Повратак „Плаве гробнице“

Povratak „Plave grobnice“

18 oktobra 2016

15-lubarda-legat-3_620x0

REPREZENTATIVNO zdanje na Dedinju u kojem je živeo i stvarao poznati slikar Petar Lubarda (1907-1974) dobilo je novu stalnu postavku. Kuća u Iličićevoj 1 nije dovoljno velika da se u njoj izlože sva Lubardina dela koja su u njoj pronađena, pa su zaposleni u Kući legata odlučili da menjaju postavku svake druge godine.

– Publika nije videla sve Lubardine slike u prvoj postavci – kaže Filip Brusić Renaud, direktor Kuće legata. – Pronađeno je i mnogo dokumentarnog materijala – pisama, beležaka, fotografija… Uz slike, tu su i crteži poznatog umetnika, kao i deo vrednog nameštaja bračnog para Lubarda.

Od 57 slika, koje je supruga slikara Vera Lubarda poklonila Beogradu, pronađene su 24. Među izloženim delima u novoj postavci nalaze se i one koje javnost nije videla više decenija. Jedna od njih je „Plava grobnica“. Lubarda ju je naslikao inspirisan stihovima Milutina Bojića.

Autorke postavke, Nada Simonov Timofejev i Aleksandra Ostić, veliku pažnju posvetile su sačuvanoj dokumentarnoj građi. U posebnim vitrinama izloženi su korespodencija, katalozi, novinski članci, lična dokumenta, ali i malo poznata Lubardina beležnica. U njoj su ostali i njegovi kratki zapisi o umetnosti. Jedan od tih zapisa vidimo na zidu:

„Ako jedna tvorevina umetnosti opravdava svoje postojanje, badava nam sve potonje. Umetnost govori daleko više nego što oči mogu da vide.“

Na suprotnom zidu postavljeni su crteži mačaka – Lubardinih ljubimaca. Da je mnogo voleo mačke, vidi se i iz pisama koje je slao supruzi Veri dok je bio u Indiji. U svima joj postavlja isto pitanje: kako su njihove mace – Crni i Petar.

Kao posebnu dragocenost, autorke pokazuju biografiju koju je Lubarda napisao svojom rukom, a koja je velikim slovima „ispisana“ na jednom zidu.

– Bio je nezadovoljan kako ga drugi predstavljaju. Insistirao je da se njegova biografija prenosi doslovno. Na taj način borio se za svoj status i svoje poreklo. U to vreme svrstavali su ga u crnogorsku selekciju umetnika, a on je insistirao da je Srbin – objašnjava Aleksandra Ostić.

Arhiva svedoči i o tome da je Lubarda bio internacionalno priznat umetnik, u kontaktu sa mnogim ambasadorima, veoma uvažavan član društva, sa privilegijama.

– Bio je jedan od prvih evropskih umetnika koji je izlagao u Indiji – kaže Nada Timofejev. – Malo je poznato i da su tri njegova dela bila prvi radovi uneti u tek otvoreno evropsko odeljenje u Umetničkom muzeju u Nju Delhiju.

Osim oskudnih agencijskih vesti koje su tada „pokrile“ Lubardin boravak u zemlji rikši i karija, drugih beležaka nije bilo. Sve dok u oronuloj vili u Iličićevoj 1 nisu pronađena pisma koja je iz ove daleke zemlje slao supruzi Veri. Deo ove prepiske, sada je u novoj stalnoj postavci.

– Putovanje u Indiju unelo je novi zvučni kolorit u Lubardino delo. Ono počinje da dobija eho raskošnih boja ove zemlje. Po povratku slika „Plamenu pticu“, „Sunce“, „Magično ogledalo“, „Sa Indijskog okeana“, cikluse inspirisane tigrovima i bikovima… Jedan od tih sačuvanih radova je u novoj postavci.

 

VRAĆEN SJAJ

KADA je preminula Vera Lubarda, umetnikova supruga, ruinirana kuća bila je pretrpana smećem i bilo je nemoguće zamisliti da će joj rekonstrukcija vratiti stari sjaj. Mada je i Vera bila slikarka, u kući su, uglavnom, pronađena Petrova dela. Samo je tek poneka slika nosila potpis umetnikove životne saputnice.

ŽIVOTNA PRIČA

MNOGI crteži, koje smo pronalazili na čudnim mestima, od velikog su značaja za otkrivanje tajni njegovog slikarstva – kaže Nada Timofejev. – Istovremeno oni su dragoceni i za dalje proučavanje njegove životne priče.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *