Предстоји ли сукоб СПЦ и власти у Србији око Kосова?

Predstoji li sukob SPC i vlasti u Srbiji oko Kosova?

29 jula 2017

Piše: Tomislav Kresović

SPC protiv “nove” kosovske realnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poziva na “unutrašnji dijalog“ kako bi se došlo do jedinstvene i sinhronizovane državne i nacionale politike u vezi sa Kosovom. Po važećem Ustavu, Kosovo i Metohija su deo Srbije i tu poziciju štiti Rezolucija 1244 SBUN. Sa druge strane politika SAD i većine država EU preko misije EULEKS je priznala državnost Kosova 2008. godine. Briselski sporazum i put Srbije ka EU i poglavlje 35 traže od Srbije punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Normalizacija odnosa može da se tretira i kao nova realnost, odnosno izbor političke opcije priznanja Kosova. Ovaj proces se ne može postići bez promene Ustava Srbije i referenduma građana. Predsednik Srbije i vladajuća većina mogu da deluju isključivo u ustavnom kontekstu, a ne u političkoj realnosti koja je nametnuta od strane moćnih država prema Srbiji. Ključni faktor unutrašnjeg dijaloga oko Kosova je pre svega SPC koja je odgovorna za budućnost pravoslavlja u južnoj srpskoj pokrajini.

SPC ne može da se odrekne Kosova na način da se prihvati nova realnost. Kada bi SPC prihvatila tu realnost, odnosno državnost Kosova, presekla bi sama svoju duhovnu vertikalu i iščupala bi Kosovo iz svetosavke tradicije. Kada bi SPC prihvatila nezavisnost bila bi ne samo odgovorna za rastakanje pravoslavlja, već i degradiranje Srbije i srpskog naroda. Taj postupak bi ogorčio vernike, stvorilo bi se narodno nepoverenje. Upravo zbog toga Njegova svetost patrijarh srpski Irinej izjavio je da Kosovo ne sme da se otuđi, ni pokloni. Patrijarh Irinej kaže za državnu RTS: „Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti“. SPC ima veliku odgovornost za srski narod i trudi se da bude iznad svake politike i “nove realnosti“.

Vatikan nije priznao nezavisno Kosovo, zašto bi SPC?

Upravo zbog zaštite hrišćanstva u Evropi ni Vatikan nije, bar za sada, priznao Kosovo kao državu, pa nije racionalno da to radi SPC ili da to bude smer u kojem treba da ide državna politika. Ako put Srbije ka EU isključivo zavisi od priznanja Kosova i poglavlja 35, to nam onda govori da je Srbija ucenjena i da možda nikada neće ni biti u EU, kao što nije ni Turska zbog svoje islamske većine. Dijalog u vezi sa Kosovom je potreba koja treba da generiše sabornost, da na vrhu moralnog stabla bude SPC, a ispod nje su političari. Srbija treba da uči od Ruske, Grčke i drugih pravoslavnih i hrišćanskih država gde je mesto većinske crkve u kreiranju nacionalnih interesa i politike. Državana politika koja ne uvaži stav crkve čiji vernici predstavljaju većinu stanovništva je u ozbiljnom problemu. To Srbiji nije potrebno. Ne treba zaboraviti da Rimokatolička crkva u Hrvatskoj štiti opštenacionalne interese, tako da državni vrh sa velikom pažnjom uvažava i prihvata preporuke i stavove Vatikana. Uskoro će se videti da li SPC odnsno SINOD “leći na rudu” Aleksandra Vućića i vladajuće većine, ali i dela opozicije koji bi u ime EU “poklonili” Kosovo SAD, NATO i “albanskoj državi”ili će ostati čuvar Kosovskog zaveta. Treba očekivati vid javnog i političkog pritiska, posebno vladinih medija prema SPC i Sinodu da se prilagodi “novoj realnosti”. SPC ima dva puta. Prvi je da održava Svetosavku misiju na Kosovu i Metohiji i druga je da prihvati mondijalilistički koncept promene duhivnog i etničkog karaktera srpskog naroda.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. deda mraz says:

    Dosta bre vise sa kukumacenjem i ponasanjem kao da su vam pune gace i otkud komunistickom sljamu i probisvetima da od SPC traze da im pomazu u izdaji i da ih stite.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *