Повратак Стерије међу Србе

Povratak Sterije među Srbe

7 novembra 2017

POZVAO me je jednog dana Dušan Kovačević i pitao da li bih napravio dramu o Steriji. Ja sam napisao dve. Jedna je igrana u Zvezdara teatru. Druga, značajnija iz ugla rasvetljavanja značaja velikog Jovana Sterijinog Popovića za naš narod, sada je na sceni Narodnog pozorišta u mom gradu, u Užicu.

Ovako Milovan Vitezović, autor drame „Serbio, zemljo roda moga – Sterijin put u Srbe“ – zadovoljan vrednim postignućem ovdašnjeg ansambla, baš kao i publika koja je aktere nagradila ovacijama – započinje razgovor o našem velikanu.

– Kada me je Kovačević pozvao, već sam imao hrpe, čitave čaršave selotejpom povezanih stranica ispisanih o Steriji. Bavio sam se njime, na različite načine. Pisao sam doktorsku tezu o Steriji. Kada sam ušao u preveliki posao pisanja za seriju „Vuk Karadžić“, putujući kroz to, radeći, sretao sam se sa njim, imajući ga kao junaka, kao lektora Vukovog, ni manje ni više nego Novog zaveta. Vuk, međutim, jeste upropastio jedan Sterijin veliki poduhvat, stvaranje Nazivoslovnika, srpskog rečnika. Intimno sam se nadao da će se shvatiti da je u njihovom sukobu Sterija bio u pravu – objašnjava Vitezović.

 

U gradu svog gimnazijskog školovanja, autor teksta dodaje:

– Steriju sam voleo, primio i neprekidno sam se starao da ću neke davne zablude i hipoteke malo ublažiti. Serija „Vuk Karadžić“ potpuno je rehabilitovala mitropolita Stratimirovića, donekle i Jovana Hadžića kao Vuka srpskog zakonodavstva, ukidajući naše štetne isključivosti. Ostalo je bilo da se Sterijino delo, njegov značaj za naš rod, uz mnogo nepoznatih detalja, rasvetli. Mislim da sam ovim tekstom u toj nameri uspeo.

„Serbio, zemljo roda moga – Sterijin put u Srbe“, u režiji Bogdana Jankovića, govori Vitezović, pokazuje da je Sterija neosporno veliki dramski pisac, uz Nušića nekada i Kovačevića danas, najveći koga imamo. Manje je poznato da je sve ono na čemu stoji nova kultura Srbije – Sterijino delo. To je i najvažnija nit premijerno izvedene drame.

– On je osmislio prosvetni program, osnovao je sve temeljne institucije poput Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, nacionalne biblioteke, Akademije nauka. To je uradio časno, izdržao je sve pritiske, a kada je shvatio da iz Srbije mora otići, ipak je bio srećan. Znao je da je napravio najviše što se učiniti moglo i da nazad više nema – istakao je Vitezović. – I to je ono što moramo činiti ako sebe poštujemo: ne zaboravimo naše velike ljude. Mislim da sam ponešto učinio kada je reč o ljudima od uma, prosvete, umetnosti i nauke. A Užičanima ostaje da ako mogu, svom sugrađaninu Ljubomiru Ljubi Stojanoviću naprave institut, makar dve sobe imao… Ili da štampaju njegova Izabrana dela.

Na užičkoj sceni odjekivali su aplauzi užičkom ansamblu: Vahidinu Preliću (Jovan Sterija Popović), Dušanu Radojičiću (knez Mihailo Obrenović), Nemanji Hadži Jovanoviću (major Aleksandar Petrović – knez Aleksandar Karađorđević), Branislavu Ljubičiću (Milovan Spasić), maestralnom Igoru Borojeviću (Toma Vučić Perišić), Tanji Jovanović (Katarina Ivanović) i Slobodanu Ljubičiću (Vuk Karadžić).

PRVA ŽENA AKADEMIK

OVO Vitezovićevo delo otkriva pregršt malo poznatih detalja o Steriji. Zahvaljujući njemu, slikarka Katarina Ivanović postala je prva Srpkinja akademik. Možda je ona i prva žena akademik u svetu, pa taj podatak, kaže Vitezović, još treba proveriti. Ona je akademik postala na samom osnivanju Društva srpske slovesnosti uz blagoslov kneza Mihaila. Autorka je prvih velikih portreta u Srba južno od Ugarske.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *