ПОТВРЂЕНО ЈОШ ЈЕДНОМ ШТА НЕМАЧКА МИСЛИ О СРБИМА

POTVRĐENO JOŠ JEDNOM ŠTA NEMAČKA MISLI O SRBIMA

9 aprila 2021

Izjavom da je agresija na Jugoslaviju 1999. bila potrebna jer je trebalo sprečiti humanitarnu katastrofu i genocid na Kosovu, nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib pokušao je da prikrije sve ono što je Nemačka Srbiji učinila u Prvom i Drugom svetskom ratu. Ona, zapravo, govori o tome kako Nemci Srbe doživljavaju kao naciju.



Izjava ambasadora Šiba samo je vrh ledenog brega u odnosu na ono šta nemačka politika misli o srpskom narodu, komentariše Šibovu izjavu nekadašnji jugoslovenski ambasador i predsednik Srpskog diplomatskog kluba Milisav Paić. Prema njegovim rečima, najružnije je to što izjava nemačkog ambasadora dolazi u vreme kada se obeležava godišnjica nemačkog napada na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu.

Šta u stvari Nemci misle o Srbima

Događaje iz devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije, Nemačka je iskoristila kako bi se skrenula pažnja sa onoga što je Nemačka uradila u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i sa genocida nad Jevrejima, Slovenima i Romima koje je počinila, dodaje Pajić.

„Oni su od Miloševića napravili većeg zločinca od Hitlera. To je za Nemačku dobro došlo jer ona sada, kao „denacifikovana“ zemlja deli moralne lekcije drugima o tome kako drugi treba da postupaju. Nemačka je prema bivšoj Jugoslaviji imala selektivan odnos – sve vreme je isticala Sloveniju i Hrvatsku kao proevropske, a sve što je izvan toga, bile su nazadne, proruski, proturski delovi Jugoslavije koji kulturno ne pripadaju srednjeevropskom miljeu i civilizaciji“, kaže Pajić.

Radi se o rasističkom odnosu prema Srbiji koji se nikada nije promenio, smatra Pajić.

„Za njih mi ostajemo faktor koji je teritorijalno vrlo važan, ali kao nacija, mi uživamo drugorazredni položaj. To u najmanju ruku govori o jednom diplomatskom neukusu i bahatosti nemačke strane. Mislim da bi u tom smislu naše ministarstvo spoljnih poslova trebalo da uputi zvaničnu notu. Šta će Nemci da urade? Ne verujem da će to da ih previše da kosne jer je to nemačka zvanična politika“, kaže naš sagovornik.

Dvoličnost izjava nemačkog ambasadora

Dajući izjavu o agresiji na SRJ, ambasador Šib je svoju prvu izjavu u kojoj se izvinjava za nemačke zločine nad Srbima tokom Drugog svetskog rata učinio dvoličnom, smatra dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Nemačke Miroslav Stojanović.

„U prvoj izjavi, gde je podsetio je da je napad na Beograd bio samo početak zločina i da on, kao ambasador Nemačke oseća iskrenu potrebu da oda počast žrtvama. Da je tu stao i da je u to uključio i ono što se dogodilo 1999, njegovo žaljenje bilo bi zaista iskreno. Dvolično je, međutim, zato što on u drugoj izjavi opravdava ono što se opravdati ne može – da Nemci treći put u jednom veku bombarduju Srbiju – u Prvom i Drugom svetskom ratu i 1999.“, navodi Stojanović.

Nemačka je u agresiji na Jugoslaviju 1999. učestvovala, ne samo bez mandata saveta bezbednosti UN, već i mimo nemačkog ustava, podseća Stojanović. Osnovni zakon, kako se nemački ustav naziva, zabranjuje angažovanje nemačkih trupa van teritorije Nemačke i NATO.

Teza da je Nemačka učestvovala u agresiji na Jugoslaviju kako bi sprečila genocid teško je branjiva, a Stojanović podseća i na to da je tadašnji nemački šef diplomatije Joška Fišer morao da se izvinjava jevrejskoj zajednici u Nemačkoj kada je događaje na Kosovu i Metohiji uporedio sa Aušvicom.

„Porediti ono što se dogodilo u Aušvicu sa onim što se nije dogodilo na Kosovu bilo je nedopustivo. Nemačka, koja je prvi put posle Drugog svetskog rata, 1999. učestvovala u nekoj agresiji, ima potrebu da se pravda, ali opravdati se ne može“, ističe Stojanović.

Nemačka je, prema rečima našeg sagovornika, veoma srčano učestvovala u stvaranju nezavisnog Kosova i i dalje rigorozno istrajava u stavu da Srbija po svaku cenu treba da prizna otimanje sopstvene teritorije i da da saglasnost za suverenitet i nezavisnost Kosova.

Iz Nemačke je i potekla ideja da se srpsko-albanski konflikt rešava po principu „dve Nemačke“ – na taj način, Srbija ne bi morala da formalno prizna kosovsku nezavisnost, ali ne bi sprečavala učlanjenje Prištine u međunarodne organizacije, pre svega u UN.

„U tom kontekstu trebalo bi tumačiti i ovo, vrlo energično zastupanje teze da se pravdaju zločini koji se ne mogu opravdati“, zaključuje Stojanović.

(Sputnjik)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Gagi says:

    Ako je istina da je ova baza na KiM stvorena da bude velika bolnica u predstojecoj agresiji na Rusiju, onda je to veliki problem. Zbog toga sto nisu uspeli da stvore kompletnu zastitu tog objekta, svesni su da ce pri prvom ozbiljnom konfliktu Srbi jurnuti na svoje KiM. Tada i taj njihov objekat nije siguran, druga bi prica bila da je KiM u njihovom posedu, mogli bi legitimno da ga brane i onda bi to bio napad na drugu suverenu drzavu. Muci ih 1244 gde drugacije pise a nisu u stanju da dobro obezbede svoje kukavicje jaje. Svesni su oni da ako pocne neki sukob, siptari ce da beze gde stignu,ostace tada bez lokalne infrastrukture i svojih izvidjaca. Tu postoji za nas samo jedan spas, da im Rusi javno obecaju da pri prvom nagovestaju bilo kakve agresije, medju prvim raketama koje polete, ta baza vise ne postoji. Tek bi nas u tom slucaju malo ostavili na miru, jer bi tada prihvatili da mi nismo vazan faktor koji je odlucujuci za propast njihovih planova i ratne ekskurzije.

  2. Isukrst of evil says:

    Nemci su EUropsko smece koje ne zasluzuje da jede.

  3. Svantovid says:

    Germani su stvorili svoje države otimanjem Srbskog prostora.Oni to odlično znaju i uče decu toj istoriji, koja je za nas skrivena.Mi mislimo da su Lužički Srbi pali s neba u sred Nemačke-istinu ne znamo. Severni krstaški ratovi su u 12.-13.veku u stvari bili genocid katoličkih germanskih hordi protiv nehrišćanskih i pravoslavnih Srba(Lužičana,Rujanaca, Venda, Erula,Prusa, Borusa, Ljutića, Severjana, Bohema, Rasjana, Poljana, Slavjana, Kašuba...) Taj genocid su zabeležili njihovi pismeni biskupi-letopisci, koji su pratili i sokolili vojsku na uništenje naroda, vere i nade. SAKS Gramatik je jedan od njih. Njegovi zapisi kao očevidaca ubijanja i zatiranja Srba, puni su istinskog oduševljenja, bez trunke hrišćanskog kajanja, milosti ili samopreispitivanja. Šib je samo odraz takve svesti koja je usadjena u taj narodi Istorija je od 12.veka do 21.potvrdila kontinuitet te sveti kod njih.

  4. doktrina soka says:

    Evropljani da su pametni,a nisu,ne shvacaju da je Nemacka u 20tom v. Evropu okupala u dubokoj krvi njihovih naroada. I podvila rep....Njih jedino moze opametiti Rusija sa jednim CIRKONOM, I BIO BI MIR.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *