Представљена монографија „Кућа несагоривих речи“ – дело поуке и опомене

Представљена монографија „Кућа несагоривих речи“ – дело поуке и опомене

16 маја 2018

Први пут од објављивања децембра 2016. научна монографија истакнутог српског историчара, преводиоца и сценаристе Дејана Ристића (46) „Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941.“ представљена је у петак и у Македонији.

На презентацији монографије, у организацији Српског културно информативног и едукативног центра „Спона“, приказан је документарни филм “Сећања из пепела”, а слово о делу казали су Милутин Станчић и аутор.

Читаоцима, стручној и широј јавности у Македонији дело је представљено после промоције у готово 50 градова у Србији, Републици Српској, Словенији, БиХ, и пред скорашње представљање у – Бечу. Представљању Ристићеве научне студије присуствовала је амбасадор Републике Србије у Скопљу Душанка Дивјак Томић, саветник у амбасади Срђан Недељковић, великим број посетилаца, просветних и културних радника, представника македонских националних установа, посебно библиотекара, новинара, љубитеља књиге.

Ретко се догађа да неко издање изазове толико велико интересовање како стручне тако и широке јавности да буде распродато одмах по изласку из штампе. Када је Народна библиотека Србије (НБС) децембра 2016. објавила научну монографију истакнутог историчара, стручњака за заштиту културног наслеђа, бившег управника те српске националне институције и државног секретара за култура у Влади Републике Србије, Дејана Ристића, “Кућа несагоривих речи: Народна библиотека на Србија 1838-1941.”, догодило се управо то, рекао је у уводном обраћању на представљању књиге у Скопљу, Милутин Станчић, директор Управе за развој и унапређење образовања на језицима припадника заједница Министарства за образовање и науку Владе Републике Македоније.

Подсетио је да је представљање књиге у здању Народне и универзитетске библиотеке Свети Климент Охридски, где је Ристић 2012. као управник српске националне библиотеке потписао протокол о сарадњи двеју институција. На тим основама, како је рекао, организована је изложба „Српска књижевност у преводу на македонски језик“ исте године, као и трибина посвећена превођењу. Октобра 2013. ту је била организована и изложба НБС-а посвећена животу и стваралаштву Десанке Максимовић…

– Ристић је у научном делу с препознатљивим осећањем вредновања значаја материје посебну пажњу посветио страховитом уништењу библиотечног фонда српске националне институције, храма књиге у Београду, у Великом и у Другом светском рату. Пратећи документарни филм „Сећања из пепела“, за чији је сценарио послужио Ристићев рукопис књиге, уверавамо се у сав тај значај порука сагледивих могућности прве научно – истраживачке студије у Србији која се заиста може читати и гледати, с далеко ширим значајем, рекао је Станчић.

Ристић је у обраћању на представљању дела подсетио на страхоте другог ратног напада на НБС почетком Другог светског рата, атаком нацистичке Немачке на Југословију 6. априла 1941. „са територија Италије, Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније“.

– Био је то здружени напад на Југославију и Грчку који је носио назив „Страшни суд“… Бомбардовање Београда је даноноћно трајало три дана – до среде 9. априла. У првом ваздушном нападу, плански је гађана НБС, засипана запаљивим пројектилима. Библиотека је горела пуна четири дана. То је био део система тоталног рата, систематског уништења културног наслеђа народа. С једне стране је акција физичког уништења једне нације, а с друге стране је уништење културног наслеђа као тоталног уништења и нације чак и доказа о злочину. И у физичком и културолошком смислу уништавања културног наслеђа једног народа, указао је Ристић.

Тај систем, на жалост примењив је и данас, како је оценио, унишавањем Будиних статуа у Авганистану, уништавање Палмире у Сирији пре неколико година, хришћанске духовне баштине на Косову и Метохији. На жалост и у ово наше време, у самом средишту Европе. Будине статуе су биле под заштитом Унескоа и уништене су. Оно што све нас треба да забрине јесте програм Унескоа, о угроженој светској баштини. На жалост, четири локалитета која су на тој листи су четири богомоље на Косову и Метохији. Манастир Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородице љевишке.

УПОЗНАТИ СЕБЕ

– Историја НБС-а није само важна за националну српску спознају и самосвест већ и шире као један пример који треба да служи свима нама као озбиљна опомена да пре свега чувамо наше сопствено национално културно наслеђе непокретно и покретно. Да истовремено у истој мери, ако не и више чувамо и туђе културно наслеђе на нашим територијама да се умрежавамо да сарађујемо да заиста будемо не само стручњаци него и истински чувари свега онога што нам представља идентитет наших народа наших култура наших локалних заједница и етничких заједница, наших језика. Култура јесто нешто што прво наступа, али култура је увек оно што се последње повлачи. Култура је најтрајнији мост између народа, закључио је Дејан Ристић на представљању своје књиге у Скопљу,

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u