Повратак Андрићевом делу

Povratak Andrićevom delu

6 aprila 2018

KRITIČKO izdanje dela Ive Andrića, koje je objavila piščeva Zadužbina, predstavljeno je u utorak u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na tribini kojom je zaključeno i zaokruženo obeležavanje godišnjice našeg nobelovca. O prvom kolu ovog izdavačkog poduhvata govorili su predsednik i potpredsednik Uređivačkog odbora – akademik Miro Vuksanović i profesor dr Radivoje Mikić, i rukovodilac i urednica ovog petoknjižja profesor dr Zorica Nestorović.

– Radi se o poslu koji se morao uraditi, poslu koji je neizbežan i potreban, uprkos tome što je svaka reč o Ivi Andriću u senci njegovih rečenica o umetnosti i njenim domenima – naveo je između ostalog u pozdravnoj reči akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU.

Vuksanović je, govoreći o „kanonskom Andriću“, retkim kritičkim izdanjima u evropskoj, a naročito u srpskoj, nauci o književnosti, podsetio na decenije tokom kojih je ovaj obuhvatan posao više puta započinjan a nikad urađen, te na značaj rada Zadužbine u pripremi za taj poduhvat.

– Mi ne možemo danas da pouzdano pogodimo šta bi o kritičkom izdanju svojih knjiga rekao Andrić, ali smo sigurni da bi bio zadovoljan što je dobio, što je počeo da dobija, kanonske tekstove svojih pripovedaka, što se vidi koliko se borio za čistu rečenicu i čist tekst, koliko je imao teškoća sa štamparima, pa je neka izdanja morao i da poništava – naveo je Vuksanović.

Da je izrada i objavljivanje kritičkog izdanja dela Ive Andrića jedan od velikih poslova srpske kulture našega vremena koji je neopravdano dugo čekao na realizaciju, naglasio je i Radivoje Mikić, te dodao:

– A to izdanje je važno ne samo zbog toga što je reč o jednom tako velikom piscu, koji je u velikom broju zemalja osnovna legitimacija srpske književnosti i kulture, već i zbog toga što je reč o piscu sa nizom dodatnih specifičnosti. Jedna od njih je sadržana i u činjenici da je Ivo Andrić pisac koji je, ponekad i sa više nego vidljivim negodovanjem, odbijao da se na bilo koji način uključi u tumačenje svojih dela.

Mikić je istakao složenost ovog posla i neophodnost da ga se poduhvataju isključivo veliki znalci i posvećenici, koji mu pristupaju i sa „strahopoštovanjem“, dok je Zorica Nestorović naglasila da je kritičko izdanje uvek – povratak piscu i njegovom delu, mesto najbliskijeg susreta sa nekim piscem.

PRIPOVEDANJE NAČIN ŽIVOTA

– NAŠ susret sa Andrićem otkrio nam je njegov stvaralački napor da u svakom detalju postigne maksimum, ali i potvrdio ono što smo na osnovu njegovih dela intuitivno osećali – da je pripovedanje način njegovog života, da ono jeste pravi izraz njegovog bića i da je tekst svojih pripovedaka nosio u sebi kao autentični izraz svog postojanja kojem je malo bilo potrebno da bude pretočen u zapis – navela je Nestorovićeva, urednica kola koje obuhvata kritička izdanja knjiga „Pripovetke“ (SKZ, 1924), „Pripovetke“ (SKZ, 1931), „Pripovetke 2“ (SKZ, 1936), „Nove pripovetke“ („Kultura“, 1948), „Lica“ („Mladost“, Zagreb, 1960).

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. goran says:

    Ne znam zasto, ali me R. Mikic, nezaobilazni clan svih zirija, podseca na nekadasnje konduktere.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *