Представљена монографија „Кућа несагоривих речи“ – дело поуке и опомене | INTERMAGAZIN

Predstavljena monografija „Kuća nesagorivih reči“ – delo pouke i opomene

16 maja 2018

Prvi put od objavljivanja decembra 2016. naučna monografija istaknutog srpskog istoričara, prevodioca i scenariste Dejana Ristića (46) „Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838–1941.“ predstavljena je u petak i u Makedoniji.

Na prezentaciji monografije, u organizaciji Srpskog kulturno informativnog i edukativnog centra „Spona“, prikazan je dokumentarni film “Sećanja iz pepela”, a slovo o delu kazali su Milutin Stančić i autor.

Čitaocima, stručnoj i široj javnosti u Makedoniji delo je predstavljeno posle promocije u gotovo 50 gradova u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, BiH, i pred skorašnje predstavljanje u – Beču. Predstavljanju Ristićeve naučne studije prisustvovala je ambasador Republike Srbije u Skoplju Dušanka Divjak Tomić, savetnik u ambasadi Srđan Nedeljković, velikim broj posetilaca, prosvetnih i kulturnih radnika, predstavnika makedonskih nacionalnih ustanova, posebno bibliotekara, novinara, ljubitelja knjige.

Retko se događa da neko izdanje izazove toliko veliko interesovanje kako stručne tako i široke javnosti da bude rasprodato odmah po izlasku iz štampe. Kada je Narodna biblioteka Srbije (NBS) decembra 2016. objavila naučnu monografiju istaknutog istoričara, stručnjaka za zaštitu kulturnog nasleđa, bivšeg upravnika te srpske nacionalne institucije i državnog sekretara za kultura u Vladi Republike Srbije, Dejana Ristića, “Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka na Srbija 1838-1941.”, dogodilo se upravo to, rekao je u uvodnom obraćanju na predstavljanju knjige u Skoplju, Milutin Stančić, direktor Uprave za razvoj i unapređenje obrazovanja na jezicima pripadnika zajednica Ministarstva za obrazovanje i nauku Vlade Republike Makedonije.

Podsetio je da je predstavljanje knjige u zdanju Narodne i univerzitetske biblioteke Sveti Kliment Ohridski, gde je Ristić 2012. kao upravnik srpske nacionalne biblioteke potpisao protokol o saradnji dveju institucija. Na tim osnovama, kako je rekao, organizovana je izložba „Srpska književnost u prevodu na makedonski jezik“ iste godine, kao i tribina posvećena prevođenju. Oktobra 2013. tu je bila organizovana i izložba NBS-a posvećena životu i stvaralaštvu Desanke Maksimović…

– Ristić je u naučnom delu s prepoznatljivim osećanjem vrednovanja značaja materije posebnu pažnju posvetio strahovitom uništenju bibliotečnog fonda srpske nacionalne institucije, hrama knjige u Beogradu, u Velikom i u Drugom svetskom ratu. Prateći dokumentarni film „Sećanja iz pepela“, za čiji je scenario poslužio Ristićev rukopis knjige, uveravamo se u sav taj značaj poruka sagledivih mogućnosti prve naučno – istraživačke studije u Srbiji koja se zaista može čitati i gledati, s daleko širim značajem, rekao je Stančić.

Ristić je u obraćanju na predstavljanju dela podsetio na strahote drugog ratnog napada na NBS početkom Drugog svetskog rata, atakom nacističke Nemačke na Jugosloviju 6. aprila 1941. „sa teritorija Italije, Austrije, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije“.

– Bio je to združeni napad na Jugoslaviju i Grčku koji je nosio naziv „Strašni sud“… Bombardovanje Beograda je danonoćno trajalo tri dana – do srede 9. aprila. U prvom vazdušnom napadu, planski je gađana NBS, zasipana zapaljivim projektilima. Biblioteka je gorela puna četiri dana. To je bio deo sistema totalnog rata, sistematskog uništenja kulturnog nasleđa naroda. S jedne strane je akcija fizičkog uništenja jedne nacije, a s druge strane je uništenje kulturnog nasleđa kao totalnog uništenja i nacije čak i dokaza o zločinu. I u fizičkom i kulturološkom smislu uništavanja kulturnog nasleđa jednog naroda, ukazao je Ristić.

Taj sistem, na žalost primenjiv je i danas, kako je ocenio, unišavanjem Budinih statua u Avganistanu, uništavanje Palmire u Siriji pre nekoliko godina, hrišćanske duhovne baštine na Kosovu i Metohiji. Na žalost i u ovo naše vreme, u samom središtu Evrope. Budine statue su bile pod zaštitom Uneskoa i uništene su. Ono što sve nas treba da zabrine jeste program Uneskoa, o ugroženoj svetskoj baštini. Na žalost, četiri lokaliteta koja su na toj listi su četiri bogomolje na Kosovu i Metohiji. Manastir Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice ljeviške.

UPOZNATI SEBE

– Istorija NBS-a nije samo važna za nacionalnu srpsku spoznaju i samosvest već i šire kao jedan primer koji treba da služi svima nama kao ozbiljna opomena da pre svega čuvamo naše sopstveno nacionalno kulturno nasleđe nepokretno i pokretno. Da istovremeno u istoj meri, ako ne i više čuvamo i tuđe kulturno nasleđe na našim teritorijama da se umrežavamo da sarađujemo da zaista budemo ne samo stručnjaci nego i istinski čuvari svega onoga što nam predstavlja identitet naših naroda naših kultura naših lokalnih zajednica i etničkih zajednica, naših jezika. Kultura jesto nešto što prvo nastupa, ali kultura je uvek ono što se poslednje povlači. Kultura je najtrajniji most između naroda, zaključio je Dejan Ristić na predstavljanju svoje knjige u Skoplju,

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *