PRAVDA ZA BOBA DILANA – Srbija ima dužnost da podrži svetsku zvezdu u borbi za istinu o Srbima

Tweet

Piše: Branko Radun

Za nekoliko meseci pariski sud će pokrenuti tužbu protiv američkog državljanina Roberta Alena Zimermana zbog širenja rasne, nacionalne i verske mržnje. Dotični je svetski poznat kao Bob Dilan, a tužila ga je hrvatska zajednica u Francuskoj, jer je stao u odbranu Srba, izjavom u francuskom magazinu „Rolling Stones” iz 2012. On je o svom angažmanu u pokretu ljudskih prava u SAD rekao: „Ako vam je Kju kluks klan u krvi, crnci je mogu osetiti, čak i danas. Baš kao što Jevreji mogu osetiti krv nacista i Srbi krv Hrvata.”

Hrvatska zajednica u Francuskoj ga tuži zbog upoređivanja Hrvata sa nacistima. Tužba je podignuta nedavno, tokom Dilanove posete Parizu, kada je dobio francusku Legiju časti. Hrvati su ovog puta udarili na jednu kultnu ličnost koju je američki predsednik Obama odlikovao najznačajnijim civilnim odlikovanjem – Ordenom slobode, i to propratio rečima da od njega nema većeg giganta u američkoj muzici. I u Hrvatskoj vode svojevrsnu kampanju protiv Dilana, a neke radio-stanice su ga izbacile sa svog muzičkog repertoara.

Da li Dilan može biti primoran da se izvinjava Hrvatima ili da plati odštetu ili pak da zaglavi i robiju? Prema francuskim zakonima koji su osetljivi na temu „govora mržnje”, to je vrlo moguće. Formalno gledano, on je jedan narod uporedio s nacistima i rasistima iz KKK, a to je danas u EU teško dopustivo. Još jedan verovatan razlog za tužbu u Francuskoj jeste taj što bi Dilana bilo jako teško osuditi za takvu izjavu u SAD u kojoj je on jedan od velikana moderne pop kulture i pokreta za ljudska prava.

Da li Dilan u ovoj borbi sa hrvatskom nacionalističkom kampanjom može ostati usamljen? Ne, nipošto. Dužnost je svakog ko se bavi istorijskom istinom o genocidu nad Srbima u NDH u Drugom svetskom ratu i o progonu krajiških Srba 1995. da pomogne američkoj rok legendi da istraje na onome što je izjavio. Naročito je dužnost Srba i srpske vlade da podrže Dilana na svaki način u borbi i za istinu o Srbima o kojoj se danas tako malo govori. Svaka organizovana i samosvesna zajednica koja je preživela takvo stravično mučeništvo i patnje bi kao nebeski dar doživela izjavu globalno poznatog pevača i kompozitora. Svakako bi maksimalno iskoristila šansu i da marginalizovanu i potisnutu istinu o zločinima i nepravdama preko nekog ovako poznatog promoviše u svetu.

Zašto je uopšte potrebno pisati o ovome kad se tako nešto kod svakog naroda podrazumeva? Zato što se očigledno to na nas ne odnosi. Da je drugačije da li bi ta Dilanova izjava dobila tako skroman publicitet u Srbiji? Da je drugačije, sigurno bi srpska elita, vlada i dijaspora dale svoju podršku otvaranju istorijskog dosijea o genocidu nad Srbima u dvadesetom veku. Međutim, političare to ili ne zanima ili pak ne žele da se zamere Zagrebu i Zapadu pokretanjem priče o srpskom stradanju na ovim prostorima, a pre svega na teritoriji NDH i Hrvatske u prošlom veku i o rasističkim i antisrpskim ispadima ove godine. Naša intelektualna elita je takođe nezainteresovana za pokretanje ovakvih tema, jer joj je to „retro”, a njeni pripadnici ne žele da rizikuju da im to negativno utiče na karijeru ili dobijanje projekata koje odobravaju stranci. Dijaspora je kao i domaća politička scena – slaba, rascepkana i podeljena po više osnova, te kao takva nesposobna da formira nacionalni lobi koji bi se i tužbama, ako je potrebno, borio kako za nacionalnu stvar tako i za univerzalnu istinu o zločinima. Tome doprinosi i nedostatak volje političke elite da se dijaspora organizuje i ujedini u aktivnostima koje bi pomogle da se potisnuta istina o Srbima i Srbiji plasira u svetu.

Situacija je danas takva da je Hrvatska spremna da se i tužbama bori protiv istorijske istine da su Srbi u NDH bili tretirani kao Jevreji od nacista, dok Srbi (u Srbiji i van nje) nisu spremni da sa druge strane tu i takvu istinu podrže i na blaži i manje radikalan način. Sramotno je za srpske medije da je čak i u zagrebačkom ,,Jutarnjem listu” objavljen komentar Jurice Pavičića koji govori da je Dilan govorio istinu kad je reč o patološki mrziteljskom odnosu prema Srbima.

Neko će reći da smo izgubili ratove, da smo posle petog oktobra postali protektorat i da nam nije dopušteno ono što se toleriše Hrvatskoj. Zaista, zamislimo da se u Srbiji dešava nešto poput onoga što se dešava u RH – progon ćirilice i masovno skandiranje nacističkih ustaških slogana „za dom spremni” – kakva bi bila reakcija Brisela i Vašingtona. Naravno žestoka. No i pored svih poraza i svih komesara globalizma koji su instalirani u naše medije, kulturu i nauku, verujemo da se nešto ipak može učiniti. Barem neka tužba za progon ćirilice od grupe građana ili barem orden za Dilana. Toliko dugujemo njemu, ali i sebi da bismo sačuvali ostatke nacionalnog dostojanstva i samopoštovanja.

(Politika)

Tweet