PREBACIVANJE KRIVICE NA SRBE – Od Gavrila Principa prave Bin Ladena

PREBACIVANJE KRIVICE NA SRBE – Od Gavrila Principa prave Bin Ladena

2 juna 2013

gavrilo-princip01Uzrok Prvog svetskog rata bila je borba evropskih sila za političku i ekonomsku dominaciju nad Evropom i kolonijama širom sveta. Ovo piše u udžbeniku istorije za osmi razred iz koga uče srpski đaci. Drugačije viđenje uzroka i odgovornih, upozoravaju pojedini naši stručnjaci, sve je prisutnije u stranoj istoriografiji u kojoj se krivica za izbijanje Velikog rata naginje i ka Srbima, a Gavrilo Princip stavlja u istu ravan sa Bin Ladenom.

– Srbija neće dozvoliti reviziju istorije kojom bi se za početak Prvog svetskog rata optužio srpski narod – izjavio je nedavno premijer Ivica Dačić. – Nije Prvi svetski rat izbio zbog sarajevskog atentata u kome su učestvovali i Srbi i Muslimani, nego zbog hegemonističke politike tadašnje Austrougarske.

Nova, „politički korektna“ pisanja istorije s početka 20. veka nisu počela juče, ali su sa pripremama obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, postala uočljivija. Ko se poigrava činjenicama?

– Različiti ljudi sa različitim namerama – kaže za „Novosti“ Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju. – Nemačka je na konferenciji u Versaju eksplicitno označena za izazivača Prvog svetskog rata, a ta činjenica se relativizuje i priča prebacuje na Srbiju i atentatore u Sarajevu. Svako saznanje koje ima istorijski izvor nije problem, ma kako neprijatno bilo, ali kada se današnji vrednosni sitem prebacuje na 1914. pa se govori o teroristima i terorizmu, onda stvari dobijaju drugačiju konotaciju.

Revizionistički trend, prema istoričaru Čedomiru Antiću, postoji dugo:

– Mi ne možemo i ne smemo da ga prihvatimo, ali nema koristi ni da budemo uvređeni i svađamo se sa tri ili četiri moćne države koje preko nas izravnavaju svoje račune i izvoze sopstvene krize i frustracije. Ne treba nam ovde tumačenje u skladu sa nekakvim našim nacionalnim interesima. Danas je istina naš nacionalni interes.

Antić navodi da je u mnogim udžbenicima i istorijskoj literaturi evropskih naroda Gavrilo Princip predstavljen kao terorista, kao Osama bin Laden. Nije tu reč o oceni atentata, nego o potpunom kontekstualnom promašaju i politizaciji istorijske nauke. Loše je, navodi, što u ovome učestvuju i političari koji predstavljaju moderne evropske države, ali i naučnici čije su delo i ugled nesporni.

Istoričar Danilo Šarenac kaže da se u označavanju krivaca klatno kreće u jednom, pa u drugom pravcu i da se već dvadesetak godina ne govori o samo jednom krivcu. Britanac Noel Ferguson donekle pominje srpski „doprinos“ izbijanju rata, ali se pre svega bavi britanskom trkom u naoružanju. Šarenac kaže i da čitajući strane autore nije naišao na konkretnu optužbu na račun Srba i da svaljivanje krivice na ovu stranu nije uzelo maha. Srbiji svakako ne odgovara lagodno povezivanje 1914. i 1992. godine, a sedamdesetih godina, navodi, u nekim radovima, čak je i Rusija došla na red kao sila kojoj je „odgovarao“ rat.

– Nemački istoričar Fric Fišer je dokazao da je Nemačka umešana u izbijanje rata, a Noel Malkom da nema umešanosti Srbije u atentat. U Bosni tumače atentat na sasvim drugačiji način, dok Džej Vinter kaže da je teroristički akt bila provokacija za ulazak u rat i tu imamo učitavanje današnjih standarda u prošlo vreme – priča nam Šarenac i dodaje: – Revizionisti su skloni spektaklima i naglavačke okreću stvari, ali od toga tek ponešto ostane u nauci.
Gavrilo Princip

Dajući primer istoričara Albertinija Luiđija koji je kritikovao Nemačku, ali nije bio primećen dok nije preveden na engleski jezik, Šarenac ukazuje na to da i srpsko viđenje neće biti dostupno stranoj javnosti dok se naučni radovi ne prevedu na strane jezike. Novi argumenti i revizije, zaključuje, ne moraju biti uvek loše, jer otvaraju diskusije.

U tom pravcu razmišlja i Antić pa kaže da državni autoritet treba da stane iza nekoliko velikih projekata koje treba završiti tokom naredne dve godine:

– Srbija bi trebalo da pomogne izdavanje valjane naučne monografije nekog od uglednih stranih istoričara o uzrocima izbijanja Prvog svetskog rata. Ta knjiga treba da bude objavljena od strane nekog uglednog britanskog ili američkog izdavača. Zatim, potrebno je da najvažniji dokumenti srpske države o uzrocima izbijanja rata i procesima koji su prethodili, budu objavljeni u inostranstvu, na engleskom jeziku. Film o početku rata ili još bolje o ulozi Kraljevine Srbije u ratu, njenom stradanju i nekom od stotina humanitaraca koji su u nju pohrlili iz demokratskih država, treba da snimi neki oskarovac, po mogućstvu iz SAD. Za to je potreban veliki novac, ali naše vlasti su tokom prethodnih decenija ionako mnogo trošile.

Za obeležavanje proslave 100. godišnjice Prvog svetskog rata, prema rečima Antića, pojedine evropske države odvajaju velika sredstva. Velika Britanija će, na primer, izdvojiti 60 miliona funti, a Francuska obeležava godišnjicu atentata u Sarajevu projektom „Sarajevo srce Evrope“. Po njemu, nelogično je, a i paradoksalno što je Sarajevo prepoznato kao mesto na kom je započeo svetski rat, jer niti je rat počeo u Sarajevu, niti je tamo pala prva žrtva, već je prva žrtva rata bio građanin Srbije. Austrougarska je, podseća, uprkos spremnosti Srbije na ustupke, pozivu da spor reše velike sile ili čak Međunarodni sud u Hagu, odlučila da osvoji i uništi srpsku državu. Svetski rat je započela Nemačka stupajući iz svojih imperijalnih interesa u rat sa Rusijom i Francuskom.

Pavlović podržava održavanje naučne konferencije povodom godišnjice rata i kaže da ono što je naučno ne bi trebalo da bude sporno, ali ako uz to idu i političko-propagandne aktivnosti, onda to dobija drugu konotaciju.

– Pominje se, tako, obnavljanje spomenika Ferdinandu, kao i skup državnika u Sarajevu. Tu se radi o nekoj nameri izazivača Prvog svetskog rata da se napravi revizija tumačenja istorijskih činjenica – ocenjuje Pavlović. – Posebno je zanimljivo što bivše republike SFRJ, koje su učestvovale na suprotnoj strani, sada učestvuju u organizaciji konferencija, ali ne sa institucijama iz Srbije nego sa austrijskim i nemačkim.

FRANCUSKI FILM “SREĆAN BOŽIĆ“ PONUDIO DRUGI UGAO

Vek posle početka Prvog svetskog rata među neprijateljima je počela stidljiva revizija istorije. Francuski film „Srećan Božić“ Kristijana Kariona, iz 2005. godine, napravio je pravu malu revoluciju u ustaljenim shvatanjima i ponudio humaniji pristup tragediji koja je života koštala milione ljudi. Film govori o iznenadnom, kratkom primirju, tokom Božića, kada su vojnici izašli iz svojih rovova, čestitajući jedni drugima praznik, deleći pakete koje su dobili od svojih kuća, razmenjujući nemačko pivo za francusko vino i britanske biskvite. Priča je inspirisana događajem na frontu blizu Lila, krajem 1914. godine, za koji mnogi istoričari tvrde da je bio istinit. Smatra se da je bilo još ovakvih primirja tokom 1915. i 1916. godine, u kojima je, čak, bilo i fudbalskih utakmica.

Javnost je u prvom trenutku s određenim simpatijama primila ovaj novi pristup, ali su rane ipak duboke i dugotrajne, pa se na sve to, na kraju, gleda samo kao na neku vrstu kozmetičkih promena. Istorija je u suštini zadržala svoj tok. Ipak, mnogima je jasno da su humani odnosi, u određenim trenucima, zavisno od ličnosti, mogli da postoje.

U svakom slučaju, u pobedničkom taboru poslednjih godina se ističe da bi konačno trebalo staviti tačku na animozitete vezane za tu tragediju. Počelo je, tako, da se glasno govori o velikom stradanju nemačkih vojnika i njihovim ratnim grobljima po Francuskoj. Nekako u isto vreme odlučeno je da se više ne govori o Danu pobede u Velikom ratu, već o – Danu primirja. Slična sudbina zadesila je i sećanja na Drugi svetski rat. (G. Č.)

LAKŠE JE OKRIVITI DRUGOGA 

Koji bi bili motivi da neki naučnici pišu „svoje“ istorije? – Bilo bi veoma teško u narednim decenijama objašnjavati novim pokolenjima najvećih evropskih država kako su zbog dva, suštinski besmislena, rata izgubili primat u svetu – navodi Antić. – Naime, 1914. u Evropi je bilo svih šest svetskih sila, a danas se među pet globalnih sila sveta jedva može svrstati i čitava EU. I to nije posledica sticaja okolnosti, već kratkovidosti i ekstremizma evropskih elita. U takvom slučaju lakše je za sve okriviti nekog drugog, posebno ako je mnogo slabiji. Navodno, EU bi bila ranije stvorena, ali su to sprečili zadrti ekstremisti sa periferije kontinenta, narod sa defektom kulture, nesposoban za modernizaciju, koji je započeo i završio stoleće genocidom nad svojim susedima, čiji su nacionalizam i terorizam pokrenuli svetski rat i time posredno doprineli pojavi nacizma.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *