakvih priča ima mnogo. Dubinjak je u pravu, ovaj rat se mora završiti, a onima kojima je do rata neka svoju decu šalju na front. Narod Ukrajine je zbog tuđih politika pretrpeo previše i trpiti će još jako dugo i jako bolno ukoliko zajedno ne ustanu protiv svih aktera koji njihovom patnjom žele ostvariti vlastite ciljeve, kako u zemlji, tako i van nje.

Rusija će spašavati živote i izbeglica i vojnika iz Ukrajine

Rusija će spašavati živote ukrajinskih izbeglica i vojnika, koji budu tražili utočište na njenoj teritoriji, međutim biće proveravano da li su vojnici možda počinili ratne zločine, izjavio je zamenik predsednika komiteta Državne dume za odbranu Franc Klincevič.

Nažalost, nastala situacija u Ukrajini naziva se samo jednom sintagmom, građanskim ratom, a taj rat vode naša braća Sloveni. I biće dobro, ako bar neke živote budemo uspeli da spasemo“, rekao je Klincevič.

Po njegovom mišljenju ukrajinska vojska je demoralizovana, mnogi vojnici razumeju da su prinuđeni da se bore protiv svojih građana za nečije ekonomske, političke, trgovačke i prljave interese.

(Advance)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *