Povampirena „politička barbika“

Povampirena „politička barbika“

2 marta 2014

branko-radun-fotoPiše: Branko Radun

Pre deset godina je autor ovog teksta lansirao sintagmu „politička barbika“ kojja se odnosila na pojavu novih postmodernih političara koji nemaju politiku već samo marketing, a nju je tada ovaploćavao Boris Tadić. Priznajemo da tada nismo verovali da će Srbija sledećih osam godina biti bespomoćno zamorče nad kojim su eksperimentisali marketinški magovi u Tadićevom okruženju.

Forma je potpuno trijumfovala nad sadržajem u politici, promocija nad akcijom, medijski imidž nad realnim postignućima. To je vreme potpunog trijumfa reklamokratije u Srbiji, što kroz jednostran način PR mišljenja što kroz alhemijsko izvlačenje novca iz države preko velikih marketinških operacija. Boris Tadić je bio dobro skrojena maska za verovatno najkorumpiraniji režim u Evropi. Politika se svela na PR strategije zmajavanja naroda dok ekipa iz kraja pljačka i rasprodaje zemlju na sto načina.

Tadić je kao predsednik bio ne samo maska za korupciju već je delovao destruktivno u političkom životu. On je odgovoran jer su se pregovori oko Kosova izmestili iz UN, gde je uvek postojala opcija ruskog veta u EU gde je Srbija bila nezaštićena. On je povlačenjem rezolucije u UN 2010. potpuno razoružao Srbiju i diplomatski, a napor onih koji su želeli da podrže Srbiju u borbi za Kosovo je obesmišljen. Ulazak Eeuleksa na Kosovo je isto tako trasirao put sadašnjoj situaciji u kojoj Srbije ima malo na Kosovu. Isto tako je izvinjavanjima Zagrebu i Sarajevu „za zločine počinjene u ime mog naroda“ ponizio Srbiju i uvredio one Srbe koji su preživeli nekoliko genocida u Hrvatskoj i Bosni u dvadesetom veku.

Osim toga vreme Tadićeve vladavine i vlasti DS je vreme koje je obeležila pljačkaška privatizacija koja je od Srbije napravila pustaru u kojoj malo šta radi i u kojoj skoro niko ništa ne proizvodi. Posledica vlasti DS i Tadića je pad proizvodnje, pad zaposlenih u realnom sektoru, deindustrijalizacija zemlje, ogromno zaduživanje zemlje, uništavanje vojske, propadanje sela i poljoprivrede i odlazak stotina hiljada mladih u svet. Srbija je tako ruinirana posle njihove vladavine da bi joj uz najbolju vlast i dosta sreće bilo potrebno da se oporavi desetak godina. Pošteno govoreći nije samo DS i nije samo Tadić odgovoran za propadanje Srbije – ali je on i njegova stranka sigurno najodgovorniji za takvu situaciju. Ako ništa drugo on je simbol tranzicione katastrofe koja je uništila i sadašnjosti i budućnost zemlje.

Posle pada sa vlasti Tadić je pokazao svoje pravo lice koje su do tada uspešno prikrivali medijski magovi iz njegovog okruženja. Pokazao se kao sujetan i neozbiljan političar koji ni sam nije znao šta hoće. Nekoliko puta je menjao mišljenje da li će ostati u politici i u stranci, pa je davao i izjave koje je demantovao nedelju dana kasnije. Jedan razočarani birač DS je to sve komentarisao rečima „Pa zar nam je taj bio predsednik osam godina?“. I to je bilo pre onog žalosnog prepucavanja sa Đilasom i napuštanja svoje stranke u trenutku kada počinje izborna kampanja, jer je shvatio da ne može biti broj jedan.

Kako se odlučio da se vrati iz političke penzije i onog „videćemo se u drugom filmu“ nije najjasnije. On je i prvi put ušao u politiku ne svojom jasnom namerom već željom drugih koju je sledio. Sada imamo povratak jednog „političkog mrtvaca“ okruženog ljudima koji su blago rečeno kompromitovani. Koalicija Tadić – Čanak – Petrović zaista deluje montipajtonovski, kao povratak neke ekipe za koju smo verovali da je definitivno prošlost Srbije. Bivši predsednik koji je izgubio izbore i u državi i u stranci sa promoterima „Vojvodine Republike“ i korumpiranim političarima obećava novu politiku Novom DS. No na žalost DS broj 2. se uspešno lansirao uz solidnu asistenciju medija i bez naročitog otpora na političkoj sceni koja je očigledno potcenila moć šarma prosedog Tadića.

Tadić pokušava ponovo da proda svojim bivšim-sadašnjim biračima priču o „viziji Srbije“, a zapravo samog sebe u novom pakovanju. U svojim medijski vrludanjima je stao posredno u odbranu i narkobosa Šarića tvrdeći da on u Srbiji i na Balkanu nije prekršio nikakav zakon. Šarići jesu transportovali drogu iz Latinske Amerike u Evropu ali je novac od tog biznisa dobrim delom opran u privatizaciji onog što je ostalo od Srbije. Pranje novca, korupcija političara i slično jesu kršenja zakona kao i transport droge i to bi bivši predsednik trebao da zna. Ko je pokupovao pola preduzeća i ugostiteljskih objekata po Vojvodini, na koji način i sa čijim novcima? Da li se mogu narkodileri tretirati kao i svi drugi investitori i da li i tu važi ona krilatica nema velikih investicija bez političkih subvencija? Predsednik to sigurno jako dobro zna jer je imao obaveštajne izveštaje na stolu svakodnevno. Zanimljivo otkuda kod Tadića pa i njegovog bivšeg političkog mentora Mićunovića toliko razumevanja za Šarića. Sigurno ih nešto žulja oko te teme pa se zato i češu.

Ono što njegovi medijski magovi pokušavaju je da naprave politički „fejslifting“ na ostarelom Borisu i da ga ponovo ubace u političku arenu kao recikliran proizvod bez bremena korupcije koji nosi „stari“ DS. To i nije naivan projekat jer Boris bez opterećenja „koferom“ u kome je prljavo rublje DS zapravo ima šansu da pridobije deo nekadašnjih birača demokrata ali i da motiviše pasivizirane i neopredeljene. Tako će, kako stvari stoje, dva DS-a „novi“ i „stari“ dobiti verovatno pet šest posto više glasova no što bi dobio samo jedan DS. Demokrate predvođene Đilasom bi vremenom atrofirale, dok sada dva DS-a daju novu šansu ovoj opciji da se ponovo vrate na scenu u dve kolone (pa ako tu još dodamo i LDP).

Bivši predsednik zemlje i DS-a je rekao u intervjuu Blicu da od „SPS nema nikakve koristi. SPS nema niti ljudske potencijale, niti ideje, niti bilo šta što bi moglo da bude korisno za građane Srbije. Njihovo dalje učešće u vlasti koristi samo njima, jer je SPS organizacija bez ikakve ideologije koja se raspada i ne postoji bez vlasti. A vlast, nemajući nikakvu ideologiju i cilj, koristi isključivo za lične interese ljudi koji su deo njihove organizacije”. Možemo se složiti oko toga, ali isto tako sve što je rekao za SPS još više važi i za njega i njegove političke kursadžije. Kakve koristi ima Srbija od povratka Tadića, od ekipe bez ideologije i koja će koristiti samo interesima nekolicine korumpiranih i separatizmu sklonih političara koji su se do sada pokazali nimalo boljim od pljačkaša grobova. Samo činjenica da je on prepustio Vojvodinu Čanku ligi separatističke orijentacije je svakom kome je imalo do zemlje Srbije dovoljno da kaže “ne” povratku Borisa Tadića u politiku.

(Pečat)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kobra says:

    Treba sto vise ovakvih tekstova, da se ne zaboravi jer srbi su veoma zaboravan narod. Ne zato da pomognemo ovim sadasnjim jer su gori nego tadicevi zuti lopovi. Treba reci da se zna da su tadiceva nova demokratska - cuj demokratska, ..bemti tu njihovu demokratiju - kao o tomina kobajagi srpska napredna - unakazise srbiju od njihovog napretka - sastavljeni 100% od preletaca i gulikoza. Svi su napustili svoje bivse stranke i dosli na poziv sadasnjih vodja nebili se opet docepali nekog mesta odakle ce moci i dalje da drpaju. Dakle, narode srpski upamet se za koga cemo da glasamo. Valjda vidite i cujete kako se sa raznih ekrana DERU na nas svi odreda, valjda da nam priprete i da nas uplase ako ne glasamo bas za njih.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *