Правда за Фајгеља

Pravda za Fajgelja

25 novembra 2015

dusan-prorokovic 67zh5Piše: Dušan Proroković

Za svega 24 sata video poruku doc. dr Andreja Fajgelja, a zbog koje je uhapšen, pogledalo je više od 70.000 ljudi. Ne znam šta su oni koji su ga hapsili želeli da postignu, ali ako su hteli nekoga da zastraše, nisu uspeli. Čak naprotiv. Upravo su pokazali kako se stiže do neslućene popularnosti za svega 24 sata. Inače, što se same poruke tiče, ona je ipak bila ispod nivoa na koji nas je Andrej Fajgelj u svojim člancima i komentarima navikao. Ne bih se ni mogao složiti sa svime što je rekao.

Očigledno, bio je besan. Kao uostalom i većina građana Srbije. Jer, jedno je primiti u zvaničnu posetu generalnog sekretara NATO i razgovarati sa njim. Nešto sasvim drugo je dočekati ga na aerodromu sa hlebom i solju. Isto kao što je jedno govoriti otvoreno o našim manama, a nešto sasvim drugo prigrliti tezu o „neophodnosti promene svesti“. Ili pozvati Tonija Blera za savetnika. Otuda i sve češći izlivi besa, sve glasniji protesti i nervozne reakcije. E sada, nervoza nije saveznik u politici. Ovo znam iz ličnog iskustva. Moje nervozne reakcije od pre sedam godina (koje je politička javnost uglavnom prihvatala sa simpatijama), kada su Albanci u Prištini proglašavali nezavisnost, a Srbija tiho pristajala na proces „puzajućeg prihvatanja nove realnosti“, više su bile odraz nemoći i spoznaje da nećemo braniti svoje interese, nego neka preterana hrabrost (jedino što me teši jeste da je neko morao da govori i to što sam ja tada govorio; svako dobije svoju ulogu, pa čak i kada nema režisera). Politika je maraton i nekada je pametnije pustiti da stvari legnu na svoje mesto. Potrebne su godine, potrebno je nekoliko izbornih ciklusa, ali je često to jedino rešenje. To što danas nema reakcija javnosti ili bučnih komentara o dočeku Stoltenberga sa hlebom i solju, ne znači da se javnost sa tim gestom saglasila. Još manje znači da ga je zaboravila.

Međutim, ključna stvar u celom ovom slučaju nije pitanje reakcije Andreja Fajgelja, već državnih organa Republike Srbije. Zašto je Fajgelj uhapšen? Protiv njega je podneta krivična prijava zbog „pozivanja na nasilnu promenu ustanog poretka“. Zato što je spomenuo „ustanak“ i na kraju poruke zaključio kako rešenje za ponižavanja kojima smo izloženi „možemo pronaći u udžbenicima istorije“. Aman, zaman! Sada će neki ekspert iz državnih struktura ovo da predstavi kao poziv na oružanu pobunu i optuži Fajgelja kako je jednom video porukom počeo formiranje paravojnih formacija!? Da li ljudi koji su pisali optužnicu znaju kada se neko tereti za ovakvo krivično delo? Da li možda treba da se podsete ko je i kako na Kosovu procesuiran po istovetnim paragrafima od vremena Leke Rankovića do vremena Radmila Bogdanovića. I kako je to krivično delo bilo teško dokazati, čak i kada su naše službe, u jednopartijskoj državi, raspolagale sa obiljem informacija. A sada se našlo za Fajgelja da je jednim obraćanjem javnosti želeo da sruši ustavni poredak.

Na kraju, ako je ovo obraćanje pretnja „ustavnom poretku“, zašto nadležni organi nisu uopšte reagovali kada su se javnosti obraćali neki drugi. Bilo je poziva da se formira „Republika Vojvodina“, da se prizna „Republika Kosovo“, Aron Čonka je nedavno zahtevao da „ukoliko 80.000 Srba iz četiri opštine dobiju široku autonomiju na Kosovu, onda isto takvu autonomiju treba da dobiju i Mađari u Vojvodini“, dok je Ragmi Mustafa pretio formiranjem Zajednice albanskih opština. Kada je o Albancima u Preševu reč, onomad su Edija Ramu dočekali kao „svog premijera“, što je lepo pisalo i na plakatima koje su organizovano lepili, a što je takođe poziv za „rušenje ustavnog poretka“. Po ovim pravilima, nadležni organi su morali da pozovu na razgovor i premijera Aleksandra Vučića kada je 03.11. izjavio da ne treba otvarati pitanje ustavnosti Briselskog sporazuma (reakcija na odluku Prištine kako je ZSO neustavna kategorija), jer je „pitanje ustavnosti opasna pandorina kutija“. Ne može jedan zakon da važi za Fajgelja, a da ne važi za Mustafu ili za Vučića. Zakon se ili primenjuje, ili ne primenjuje. Ne postoji prva i druga kategorija građana.

Lako je zaključiti da se u slučaju Andreja Fajgelja ne radi o striktnom poštovanju zakona i funkcionisanju pravne države.  Ovo je pre svega politički proces. Zato je neophodno ne samo da se optužnica protiv Andreja Fajgelja povuče, već i da mu se neko od nadležnih javno izvini. Ako ni zbog čega drugog, onda barem zbog njegove porodice. Andrej Fajgelj je otac četvoro dece. Možda će on svoj „politički krst“ morati da nosi i u narednim decenijama (ako ima ambiciju da se bavi politikom), ali njegova deca ne smeju da ostanu „upisana“ kao potomci čoveka koji je rušio „ustavni poredak“ zemlje.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *