PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA RTS: Ukidanje TV pretplate značilo bi opterećenje za budžet Srbije

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA RTS: Ukidanje TV pretplate značilo bi opterećenje za budžet Srbije

29 juna 2014

rts1Televizijsku pretplatu bi trebalo zadržati, jer bi njeno ukidanje značilo dodatno opterećenje za budžet Srbije, koji ionako mora da se racionalizuje, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Upravnog odbora Radiotelevizije Srbije (RTS) Slobodan Marković.
Marković je istakao da je država dužna da obezbedi nezavisnost, kao i stabilno i dovoljno finansiranje Javnog servisa, bez obzira na to na koji se oblik finansiranja RTS odluče izvršna vlast i njena skupštinska većina, koji imaju i najveću odgovornost u tom poslu.

RTV
Nisam siguran, a to je glavna zamerka i stručne javnosti, šta će se dogoditi ako se pretplata, a u budućnosti taksa, ukine, pa ponovo uvede. Koliki će biti postotak naplate, koliki će biti otpor i šta će biti ako krenu peticije građana mesec dana uoči ponovnog uvođenja pretplate ili takse da se to ne vraća, upitao je Marković.

On je ocenio da će biti jako teško na delotvoran način vratiti taksu ili pretplatu za Javni servis, ako postojeća bude ukinuta.

S druge strane, jasno je da jedan deo građana nema para da plaća pretplatu i oko toga nema nikakve sumnje. Znači, potrebno je tako definisati taksu ili pretplatu da svi oni koji ne mogu da plaćaju budu oslobođeni, objasnio je Marković.

Vezivanje pretplate za račun za struju pokazalo se kao dobro rešenje u mnogim zemljama, ali ne i u Srbiji, što pokazuje, kako je naveo Marković, da vlast nije učinila dovoljno napora da se naplata izvrši.

U mnogim zemljama u kojima je pretplata ili taksa vezana za račun za struju, to se pokazalo kao dobro rešenje, samo se kod nas pokazalo kao loše. To znači da ni prethodna vlast nije učinila dovoljno napora, rekao je Marković i dodao se stvara problem ako nemate čitav sistem za naplatu.

Problemi posle prve godine budžetskog finansiranja

Marković je napomenuo da iskustva drugih zemalja koje su prešle na finansiranje javnih servisa iz budžeta govore da to u principu prve godine prođe dobro, a da se potom pojave problemi.

Ono što smo saznali od Evropskog saveza javnih emitera jeste da u mnogim zemljama gde se prešlo na budžet, imate i članice Evropske unije (EU) u kojima se prešlo na budžetsko finansiranje javnih servisa, u principu prve godine to prođe dobro, a onda se druge godine kaže da je “mnogo veliki ovaj iznos za javni servis, hajde da ga smanjimo”, rekao je Marković i ukazao da se na taj način već posle prve godine stvara pritisak.

Upitan o prihodima RTS od oglašavanja, Marković je rekao da RTS ima daleko striktnije propise za oglašavanje od drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

To je već regulisano. Postoje dve mogućnosti, da se ide na ukidanje toga, ali bi, u tom slučaju, i taj deo morao da se nadomesti, što bi bio dodatni budžetski pritisak ili pritisak na građane, tako da mislim da to nije realno, smatra Marković.

S druge strane, u ovom trenutku, prema njegovim rečima, u okviru Evropskog udruženja javnih emitera, postoji niz javnih servisa koji upravo pokušavaju da povećaju prihod na osnovu povećanja uspešnosti marketinga.

Marković je, pri tome, istakao da su se prihodi od oglašavanja pokazali kao jedan od važnih stubova očuvanja nezavisnosti javnih servisa.

Dugovi zbog greške

Na pitanje o dugovima RTS i koliko je na njih uticala slaba naplata pretplate, Marković je rekao da neke takse koje su zakonom bile predviđene nikada nisu primenjene, poput takse na radio u kolima.

Vidite, kada se osniva javni servis, on ne može biti prosti pravni sledbenik prethodnog javnog preduzeća, što je ovde slučaj, rekao je Marković.

On je objasnio da je, u pravnom smislu, Javni servis preuzeo sva potraživanja i dugovanja javnog preduzeća.

To nije u skladu sa načelima Evropskog saveza javnih servisa i to su tada znali zakonodavci. Dakle, 2006. godine je napravljena velika greška. Tada je moralo da se počne od početka i da se kaže ovo je Javni servis i on ne preuzima nikakva dugovanja, naglasio je Marković.

Prema njegovoj oceni, Javni servis sada, ne samo da još mora da vraća ta dugovanja od pre 2006. godine, nego i neka dugovanja koja je u međuvremenu država raznim izdvajanjima delova RTS u druga preduzeća ostavila na teret Javnom servisu.

Tako da faktički u toj ukupnoj budžetskoj sumi koju dobija RTS značajan deo ide i na plaćanje kamata, glavnica i ostalo, ukazao je Marković.

Na pitanje kada će RTS dobiti novog generalnog direktora, budući da je sadašnji u statusu vršioca dužnosti, Marković je odgovorio da ne veruje da će konkurs za izbor novog direktora biti raspisan ove godine.

Upravni odbor RTS je u novembru odlučio da ne raspisuje konkurs dok se ne donese novi zakon, naveo je on i objasnio da je besmisleno birati direktora po starom zakonu, a nekoliko meseci kasnije biti obavezan da se postupa po novom zakonu.

Kada se donese zakon, onda mora da se donese i novi statut i to će oduzeti neko vreme. Konačno, ne postoji ni pravilnik o izboru direktora, a na konkurs može da se prijavi više destina ljudi i onda moraju da postoje tačna pravila kako se bira novi direktor, dodao je Marković.

Finansiranje ostalo nerešeno

On je naglasio da je Upravni odbor RTS očekivao brže donošenje novih medijskih zakon, ali se to, uprkos brojnim najavama, još nije desilo.

Upitan da li nacrti medijskih zakona obezbeđuju poslovnu i uređivačku nezavisnost RTS, Marković je rekao da je o tome još rano govoriti dok se ne vidi šta će biti usvojeno u Skupštini Srbije.

Ono što sam do sada video sadrži neke osnovne postulate, osim pitanja finansiranja Javnog servisa, koje je ostalo nerazrešeno, rekao je Marković.

Sve vreme je, prema njegovim rečima, postojala neka vrsta različitog stava pojedinih članova radne grupe u vezi sa finansiranjem Javnog servisa i da li ono sme da bude iz budžeta ili ne sme da bude iz budžeta.

Država je ta koja mora da obezbedi nezavisnost Javnog servisa i ona je dužna to da uradi samim tim što je uspostavila Javni servis i samim tim što želi da uđe u EU i što je članica Saveta Evrope, naglasio je Marković.

Prema njegovim rečima, finansiranje RTS mora da bude, ne samo dovoljno za sve obaveze koje Javni servis ima da ispuni prema građanima, već i da bude stabilno, kako ne bi bilo pokušaja da se izvrši pritisak.

Ako vi kažete suma je tolika, ali niste rekli da ona mora da dolazi svakog određenog datuma u mesecu, onda samim tim, ako pomerite za nekoliko dana, to može biti pritisak, smatra Marković.

Upitan da li ima pritisaka na uređivačku politiku i kako se oni ispoljavaju, Marković je odgovorio da Upravnom odboru RTS niko nije prijavio da postoje pritisci.

Činjenica je da su sve emisije ostale i da svi novinari koji su vodili određene udarne emisije i dalje to rade. Tako da mislim da je sačuvana supstanca RTS i da je sačuvana nezavisnost uređivačke politike kod onih urednika koji vode najosetljivije emisije, pre svega informativnog karaktera, istakao je Marković.

On je ocenio da je to značajan uspeh, navodeći da ne zna da li postoje ne toliko jasno vidljivi pritisci i autocenzura, jer do Upravnog odbora nije došla nikakva takva informacija.

Upitan o saopštenju Srpske napredne stranke (SNS) na dan izbora nove Vlade u kome se kritikuje RTS, Marković je rekao da Upravni odbor Javnog servisa nije na to reagovao, jer to od njega nisu tražili ni Kolegijum, ni generalni direktor.

Mi o tome uopšte nismo raspravljali, ali sam ja lično, kao građanin ove zemlje, zahvalan pre svega novinarskim udruženjima za podršku koju su dali RTS, zaključio je Marković.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *