Познати русофоб и србофоб стоји иза париског сатиричног недељника „Шарли Ебдо“

Poznati rusofob i srbofob stoji iza pariskog satiričnog nedeljnika „Šarli Ebdo“

21 januara 2015

41205

„U Francuskoj odavno nije bilo terorističkih napada“ – „Sačekajte do kraja januara…“

Ideolog Charlie Hebdo je francuski novinar, pisac, filmski režiser i filozof i poznati srbofob i rusofob Bernar-Anri Levi.

Na ovo je ukazala Jelena Ponomarjova, poznati moskovski spoljnopolitički ekspert. Istovremeno je naglasila da je Levi istupao i na kijevskom Majdanu i da je tom prilikom pozivao na bojkot olimpijade u Sočiju i da se „Mistrali“ – nosači helikoptera koje je Moskva kupila od njegove zemlje – daju Ukrajini.

Ponomarjova je u upravo objavljenom ingtervjuu prvo podsetila da su pariski satirični nedeljnik Charlie Hebdo 1970. osnovali novinari-levičari kao organ „revolucionarne kritike“ usmerene, pre svega, na razotkrivanje poroka buržoaske države i društva. Međutim, 1992. godine, kada je na čelo redakcije došao Filip Val, sledbenik Bernara-Anri Levija, nedeljnik je doživeo preporod, ali i promenio kurs.

Ko je, u suštini Levi?

– Bernar-Anri Levi je na Zapadu poznati intelektualac. Novinar, pisac, filmski režiser, izdavač, filozof, kritičar modernog marksizma. Upravo pod njegov uticaj pao je, pre toga revolucionarni, nedeljnik. Za vreme jugoslovenskih ratova Levi je bio na strani bosanskih muslimana i kosovskih gerilaca. U svojim člancima 1999. godine on je otvoreno pozivao na bombardovanje Srbije. Kasnije je on podržavao američku invaziju u Avganistan. Godine 2005. – zajedno sa Salmanom Rušdijem – istupio je sa manifestom „Zajedno protiv novog totalitarizma“ u kojem je kritikovao takozvani karikaturni skandal 2005-2006. kada je u danskim novinama Jyllands-Posten bilo objavljeno 12 karikatura proroka Muhameda.

U toku „petodnevnog rata“ 2008. on je pisao reportaže iz Gruzije podržavajući krvavu intervenciju Sakašvilija. U martu 2011. godine, zajedno sa Nikolom Sarkozijem, podržavao je vojnu intervenciju u Libiju. Kao što je poznato, u tome su uspeli. Vojno mešanje je dovelo do uništavanja države Libije – sada je ta teritorija podeljena na pet nejednakih delova, koje kontrolišu polurazbojničke i kriminalne strukture.

Zatim je pozivao na agresiju u Siriji, na borbu Zapada protiv „krvavog režima Bašara Asada“. Levi je poradio i na eskalaciji ukrajinske krize. Pozivao je evropske sportiste da ne učestvuju u sočinskoj olimpijadi. On je 9. februara 2014. nastupio na pozornici Kijevskog „majdana“ sa govorom koji je već sledećeg dana objavljen u francuskom listu Le Monde sa naslovom „Svi smo – Ukrajinci“.

Sazvučno sa današnjim sloganom „Svi smo – Šarli!“.

– A nedavno je Levi predlagao Olandu da „Mistrale“ umesto Rusiji proda Ukrajini!

Upravo pod uticajem ovog ideologa, zaštitnim znakom Charlie Hebdo postalo je vređanje religioznih osećanja vernika. Kako muslimana tako i hrišćana.

Prvi buran skandal oko tog nedeljnika buknuo je još 2006. kada je preštampao nekoliko karikatura proroka Muhameda iz danskog lista Jyllands-Posten. To je u Francuskoj izazvalo brojne akcije protesta. Muslimanske organizacije su zahtevale zabranu broja. Međutim, satirični list je i tada imao moćne pokrovitelje koji su ga brižno čuvali, kao da su očekivali njegovih „pet minuta“.

Od 2009. godine sa novim urednikom – Stefanom Šarbonijem (nadimak „Šarb“) nastavljeno je linijom raspirivanja mržnje i antifrancuskih raspoloženja među muslimanima. Svoje kredo Šarb je izlagao potpuno otvoreno: „…mi se trudimo da provociramo svake nedelje. Provokacija – to je naš hleb nasušni“. Šarli je, dakle, provocirao. Tako, u toku rata protiv Libije koji je otpočeo Zapad, na stranicama nedeljnika su se cinično podsmevali onima koje je bombardovala avijacija NATO-a.

Logičan rezultat takvih provokacija bio je napad na ovu izdavačku kuću zapaljivom smesom. Dogodilo se to u noći, kada je trebalo da izađe broj pod naslovom „Šerijat Ebdo“, a kao njegov urednik navodio se… prorok Muhamed. Međutim, ni posle tog požara politika redakcije nije bila promenjena.

U narednim godinama na stranicama nedeljnika, bez obzira na osude verskih organizacija i niza političara, štampane su sve nove i nove karikature Muhameda. U broju, koji je izašao 7. januara 2015. nalazi se naredna provokativna slika. Upravo ovde počinje ono najzanimljivije. Na slici je predstavljen džihadista, koji na repliku „U Francuskoj odavno nije bilo terorističkih napada“ odgovara: „Sačekajte do kraja januara…“.

I nije moralo dugo da se čeka. Streljanje redakcije zajedno sa njenim šefom – provokatorom Stefanom Šarbonijeom dogodilo se istog dana – 7. januara.

– Taj teroristički napad imao je i drugi motiv. U istom broju od 7. januara naslovna strana je bila posvećena novom romanu francuskog pisca Mišela Velbeka zloglasnog po njegovim islamofobičnim izjavama, među kojima je i „Islam – je glupa i opasna religija“. Roman „Potčinjavanje“ napisan je u stilu političke antiutopije. Siže se razvija oko dolaska u Jelisejsku palatu predsednika-islamiste koji je na izborima 2022. godine pobedio vođu nacionalista Marin Le Pen. „Potčinjavanje“ je pušteno u prodaju istog tog dana – 7. januara. Kao što vidimo, osećanjima muslimanskih vernika bio je nanet dvostruki udar. Bez obzira, što su, zadugo do objavljivanja, ideje romana poslužile kao povod za žestoke diskusije u toku kojih su  gnevne muslimanske organizacije optužile Velbeka za raspirivanje islamofobije i rasne mržnje. Uzgred, isti taj Levi je 2008. godine objavio knjigu „Neprijatelji društva“ – svoju prepisku sa Velbekom.

Kao što vidimo, redakcija nedeljnika se iz godine u godinu svesno bavila provokacijama. Jasno je da ne bi mogla time da se bavi da to nije ulazilo u planove vlastodržaca.

Način na koji se vodi istraga terorističkog napada, kako je bio munjevito organizovan ne samo gigantski marš solidarnosti u Parizu, već i dobro izrežirane akcije pod parolom „Ja sam Šarli“ – sve to tera da se zamislimo.

Učesnici ovih akcija bili su obučeni u iste majice, nosili su iste plakate, ogromne olovke od papira – kao da je sve bilo pripremljeno unapred. Naravno, svaki teroristički napad izaziva osudu, osećaj solidarnosti sa žrtvama i zahteva neophodne i odgovarajuće mere. Međutim, šou-akcija takvih dimenzija bila je realizovana po prvi put. Ne treba zaboravljati da ideja realne konsolidacije francuskog društva, a da ne govorimo o svetskom, akcijom nije bila predviđena. Njena parola „Ja sam Šarli“ podelila je društvo na pristalice politike časopisa i na njene protivnike, a takvih nije malo, ne samo među muslimanima.

U Rusiji su mišljenja takođe podeljena, pojavili su se domaći „Šarli“ i „Antišarli“. Čuveni protođakon Andrej Kurajev nakon streljanja redakcije izjavio je: „Ja sam Šarli!“ Nakon objavljivanja novog broja sa bogohulnom karikaturom Muhameda, Kurajev je na svom blogu napisao „Ja nisam Šarli… Kada je časopis izlazio, ništa nisam znao o tome, i, razume se, nisam bio Šarli. Ono što vidim sada – izaziva odbojnost. Ti crteži se više i ne vide: zaliveni su krvlju autora. Upravo ta krv ubijenih nas je terala da se poistovetimo sa njima. Danas, ponovo i sasvim živi i uspešni, ljudi koji ne pate ni od čega, uključili su svoj „kreativ“ genijalnog nivoa. A pored ovih, živih, ne želim da budem blizu…“.

– Šarlisti će i dalje da provociraju vernike, a antišarlisti će se boriti protiv njih. O kakvoj se konsolidaciji onda može govoriti? Nije manje bitan ni trenutak u kojem se sve događa. Desničarske partije, među kojima je i najpopularnija, na čelu sa Marin Le Pen, nisu bile pozvane (čak bih rekla da nisu dopuštene) u povorku koja je prošla Parizom. Na taj način je bio učvršćen još jedan – ideološki – rascep u francuskom društvu.

Ovi marševi i oduševljeni povici „Ja sam Šarli“ odvukli su pažnju od najbitnijih problema. Kao prvo, ko je odgovaran za realizaciju izopačenih predstava o slobodi reči, koja na kraju nije samo vređanje osećanja ljudi različitih religija i nacionalnosti, već i pretnja njihovim životima, pretnja civilnom svetu, pretnja za državu? Kao drugo, zašto su pobili teroriste?

Bernar-Anri Levi

Po svežem tragu, u direktnom prenosu…

– Zar nisu mogli da se prilikom hapšenja koriste nervno-paralitički meci, druga slična sredstva? A možda francuskom pravosuđu, odnosno onima koji donose odluke, nisu bili potrebni živi svedoci i učesnici napada? I na kraju: koje su ciljeve imali organizatori masovnih akcija protesta?

Francuski analitičar Tjeri Mejsan je nazvao teroristički napad „francuskim 11. septembrom“. Po njegovom mišljenju, to nije bila osveta novinarima već provociranje evropskog građanskog rata u okvirima strategije „sukoba civilizacija“. Oni koji su naručili ovu profesionalno izvedenu operaciju protiv Charlie Hebdo, piše Mejsan, znali su da će izazvati raskol između Francuza-muslimana kojih je oko 6 miliona i Francuza-ne-muslimana. Mada mi, zasad, ne znamo, ko je organizovao i nadgledao ovaj napad, možemo da pretpostavimo kome je to odgovaralo. Po mišljenju Mejsana, naručioci se, najverovatnije, nalaze u Vašingtonu, jer je najverovatniji cilj u težnji da se podele Evropa i svet, da se poseje haos koji je, kao što je poznato, moguće kontrolisati.

SAD su svih ovih godina koristile teoriju „kontrolisanog haosa“ u praksi na Bliskom Istoku. Sada je, izgleda, došao red na staricu Evropu.

– Što se tiče jakog talasa protesta protiv „varvarskog islamističkog fundamentalizma“ on je, praktično, bio podignut po scenariju antiislamske kampanje koju su SAD razvile posle 11. septembra 2001. godine. Ta kampanja je omogućila Vašingtonu da se eksplozija 9/11 iskoriste kao izgovor da pomoću sile realizuje svoje geopolitičke ambicije. Imajući u vidu savremenu situaciju, ne treba isključiti da će NATO aktivizirati silu u Siriji i Iraku, koristeći Islamsku državu kao glavnu pretnju modernom svetu (od 2001. ovu ulogu je igrala Al Kaida).

Obama je ove jeseni izjavio sa govornice OUN da je Islamska država glavna pretnja svetu (pored Rusije i groznice Ebola, koja jenjava). Teroristički napad u Parizu je, čini se, očigledan dokaz reči predsednika SAD. Treba delovati!

– Amerikanci će, verovatno, „morati“ da se vrate u Irak. U svakom slučaju, razloga za to biće dovoljno. Sa druge strane, izbijanje građanskog rata u Francuskoj može da bude samo početak opsežne kampanje usmerene na slabljenje Evrope koju Amerika sve teže može da kontroliše i da usmerava u povoljnom za sebe smeru.

Spoljni interes, kao i spoljni trag događaja u Francuskoj je očigledan. Francuska je bila lokomotiva intervencije Zapada u Libiji. Imajući u vidu direktnu vezu pariskih terorista sa Islamskom državom (u svakom slučaju, upravo ovu verziju razrađuju svi svetski mediji), nije isključeno da će ovog puta upravo Pariz postati inicijator invazije u Siriju. To je jasno shvatio njen predsednik Bašar Asad. U intervjuu pariskom nedeljniku Gazette littéraire, on je napomenuo da događaji u Parizu treba da pozovu na odgovornost evropsku politiku, jer je upravo ona kriva za događaje na Bliskom Istoku, a i u Francuskoj.

Samo, poznavanje istorije navodi me na misao da će Evropa pod budnim rukovodstvom Vašingtona najverovatnije načiniti drugačiji izbor – biće preduzet direktan pritisak na režim Asada. Mislim da će ciljevi pariske provokacije postati vidljivi u najskorije vreme.

Jedan od ciljeva, izgleda, već je postignut. Dva dana pre terorističkog napada predsednik Francuske Oland je u direktnom prenosu izjavio da ne bi bilo loše da se Rusiji ukinu sankcije. On se nadao progresu u pregovorima lidera Rusije, Ukrajine, Francuske, Nemačke u Astani 15. januara. Nakon terorističkog napada pregovori su bili odloženi. Izgleda na duže vreme.

– Zaista, izgleda, da je Olandu neko poslao „svilen gajtan“. Međutim, ubeđena sam – računalo se na to da svi evropski političari moraju da dođu do određenih zaključaka posle ove tragedije. A najvažniji je: mora da se igra strogo po pravilima Velikog Brata.

Bernar-Anri  Levi, 66 godina. Rođen je u Alžiru u porodici jevrejskog preduzimača-kapitaliste u sferi drvne industrije. Porodica se 1954. preselila u Francusku.

Levi je osnivač škole „Nove filozofije“, kritičar modernog marksizma. Autor preko 20 knjiga sa oštrom političkom tematikom.

Godine 1977. snimio je film „Dan i noć“. U glavnim ulogama su bili:Levijeva  supruga, glumica Ariel Dombasle, i Alen Delon.

U februaru 2014, Levi je pozivao evropske sportiste da prekinu učešće u olimpijskim igrama u Sočiju u znak protesta protiv događaja u Kijevu.  

(Za Fakti.org prevela Marija Petrova)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Istina says:

    Levi = izmet ljudskog roda. Poserem mu se na sve diplome I znanje, na zvanja kad je tako glup.

    • micky says:

      Svaka ti se pozlatila.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *