Повратак отписаних на челу са Ђиласом

Povratak otpisanih na čelu sa Đilasom

13 novembra 2017

Piše: Branko Radun

Poslovično monotonu političku scenu 2017. u kojoj je dominaciju potvrdio Vučić pobedom u prvom krugu predsedničkih izbora, a naročito opozicionu, su pomalo zatalasao „povratak otpisanih“. Pre svega povratak Vuka Jeremića na političku scenu sa višegodišnjeg izbivanja i putešestvovanja po belom svetu. Zapravo Vuk se dva puta ove godine „vratio“ – prvi put u aprilu za predsedničke izbore kad je osvojio mršavih pet posto i drugi put posle višemesečnog odmora sa pokušajem da napravi sebi stranku. Drugi povratak ili najavu povratka na beogradske izbore je priča o političkom biznismenu Đilasu koji očigledno ima ponovo značajne političke ambicije.

Prošle godine su glavni opozicionari bili Radulović i Obradović, sa stabilnim Demokratama i Radikalima iznad cenzusa, a ove godine imamo Jankovića, Jeremića i Belog kao one koji su osvojili drugo, treće i četvrto mesto na predsedničkim izborima. Beli kao postmoderna politička satira nema mnogo šanse da dugo traje pa je zbog pasivnosti potrošio dobar deo svog političkog kapitala. Janković je prošao dobro na predsedničkim izborima ali uz miraz DS u vidu podrške u kampanji. Rezultat Šešelja na izborima pokazuje da posle „povratka otpisanog“ iz Haga on stagnira i postepeno slabi jer je razočarao svoje nacionalno ali oštro opoziciono orijentisane fanove.

Medijski „najavljivani“ prevremeni parlamentarni izbori na proleće uz redovne beogradske bi uskladili promene na opozicionoj političkoj sceni. Naime danas imamo opozicionare koji nisu u parlamentu a imaju jači rejting od onih koji su u njemu. Parlamentarni izbori bi ispeglali taj disbalans. Problem za politički sistem je ako glavne opozicione stranke nisu u parlamentu lako skliznu u radikalizam i antisistemsko delovanje. Stoga bez obzira što ja lično mislim o Jankoviću i Jeremiću verujem da oni imaju veće pravo da budu u parlamentu od Radulovića i Obradovića koji su osvojili „statističku grešku“ na predsedničkim izborima. Doduše Obradović je uspeo delimično da se povrati od poraznog rezultata kroz agresivnu kampanju protiv rialitija i Pink-a.

No najava povratka otpisanog Đilasa jeste potencijalno značajnija od drugih dešavanja na opozicionoj sceni. Đilas je bogatiji i politički iskusniji od drugih političkih igrača. Đilas deluje značajno ozbiljniji u odnosu na politički autističnog Radulovića ili bledog i anemičnog Jankovića ili hiperaktivnog globtrotera Jeremića koji ima malo dodira sa običnim čovekom. Treba se samo prisetiti da je Đilas kontrolisao grad Beograd kao gradonačelnik, bio beogradski šef vladajuće stranke, čovek koji je smenio Tadića sa čela DS-a na kraju ali ne i najmanje važno on je i medijski-marketinški tajkun.

Iza brda se valja nesšto mnogo značajnije a to je da su moćni stranci raspisali konkurs za vođu opozicije Vučiću jer je procena da ima suviše veliku vlast i podsršku javnosti. Lakše je baratati sa nekoliko manji i više zavisnih igrača nego sa jednim koji je jak. U tom kontekstu treba posmatrati i prestrojavanja na političkoj i medijskoj sceni. Vodi se bitka za startne pozicije ne samo sledeće izbore već i za one posle njih koje bi mogle doneti promene. Sinhrono sa tim se vodi i velika bitka tajkunskog kapitala oko prevlasti nad medijima. Povika na državu da se „povuče iz medija“ ima za cilj da tajkuni i stranci preuzmu potpunu kontrolu nad srpskim medijskim nebom. Tako se na beogradskim izborima prelamaju ne samo domaći odnosi snaga na političkoj sceni već dublji i širi sukobi interesa velikih igrača međunarodne scene. Ukoliko je tačno da su se udružili Šolak i Đilas, o čemu se već piše i u medijima, to predstavlja moćan medijsko-finansijski pakt sa jasnom geopolitičkom podrškom. Ukoliko taj i takav medijsko-politički kartel preuzme kontrolu nad nekim medijima sa jedne i određenim političkim grupacijama sa druge strane to će doneti veliku promenu na političkoj sceni. Konkretno – ukoliko Đilas uspe da „pridobije“ Jankovićeve „slobodne građane“ ili pacifikuje Šutanovca i hakuje mu DS, politička priča u Srbiji dobija potpuno novi tok i tempo. Zbog ulaska velikog novca i „blagoslova stranaca“ to ni malo nije dobra vest ni za Srbiju ni za demokratiju.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *