ПОВРАТАК БАЛКАНСКОГ ЏИХАДИ ЏОНА

POVRATAK BALKANSKOG DŽIHADI DŽONA

31 decembra 2016

ljuban-karan-342

Piše: Ljuban Karan

Da se Džihadi Džon za života pojavio u Evropi, izazvalo bi to popriličnu pometnju, dok vest o povratku balkanskog Džihadi Džona nikog ne uznemirava. Da li su se to državljani EU navikli da Albanci ne odgovaraju za svoje zločine i da njihovi zločini i nisu tako strašni? Ili misle da to više i nije Albanac, da se preobratio u nekakvog nadnacionalnog džihadistu? Ali zašto su onda tako uporno jurili i likvidirali baš Džihadi Džona, jer nisu mogli da gledaju kako Englez kolje zapadne taoce.

Dok smo mislili da to rade neki tamo fanatici iz dalekih islamskih sredina i nama je bilo lakše, jer se činilo da je zlo daleko i da je nešto tako nemoguće zamisliti u Evropi. Kada je Lavdrim Muhadžeri, jedan od najsurovijih glavoseča, prepoznat kao Albanac sa Kosova, shvatili smo da je zlo i u našem dvorištu. Kada smo čuli da se vratio na Kosovo, šok je prerastao u zebnju. Čudno je da Evropi Muhadžeri ne izgleda tako strašno, kao neki koji su u ISIS otišli iz njihovih država, a koje prepoznaju iako nose maske preko lica. Muhadžeri čak i ne nosi masku, on se ponosi svojim krvavim predstavama pred kamerama i nema problem da zakolje i dete. Ko bi rekao da je taj nemilosrdni monstrum rođen u Srbiji, na Kosovu, u Kačaniku 1989. godine. Zato vest da se sa grupom terorista vratio u Kačanik zaslužuje mnogo veću pažnju.

Znači, Mudžaheri je produkt upravo toga gde SAD pokušavajju silom da stvore SAD na tlu Srbije. Odrastao je u toj sredini i ona ga je školovala i vaspitavala. Da li ga je sredina usmerila da sa 26 godina postane monstrum svetskog glasa? Radio je u američkoj bazi Bonstil do 2010. godine, odakle je upućen u trening kamp NATO u Avganistanu, da bi se već 2011. pridružio teroristima ISIS i postao jedan od njihovih vođa. Dva puta je zvanično objavljeno da je poginuo na ratištu u Siriji, ali se ponovo pojavio, kao da živi treći život.

Da se vratio na Kosovo, prvi su javili Italijani, ustvari italijanski mediji koji su se pozvali na njihove obaveštajne službe. A svaki će vam stručnjak za terorizam reći – ako Italijani kažu, treba im verovati, oni znaju. Mnogo ozbiljnije pitanje jeste zašto se vratio baš sad ako se pođe od nesporne činjenice da su terorističke vođe uvek na težištu zbivanja i akcije.

Nije Muhadžeri mastiljara niti teoretičar, pa da sedi i piše pamflete negde u skrovištu na Kosovu. On se dokazao akcijama i zločinima, i on samo to zna da radi. Tako se nametnuo vođama ISIS da ga tako mladog prihvate kao sebi ravnog. Kao neko ko je radio kod Amerikanaca i sarađivao s njima i na Kosovu i u Avganistanu, itekako je morao da se dokazuje. Zato nije prezao ni od toga da zavrne rukave i ritualno kolje nevine ljude pred kamerama.

Jedna mogućnost zašto se ovaj zločinac vratio na Kosovo jeste da su pacovi počeli da beže sa broda koji tone u Siriji. Dogovor Rusije i Turske i posredni dogovori Putin – Tramp najavljuju da tom brodu spasa nema. Zna se sa drugih ratišta da najveći zločinci prvi beže. Ipak, možda je suviše rano za bežaniju i možda nije pobegao, nego došao poslom. Ako je ovo drugo u pitanju, posao na kome sada radi Evropa bi mogla uskoro da oseti kroz novi talas terorizma.

KAMPOVI ZA OBUKU NA KOSOVU

Zašto skoro svaki terorista svetskog glasa, što Lavdrim Muhadžeri svakako jeste, mora u svojoj biografiji da se očeše o američke obaveštajne službe ili vojne baze? Zašto država koja se svakog dana zaklinje u borbu protiv terorizma mora da svakoga od njih lično poznaje i zašto je sa svakim pojela mnogo soli. Ako neko misli da je Muhadžeri tek tako ušao u američku vojnu bazu Bonstil, a da Amerikanci nisu znali ko je on i šta će od njega postati, ne mislim tako. Nekakve međunarodne poternice za njim ne treba da nas zavaraju.

Kako to da EU, NATO i SAD ne reaguju? Kako njih ne plaši povratak monstruma i da li je direktno ugrožena baza Bonstil. Kod Amerikanaca nema nervoze – znači da je sve pod kontrolom. Naravno da Amerikanci, radi vlastite bezbednosti, ne bi dozvolili neka za njih nejasna vršljanja džihadista po Kosovu. Zato njihovo ćutanje i hladnokrvnost, kada su terorističke ćelije, baze i kampovi za obuku na Kosovu u pitanju, sve objašnjava. Opet je neki dogovor u pitanju. Tako postaje jasno zašto Muhadžeri ima tri života.

Srbija decenijama upozorava na prisustvo opasnih terorista i kampova za obuku na Kosovu, ali to niko ne čuje. Taj podatak ignorišu i Amerikanci iako nisu gadljivi na informacije o teroristima, ma od koga dolazile. Ako ćute, znači to već znaju. A zašto ništa ne preduzimaju, to znaju samo oni. Jer dobro se zna da su nekadašnji kampovi za obuku terorističke OVK kasnije iskorišteni za obuku terorista ISIS. Zna se i gde se oni nalaze – na planinskom i teško pristupačnom terenu uz granicu sa Albanijom i Makedonijom.

Vrlo precizne podatke o kampovima za obuku terorista na Kosovu dale su i ruske obaveštajne službe. Ustvari, te podatke objavio je Sputnjik, pa je za pretpostaviti da su ih dobili od ruskih službi. Tu se navodi da na Kosovu postoji pet kampova za obuku terorista ISIS i dva kampa za obuku terorista Al Nusra fronta. Navodi se precizna lokacija i broj terorista, kako se obučavaju i ko ih obučava. Na početku oružane pobune na Kosovu u tim kampovima su obučavani Albanci za terorističku OVK, a instuktori su bili pripadnici Al Kaide. Sada je stvar obrnuta i usluga se vraća – obučavaju se teroristi ISIS i Al Nusra fronta, a instruktori su Albanci.

Tako postaje jasno zašto Amerikanci ćute i zašto se ne uzbuđuju – Al Nusra front je njihov saveznik u Siriji, o kome brinu i snabdevaju ga oružjem i opremom. Zašto bi im onda smetalo što se obučavaju na Kosovu i nameće se pitanje da li su to oni i organizovali. Teško je nekad razumeti obaveštajne igre CIA ako je poznato da je Al Nusra front vojno krilo Al Kaide, koja je avionima terorisala SAD. Tako se vraćamo na stari i osnovni problem u borbi protiv terorizma – dobar i loš terorizam i dobar i loš terorista. To je dvostruki aršin, koga se SAD i Zapad uporno ne odriču iako su zbog takvog gledanja i sami trpeli posledice.

Mi smo te dvostruke aršine osetili na vlastitoj koži. OVK je bila teroristička sve dok Ričard Holbruk nije izuo cipele i prekrstio noge dogovarajući pakt sa njima. Nakon toga postali su oslobodilačka vojska sa punom podrškom SAD. Tako su i teroristi Al Kaide bili dobri momci dok su ratovali protiv Rusa u Avganistanu. Zatim su bili loši momci nakon terorizma u SAD. A sada su teroristi Al Nusra fronta opet dobri momci, jer su neophodni kao pešadija koja u Siriji brani američke interese. Kako to oni odjednom nemaju veze sa Al Kaidom i sa terorizmom kada su njeno vojno krilo. To opet znaju samo Amerikanci. Nije teško predvideti da će to za Amerikance opet biti loši momci, samo je pitanje vremena. Savez je naravno privremen, samo dok u Siriji imaju istog protivnika.

Zato se ignorišu ne samo srpski nego i ruski, a nakraju i italijanski podaci o tome da je Kosovo postalo važna baza za obuku terorista i planiranje terorističkih akcija. Nisu slučajno nedavno u Nemačkoj uhapšena dva Albanca zbog pripreme terorističke akcije, ali opet, kao da ih obrađuje kosovska policija, pušteni su zbog nedostatka dokaza.

Nije teško zaključiti kako i zašto su ruske službe došle do podataka o kampovima za obuku terorista na Kosovu. Jednostavno, izučavali su protivnika u ratu u Siriji i utvrdili da su se neki od njih obučavali na Kosovu. Ne interesuje Ruse baš toliko Kosovo da bi tamo slali svoje obaveštajne timove, imaju oni svojih problema. Izučavajući protivnika u Siriji štošta su saznali, da li preko zarobljenika ili imaju operativne pozicije u redovima protivnika. Kao prijateljska zemlja, sigurno su podatke ustupili našim bezbednosnim službama, a tekst u Sputnjiku je poruka Amerikancima da se sve zna i da prestanu da pomažu teroriste.

SAD će brzo morati nešto da menjaju kad je podrška teroristima u pitanju jer ovaj put nisu uspeli da svoje tajne aktivnosti potpuno prikriju. Naveliko ih optužuje i turski predsednik Erdogan, i to otvoreno, da podržavaju terorizam i da Turska za to ima brdo dokaza u na fotografijama i video-snimcima. Naravno da Turci to odlično znaju jer su do juče – ili bolje rečeno do pokušaja puča – sarađivali na istim poslu i zajedno pomagali teroriste.

LAŽNA HAPŠENJA TERORISTA NA KOSOVU?

Nekakve kosovske nazovi službe bezbednosti kažu – nismo locirali Lavdrima Muhadžerija na Kosovu. Znači, po njima, on nije tamo. Ipak bih više verovao Italijanima. Međutim, ako se letimično pogleda situacija na Kosovu, njihove službe stvarno jure teroriste a sudovi podižu optužnice. Zašto onda ne bi uhapsili i Muhadžerija, kao svakog drugog? Zato što je kompletna jurnjava obična prevara.

Hapšenja su započeli još početkom 2016, a intenzivirana u drugoj polovini godine. U novembru su uhapsili desetine lica zbog, kako kažu, pripreme terorističkih akcija u Evropi i na Balkanu. Hapse i imame po džamijama u Prištini, Peći i Prizrenu, ali ih puštaju na slobodu zbog nedostatka dokaza. Prilikom pretresa raznih lokacija kažu da su pronađeni predmeti i drugi dokazi o terorističkim pripremama, a onda se ta lica puštaju jer nema dokaza.

Ništa čudno, jer borba protiv terorizma i nije cilj kosovskih službi. To je samo zamazivanje očiju EU i još jedan očajnički korak ka postizanju konačnog cilja – stvaranja priznate države Kosovo. Nije problem razumeti šta se dešava ako se zna da su kosovske institucije podnele zahtev za prijem Kosova kao države u Interpol i Europol. Zbog toga je stvorena iluzija da se kosovske vlasti intenzivno bore protiv terorizma, ali, eto, bili bi uspešniji kada bi bili ravnopravni članovi ovih međunarodnih institucija. Indirektno su upozoravali Evropu i ceo svet da su i sami ugroženi ako ne prihvate zahtev kosovske administracije. Za sada ova varka nije uspela – Kosovo nije primljeno u Interpol.

DA LI BALKAN POSTAJE META TERORISTA?

Muhadžeri se nije vratio sam – pominje se oko 200 njegovih ljudi koji su se vratili pre njega. Ako je to i delimično tačno, opasnost za Evropu, pa i po Srbiju, je velika. Koja bi druga logika bila u pitanju ako ratište u Siriji napuštaju sada, kada se očekuju najteže borbe za očuvanje kakve takve ISIS. Pre će biti da prenose neku formu rata i na druga područja, pre svega u Evropu, kako bi odvukli pažnju na drugu stranu i rasteretili pritisak u Siriji.

Da povratak Muhadžirija i saboraca ugrožava i Srbiju, upozorava naš najbolji poznavalac islamskog faktora Dževad Galijašević, a njega treba poslušati. On kaže da bi meta napada mogao biti i Beograd, jer je Srbija dobra i sa Rusima i sa EU, pa bi to bio indirektan pogodak u glavne mete. Naravno da će naš obaveštajno-bezbednosni sistem imati to u vidu, ali ne postoje te bezbednosne mere ni u mnogo jačim zemljama koje mogu garantovati bezbednost od terorizma.

Ono što bi posebno trebalo da zabrine Evropu, pa i Srbiju, jeste podatak da se u kampovima za obuku terorista na Kosovu nalaze verski ideolozi ISIS, po dvojica u svakom kampu, koji vrše trijažu terorista na obuci. Iz grupe onih koji se obučavaju za borbu na frontu izdvajaju se oni pogodni za samoubilačke akcije. Polaznici obuke najpre izučavaju Kuran i uče arapski jezik, zatim prelaze na obuku rukovanja oružjem i vojnu obuku za gerilski način ratovanja, dok se izabrani za samoubilačke akcije občavaju za svoju misiju.

Nije isključeno da se teroristi, usled maksimalnih bezbednosnih mera u centralnoj Evropi, preorjentišu na Balkan. Jer islamski fanatici, samoubice, ne plaše se za svoj život, nego se plaše da će biti sprečeni u svojoj samoubilačkoj misiji i da neće postati šehidi. Zato bi mogli akciju izvesti gde im je uspeh sigurniji.

Odbrana od terorizma postaje sve teža, pogotovo kada su pokazali da im za izvođenje terorističkih akcija ne trebaju ni oružje ni eksploziv. Kada su pokazali da u njihovim rukama sve postaje oružje – ranije je to bio avion, sada kamion, a ko zna šta će biti sledeće. Tako policija ne može da ih otkrije preko rekvizita koji su ranije bili obavezni: puška, pištolj, bomba, eksploziv, satni mehanizmi, detonatori itd. Mogu ih otkrivati po međusobnoj komunikaciji, presretanjem razgovora, ali sve teže. I oni su se izveštili, nema više otvorenih razgovora niti laičkih šifri. Na korak smo od toga da operativna pozicija u njihovim redovima bude jedini izvor informacija, a zna se koliko je to teško masovno ostvariti.

Najteže je otkriti „samostalne strelce“, koji su se mogli infiltrirati u migrantske grupe i sada čekaju ili naređenje ili priliku. Teško je otkriti i one koji su evropski državljani i koji su se samofanatizovali preko raznih portala i medijskih izveštaja. I oni mogu da polože zakletvu Alahu i sami isplaniraju akciju. Tako više profesionalne službe u budućnosti neće biti dovoljne, bez obzira koliko dobro rade svoj posao, nego će oslonac morati da se pravi na sve poluge društva.

Treba učiti od drugih i izvlačiti pouke iz dosadašnjih terorističkih akcija. Na primer, sada se već može zaključiti da se nikakve javne manifestacije ne mogu održavati pored puta kojim se odvija javni saobraćaj. Eventualno, mogu se postaviti teške prepreke, ali je sigurnije saobraćaj daleko izmestiti. Ne mogu se obavljati velike manifestacije na otvorenom prostoru, a da policija ima prst na obaraču i sve drži na oku. Svako masovno okupljanje u zatvorenom prostoru mora biti pod višestrukom kontrolom i proverom policije. Jednostavno rečeno, tako ćemo morati da živimo ako se terorizam ne obuzda, a za to su male šanse, bar u dogledno vreme. Izraelci, koji imaju najviše iskustva u obuci o zaštiti od terorizma, započinju u dečijim vrtićima – deca se uče da za desetak sekundi nađu najbolji zaklon. Nije daleko dan kada će i evropljani morati da razmišljaju o tome.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *