Представа о Милунки Савић у Лондону

Predstava o Milunki Savić u Londonu

11 februara 2015

2081-milunka-savicJunakinje Prvog svetskog rata Milunka Savić iz Srbije i Flora Sends iz Velike Britanije oživele su na pozorišnim daskama u Kraljevskoj centralnoj školi za govor i dramu u Londonu. Dve heroine nisu se srele samo u pozorištu, već i u bolnici u Bizerti gde su zajedno ležale ranjene 1916. godine – kaže, iz Londona, za naš list Maja Milatović Ovadija, koja je režirala predstavu „(Ne)ovenčane”, izvedenu u okviru Meseca srpske kulture u Velikoj Britaniji, u organizaciji Srpskog siti kluba.

Obeležavajući 100-godišnjicu Prvog svetskog rata, nastala je koprodukcija srpskih i engleskih umetnika, a ovoj tematici pridružuju se i izložbe u Srpskoj kući, prva posvećena Milunki Savić, a druga Mabel Stobart, predvodniku mobilne jedinice za ranjenike u Velikom ratu, u organizaciji srpske ambasade u Velikoj Britaniji.

Maja Milatović Ovadija koristila je dokumentarni materijal koji se bavi Prvim svetskim ratom, biografije Flore i Milunke, kao i izvorekoji pokrivaju pitanja patriotizma, heroizma i feminizma. Potom Florinuautobiografiju „Engleskinja u činu vodnika u srpskoj vojsci”, i Nušićevo svedočenje„Devetsto petnaesta – tragedija jednog naroda”.

– Flora Sends u memoarima pominje Milunku kao neverovatno hrabru, svojeglavu i duhovitu. U trenutku kada su se upoznale Milunka je dovedena s metkom u butini, što je bio peti put da je ranjena dok je dobrovoljno preko brisanog prostora i pod neprijateljskom vatrom svom vodu dovlačila preko potrebnu municiju. Flora dalje kaže da je Milunka stalno upadala u probleme i opasne situacije, da je bila odlučna i tvrdoglava, tako da je i sam pukovnik bio nemoćan pred njom – priča Maja Milatović Ovadija.

– Flora piše da je Milunka sa 17 godina otišla u vojsku, da je već tada imala reputaciju da je u svom selu upucala čoveka koji je uvredio njenu sestru! Napisala je i to da, dok su ležale u bolnici, ona je bila odlikovana Karađorđevom zvezdom, i da kod Milunke nije bilo ni tračka ljubomore, kao i da je Milunka uživala da priča priče o Florinim podvizima na frontu, često uveličavajući ih. Kada se iz bolnice Milunka vratila u svoju jedinicu, njen vod je posetio princ Aleksandar Karađorđević, koji ju je pitao koja od njih dve je hrabrija, i Milunka je odgovorila: „Flora!”, na šta je kralj naredio da i Milunku odlikuju Karađorđevom zvezdom!

U predstavi se prepliću životi dve zanimljive i hrabre žene koje su se našle u jednom turbulentnom vremenu. Ako patriotizam razumemo kao ljubav prema svojoj zemlji, naša rediteljka kaže da akcije Flore Sends nisu bile motivisane patriotizmom.

– Ona je sasvim slučajno došla u Srbiju. U Britaniji je kao medicinska sestra pristupila odredu škotskih sestara koji je sticajem okolnosti poslat za Srbiju, ali je isto tako mogao da bude poslat bilo gde, na francuski front ili u severnu Afriku. Njene odluke su motivisane potrebom za avanturom, akcijom i uzbuđenjem, bežala je od učaurenog života i društva u kome žena nije imala previše prava i sloboda. U jednom trenutku Milunka pita Floru zašto se bori u Srbiji? A Flora joj odgovori pitanjem da li bi se ona (Milunka) borila u Britaniji? Uvreženoj ideji o patriotizmu, njena priča suprotstavlja potrebu za opstankom, ne pukim biološkim preživljavanjem, već za postojanjem kao ljudsko biće u svoj svojoj kulturno-društvenoj kompleksnosti. Za mene je bilo vrlo zanimljivo da istražujem zbog čega i za šta se vredi boriti – kaže rediteljka ovog komada.

I Flora i Milunka su verovale u svoje principe, dodaje naša sagovornica, i borile su se za slobodu, pre svega svoju sopstvenu, koju im je patrijahalno društvo uskraćivalo, a onda i za slobodu jedne zemlje i jednog naroda.

– One nisu bile revolucionari, ali njihova dela jesu revolucionarna. O ulozi žena u Prvom svetskom ratu tek sada se govori kao i o emancipaciji koja se desila, jer su žene u odsustvu muškaraca bile primorane da obavljaju njihove poslove i uloge. Njihovo učestvovanje u ratu je omogućilo da žene preko 30 godina starosti u Britaniji dobiju prava glasa 1918. godine. Zanimljivo je da britanska istorija Floru Sends beleži više kao kuriozitet nego zvaničnu heroinu, što i priliči njenoj životnoj priči punoj avantura, a Milunka je potpuno nepoznata britanskoj publici koja generalno malo zna o balkanskom frontu – kaže sagovornica „Politike”, koja se nada da će predstava na proleće gostovati u Srbiji.

Dramatizaciju komada uradila je Duška Radosavljević, kostime Snežana Nikolić, a pored Britanaca u komadu igraju mladi glumci Vesna Vujat i Darko Barić. –Duška je dramaturg, profesor i pisac. Sarađivala je sa poznatim kompanijama, i u Britaniji je objavila dve knjige – intervjue sa rediteljima i knjigu o pozorištu u 21. veku.Vesna Vujat je rođena u Nemačkoj, školovala se u Londonu, a Darko je studirao fizički teatar na Kent univerzitetu.Snežana Nikolić je modni kreator, studirala je na Čelzi koledžu – predstavlja rediteljka svoj tim.

Maja Milatović rado se priseća i svojih početaka, diplomske predstave „Kafkin K” u Narodnom pozorištu u Beogradu, proba za vremeNATO bombardovanja. Režira u Britaniji, sarađivala je sa Edvardom Bondom, legendom savremenog evropskog teatra, režirala je operu „Mesečev cvet” kombinujući je sa video-artom i akrobatikom, predstavu „Ljubavnik”,postavila je u Sloveniji. Trenutno je na doktorskim studijama, ibavi se potencijalom pozorišta u procesu pomirenja u postratnim društvima.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *