Повратак уметности и бег од музичког кича

Povratak umetnosti i beg od muzičkog kiča

24 marta 2017

ljubisa-jovanovic

Zajedno sa Emanuelom Pajiem, solo flautistom Berlinske filharmonije i Guoliangom Hanom, profesorom na Centralnom konzervatorijumu u Pekingu, Ljubiša Jovanović je napravio izbor najtalentovanijih mladih flautista koji će učestvovati na 47. Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine (MTMO) u Beogradu.

– Takmičenje pripada prestižnoj svetskoj asocijaciji međunarodnih manifestacija „Jeunesse Musicales” (Muzičke omladine), koje se održavaju širom sveta, a laureati dobijaju široku svetsku afirmaciju – kaže u razgovoru za „Politiku” Ljubiša Jovanović, naš poznati flautista, pedagog, osnivač i umetnički direktor orkestara „Kamerata Serbika” i „Lola klasik”,najavljujući manifestaciju koja se u prestonici događa od 21. do 30. marta. Jovanović je tokom tri i po decenije održao više od 1.500 koncerata u 37 zemalja. Njegova „Kamerata Serbika” nastupala je sa Pavarotijem, Bočelijem, Stingom i Aškenazijem i jedini je ansambl iz Srbije koji je svirao u dvorani Berlinske filharmonije.

Da li ste nastojali da kao jedan od selektora ovogodišnji profil MTMO bude drugačiji, bolji i na koji način ste to postigli?

Program je zahtevan, odvija se u tri etape, i ove godine ima svoje osobenosti. Sa kolegama selektorima odlučio sam da, osim solističkog repertoara, takmičari moraju izvoditi kapitalna dela kamerne literature za flautu, kao što je Debisijev Trio za flautu, violu i harfu, ali i Mocartov Kvartet za flautu, violinu, violu i čelo. Dok je obavezan koncert u trećoj etapi „Končerto sereno” Dejana Despića, izuzetno ostvarenje srpske muzike, kao lep iskorak i podrška domaćem stvaralaštvu. Karakteristika ovakvog programa je težnja „povratku umetnosti” u takmičarske programe i potpuno isključivanje „muzičkog kiča”, brzih i banalnih virtuoznih komada kojima se zasipaju pozornice sveta. Zbog toga će u prvom planu biti muzika Baha, Mocarta, Prokofjeva, Debisija, Martinua, Žolivea, ali i Kartera, Takemicua, Halftera, Berioa i drugih savremenih kompozitora, koji su svoja dela obeležili „novim flautskim zvukom”.

Koliko ima kandidata i ko su članovi žirija?

Od pedesetak prijavljenih kandidata u predselekciji se došlo do dvadesetak najboljih koji nastupaju u prvoj etapi. Oni dolaze iz prestižnih klasa iz Berlina, Ženeve, Bostona, Pekinga, Bazela, Beča, Ljubljane, ali i iz Beograda, Novog Sada i Niša. Žiri je odabran tako da obuhvati različite škole flaute i čine ga Suzan Hopner iz Kanade, Daniel Kastelon iz Francuske, Georgi Spasov iz Bugarske, Guoliang Han iz Pekinga, naši Miomir Simonović i Ivana Stefanović, u čijem sam društvu i ja. Gosti, vrhunski flautisti ovom prilikom će nastupiti na samom otvaranju, u utorak 21. marta u Kolarcu, uz orkestar „Kamerata Serbika”, pod upravom Biljane Radovanović.

Kada govorimo o našoj muzičkoj sceni u ovom momentu šta biste izdvojili kao goruće probleme?

Muzička scena u Srbiji je deprofesionalizovana i posle gašenja „Jugokoncerta” nastala je praznina u profesionalno organizovanim koncertima koji bi bili deo svakodnevice. Umetnicima se nude dvorane da u njima nastupaju besplatno, bez ugovora i honorara što je apsolutno nedopustivo i potpuno apsurdno. Zato su naši istaknuti muzičari koji žive u Srbiji potisnuti na margine, nastupaju vrlo retko u svojoj zemlji i za njih se više čuje u inostranstvu. Zbog toga opere Isidore Žebeljan gledamo na kasetama, pijanisti poput Serdara i Sinadinovića nastupaju gotovo isključivo van zemlje, a mali festivali koji žele da uspostave umetničku ravnotežu zovu goste da sviraju besplatno ili za male nadoknade. Tako se stvara privid da se nešto ipak dešava, no u suštini proživljavamo duboku i ozbiljnu krizu.

Iako niste prošli na konkursu za direktora Beogradske filharmonije,niste izgubili profesionalni entuzijazam… Očajan sigurno nisam… samo prijavljivanje na konkurs nastalo je iz potrebe da se čuju neki drugačiji programi, u odnosu na ono na šta smo navikli. Ponosim se programom koji sam predložio i koji je naišao na izuzetno povoljne reakcije. Ostaje utisak da sâm proces nije bio do kraja korektan, od očiju javnosti je skrivano da je uoči konkursa jedan član UO podneo ostavku (bankar), a teško je tvrditi da su ekonomista, novinar i spoljnopolitički analitičar apsolutno kompetentni u vezi sa umetničkim procenama. Čini se da je pitanje kompetencija doskorašnjeg UO BF vezano za poznatu zabludu „ja znam sve, ja mogu sve”. No, sve to nije dovoljno važno da bi menjalo moj umetnički život i aktivnosti… I naravno – Beogradskoj filharmoniji želim puno sreće u daljem razvoju i još veću umetničku afirmaciju – od srca!

 

Odlazak najboljih

– Lepe stvari staju u samo jednu reč – talenat . Beskrajno nadarena deca u Srbiji su još uvek spremna da se posvete umetnosti, da godinama vežbaju, da osvajaju nagrade i da postaju veliki umetnici. Odliv talenata je ogroman – najmanje 80% onih najboljih završava u zapadnoevropskim orkestrima. Tako je nakon violinista Gordana Nikolića i Romana Simovića, ovih dana i Dragan Sredojević prvi put vodio Londonski simfonijski orkestar, sa mesta koncertmajstora! Ne znam kojim rečima bih opisao takve podvige? Nemerljiv uspeh koji u Srbiji ostaje nezapažen i potpuno zanemaren. Kultura jednostavno nije u fokusu politike – samim tim ona i ne postoji – kaže Jovanović o odlivu talenata iz Srbije.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *