Позадина напада у Kосовској Митровици

Pozadina napada u Kosovskoj Mitrovici

5 aprila 2018

Piše: Branko Radun

Slike brutalnog i ničim izazvanog napada na predstavnike kosovskih Srba i na visoke funkcionere države Srbije je izazvalo opravdan strah kod lokalnih Srba i uznemirenost u celoj Srbiji. Srbija i Srbi su doživeli mnogo poniženja do sada, ali se ovo ipak izdvaja po tome što zaista nije bilo povoda tako žestokom napadu, od strane albanskih bezbednosnih snaga, na predstavnike Srba, među kojima je bilo i ministara i funkcionera kosovske vlasti. Slike fizičkog napada na predstavnike Srba i vlasti Srbije su imale za cilj da se do kraja ponizi Srbija i zastraše lokalni Srbi. Jer ako onako užasno prođe Marko Đurić direktor Kancelarije za KiM, i to pred kamerama, šta da očekuju obični građani srpske nacionalnosti na KiM.

Demonstracija sile je uvek poruka. U ovom tekstu ćemo pokušati da analiziramo čija je ovo poruka i kakav je njen sadržaj i kome je upućena. Na prvi pogled to je poruka albanske političko-kriminalne oligarhije Srbima na Kosovu i Srbiji – “mi vas ne želimo ovde i sve ćemo uraditi da vas proteramo sa Kosova”. U toj poruci nema ništa novo. Iza te poruke stoji i namera da se opstruira sprovođenje briselskog sporazuma kada je u pitanju “Zajednica srpskih opština” što je trebalo da bude nekakva utešna nagrada za srpsku stranu, koja je učinila niz značajnih ustupaka. Ovo je i poruka vrhu srpske vlasti, da u Briselu ne mogu gotovo ništa postići, i da treba da se “pomire sa sudbinom”, jer Albanci imaju iza sebe moćne zapadne zaštitnike. Isto tako je jasno da i država Srbija ima tako male kapacitete na Kosovu, da su joj ruke gotovo vezane. To je naravno posledica i poraza u ratu iz 1999. ali i povlačenja srpskih institucija i gubljenja vlasti u nekim opštinama posle 2000-te.

Na ovome se stvar ne završava. Brutalnost napada i svesno producirane scene poniženja Srba, a naročito Marka Đurića, su ipak iznenadile mnoge. Činilo se da Albancima nije potrebno takvo otvoreno nasilje jer do sada je sve išlo po njih “kao po loju”. No sa promenom administracije u Vašingtonu su se promenili prioriteti. Balkan nije više u fokusu, a Albanci nemaju više onaj status koji su imali. No isto tako je jasno i da se politika SAD koja kontroliše i EU i Balkan nije promenila. Nastavlja se politika stare administracije ali po inerciji. Albanci idu logikom izazivanja incidentata i provokacija da bi opet skrenuli pažnju na sebe i da bi dobili novi impuls podrške.

Ovaj napad na Srbe je pokazao i koliko je EU nemoćna da nešto odluči ili učini ukoliko nema podršku za to iz Vašingtona i Londona. No ono što je značajnije je da nivo brutalnosti prema predstavnicima Srba i države Srbije govori da ovo nije došlo bez zelenog svetla sa Zapada. Postavlja se pitanje ako pošiljalac poruke nisu Albanci ili nisu samo oni već njihovi zapadni mentori kome je ona upućena i kakav je njen sadžaj. Na prvi pogled a nimalo netačno to je žestok pritisak na Srbiju da popusti oko članstva u UN, što Srbija naravno nikako ne sme učiniti.

Ni ovo nije kraj u čitanju “poruke”. Čitav događaj je tako režiran da je jasno da njega Albanci nisu mogli odraditi bez dozvole onih koji kontrolišu Kosovo. Eksplicitnost provokacije govori da nije reč samo o “poruci Srbiji”. Ona je upućena i Rusiji koja se do sada predstavljala kao neko ko diplomatski podržava Srbiju. Ako se ovaj događaj posmatra u kontekstu nove hladnoratovske retorike koju lansira London i neki krugovi u Vašingtonu (koji su neprecizno nazvani “duboka država”). Pokrenuta je nova antiruska kampanja u kojoj ključnu ulogu imaju provokacije poput navodnnog trovanja bivšeg ruskog obaveštajca za šta je optužen Kremlj. Ukoliko bi Rusija oštrije reagovala na napad u Kos. Mitrovici dala bi materijal za kampanju “Rusija se vraća na Balkan” što bi izazvalo mnogostruko jaču kontraofanzivu. Sa druge strane ako ne reaguje poruka je jasna – “Rusija je slaba i nemoćna”. Nije daleko od pameti da se te stvari uvežu u jednu globalnu akciju koja ima za cilj izolaciju Rusije ali i prisiljavanje Trampa da se aktivnije okrene protiv Moskve. Na žalost svi ti globalni lomovi se dešavaju preko naših leđa.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *