Предрагу Ејдусу глума променила живот

Predragu Ejdusu gluma promenila život

24 marta 2018

ČINJENICA je da sam ja crna ovca u familiji. Moji deda i baba bili su prvi stomatolozi u Beogradu kada su se 1909. godine doselili iz Letonije, moje tetke po ocu i majci bile su takođe lekari. Otac je bio građevinski inženjer, jedna sestra naučnik, druga inženjer, pa je otac mislio da ću i ja da budem građevinski inženjer. Kada sam se odlučio za glumu, doživeli su veliko iznenađenje.

Ovo je rekao Predrag Ejdus, dobitnik „Zlatnog ćurana“ za životno delo na 47. „Danima komedije“, u jagodinskoj Narodnoj biblioteci „Radislav Nikčević“, u kojoj je upriličen njegov portret.

Ljubiteljima pozorišta ovaj doajen srpskog glumišta otkrio je da ga je u svet glume praktično „odvela“ Svetlana Bojković dok je još bio učenik prirodno-matematičkog smera 14. beogradske gimnazije. Ona, koja je, kako je rekao, nesumnjivo bila jedna od najzgodnijih devojaka te generacije, ali i potpuno „antačibl“, jer je cela gimnazija znala da se zabavlja sa jednim studentom, prišla mu je na velikom odmoru i pitala ga da li želi da učestvuje u recitalu.

– Prvo sam pomislio da mi se možda nabacuje, ali kada sam shvatio da to baš i nije moguće, pitao sam je da li to znači da možemo da odsustvujemo s nastave. Kada mi je potvrdila da možemo, pristao sam bez razmišljanja. Dok sam govorio Tagorine stihove, osećaj me je vukao, znao sam da razumem poeziju i da nemam tremu. Naš recital je pobedio na festivalu, a pošto su članovi žirija bili rukovodioci „Dadova“ koji je u to vreme bio jedan od najjačih amaterskih pozorišta, primili su me u to pozorište – prisetio se Ejdus.

Od tada mu se, dodao je, život potpuno promenio. Sva prethodna interesovanja pala su u drugi plan, a pozorište i književnost su mu postali najvažnije stvari u životu. Samo je o tome razmišljao. U trećem razredu gimnazije znao je da će da upiše glumu.

– To mi je pošlo za rukom, a bio sam i stipendista Savremenog pozorišta. U trećoj i četvrtoj godini radili smo ispitne predstave u kombinaciji sa profesionalnim glumcima, koje su igrane u redovnom repertoaru, što nije bio običaj. Odmah po diplomiranju Narodno pozorište mi je ponudilo angažman, tako da sam 1972. godine postao njegov član – rekao je Ejdus.

TALE I PATRIJARH PAVLE

NAJVIŠE anegdota, otkrio je Ejdus, vezuje ga za Josifa Tatića:

– Dok smo u Atini, u nekom staklenom boksu, tri-četiri sata čekali presedanje u drugi avion, izvadili smo sopstveno piće i ubijali se „od okolnosti“. Konačno smo ušli u avion, ali on nikako da poleti. Na kraju se pojavio patrijarh Pavle sa svitom od 15 vladika. Žurno su otišli u biznis klasu i avion je poleteo. Tale nam je rekao da će da ode da pozdravi partijarha. Pokušali smo da ga odvratimo od te namere, jer je bio „pod okolnostima“, ali on nije odustajao. Ušao je u biznis klasu i izašao posle pet sekundi. „Izgleda da me nije prepoznao“, kazao je kad se vratio kod nas – ispričao je Ejdus.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *