Преко ноћи остали без свега: Десет породица у насељу Кумодраж извршитељи избацили на улицу (Фото)

Preko noći ostali bez svega: Deset porodica u naselju Kumodraž izvršitelji izbacili na ulicu (Foto)

11 juna 2015

Bez ikakvog upozorenja ili pismenog rešenja izvršitelju su tokom jučerašnje dana na ulicu iselili devet porodica Beograđana iz naselja Kumodraž. Njih 32-je od kojih je osmoro maloletne dece i 12 starih penzionera preko noći je ostalo bez svog doma u kom su proveli čitav svoj život.

Naselje radnika "Ratko Mitrović" (Foto: Vaseljenska TV)

Ljudi čije su kuće sagrađene na parceli koja je vlasništvo porodice Barjaktarević su zemljište dobili od građevinske firme „Ratko Mitrović“ još davne 1959. godine. Međutim, kada je firma privatizovana ona je i prestala da plaća zakup za zemljište, a stanovnici naselja su prvi put o tome obavešteni još 2008. godine, od kad se vodi spor između firme i vlasnika parcele.

Naselje radnika "Ratko Mitrović" (Foto: Vaseljenska TV)

Naselje radnika "Ratko Mitrović" (Foto: Vaseljenska TV)

Od tada je četvoro starijih stanovnika preminulo od pretrpljenog stresa.

P1020154

„U ponedeljak se javio naš advokat i rekao nam da se spakujemo i iselimo“, priča kroz suze mlađa žena.

„Moja majka je penzioner, prima 12 000 dinara penzije, ja nemam posao! Gde da idemo mi sada? Čitav život sam provela ovde, tu sam se rodila, odrasla. Ova vlast je od nas napravila socijalne slučajeve. Ionako smo jedva živeli šta sada da radimo?“

Naselje radnika "Ratko Mitrović" (Foto: Vaseljenska TV)

Bakica sedi ispred porušene kuće, u naboranim rukama steže crvenu platnenu torbu i ćuti. Niz lice joj teku suze. Pitamo je ima li koga, ne odgovara, nema snage, sve što je godinama sticala – za dan je nestalo.

Naselje radnika "Ratko Mitrović" (Foto: Vaseljenska TV)

„Ima ćerku i unuka. Svi mi imamo nekoga ali nemamo kud. Ostaviše nas bez ičega.“

Na pitanje mogu li kome da se žale oni odgovaraju pitanjem: Kome?

P1020213

„Nema gde nismo bili. Svi sažaljevaju slučaj i šetaju nas u krug od kancelarije do kancelarije. Godinama plaćamo porez za ovo, svi imamo regularne priključke, vlasnički list, uredno plaćamo struju, komunalije, predali smo i zahtev za legalizaciju i to je sada u toku. Kad država treba da uzme pare od nas – tu je, kad im trebaju glasovi tu su. Naprednjaci su visili ovde non stop dok je bila predizborna kampanja, sad ne možeš da dođeš do njih. Sve smo uložili u ovo“, govori mlađa devojka, a komšija se nadovezuje:

„Gledam Sinišu Malog pre neki dan grli nekog Ciganina, kaže podelili 60 stanova. Danas najavljuju izbeglicama dodelu stanova. Pazi nemam ja ništa protiv nikoga, ali šta ću ja. Šta sam ja u ovoj zemlji? Bio sam i na ratištu, sve sam prošao, kad trebam državi moram da budem tu, a kad meni treba pomoć šetaju me po šalterima i sažaljevaju slučaj. Imam bre dvoje dece, ženu, majku, gde da legnem večeras da spavam?“

P1020211

Dečica se skupila oko stola u podnožju dvorišta i jedu na otvorenom, bake i deke šetaju, ostali pakuju ostatak stvari u kamione, gde će i kuda će ne znaju. Oni ne postoje za režim, oni samo brojke.

P1020220

„U ponedeljak sam zvao sve žive medije, svi su obećali da će doći. Znaš ko je došao – jedna devojka iz Kurira koja nije mogla i da prođe od policije. Hej dva kombija puna policije, okružili su naselje, niko nije mogao da priđe. Pa nismo mi kriminalci, nismo mi ništa ukrali, u svom živeli – oni su kriminalci što su nam oduzeli sve što imali. Hoće da nam voze stvari u magacin i još kažu: ali pazi, svaki dan košta! Isele nas i još nam naplate. Ovo ljudi nigde nema“, govori Miomir Terzić, i dodaje:

P1020205

„Napisali u Kuriru da su srušene udžerice. Pa pogledajte, molim vas pogledajte, jel se udžerice prave od blokova, kakve crne udžerice ovo su sve kuće, tvrda gradnja. Niko neće da me primi na stan sa decom. Kažem juče da ću da idem i spavam pred opštinom, oni mi kažu dođi ali ćeš posle da nastaviš da spavaš u stanici milicije.Evo komšija se juče preselio u jedan stan, gazda došao i kaže: Ja mislio vi ste studenti, izvinite ali ne izdajemo parovima sa decom, na drugom mestu ista priča. Sad se treći put seli. Boli me ovakav odnos moje države prema meni, boli me što sam ništa a sve sam joj dao“, završava Terzić.

P1020163

Imao bi još što šta reći, dodati, požaliti se, i on i svi ostali stanari, ali zaista kome?!

(Vesna Veizović, Vaseljenska)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Za Srbiju says:

    Tek je počelo. Svakome će neka vrsta muke doći na vrata. Država ima "leka" za sve. Problem je što kod nas više nema saosećanja, kolektivne borbe i pripadnosti, što smo imuni na probleme svojih sugrađana, svog naroda. Kazna sledi. I od Boga i od države.

  2. Za Srbiju says:

    Prenosim vam komentar sa Vaseljenske. Radoznao 10. jun 2015. at 22:14 1. ljudi su ubeđeni da ne mogu ništa promenuti. to je NAJVEĆI problem. da nema svrhe buniti se. “““““““““““ Da, ali i jedno podsećanje poznatog nemačkog naučnika, teologa Avgusta Nimelera koji je završio u konc logoru : “ Kada su nacisti došli po komuniste, ja sam ćutao, nisam protestvovao, jer nisam bio komunista. Potom su oni došli po socijaliste, ja sam ćutao, jer nisam bio socijal-demokrata. Onda su došli po sindikalce, ja sam ćutao, jer nisam član sindikata. Kada su došli po mene, više nije bilo nikoga da protestvuje”.

  3. Lady Gaga........spremte se,spremte....... says:

    DOILO JE VREME ZA MASOVNE ULIČNE PROTESNE I PROMENU OVE ANTISRPSKE VLASTI.

  4. Lazar says:

    Vreme je za ustanak Srpski narod najmanje je cenjen u Srbiji klanjaju se svima a Srbi ko vas jebe

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *