Преломни тренутак

Prelomni trenutak

26 decembra 2018

Piše: Aleksandar Ćurić

EU je pred raspadom. Forma bez suštine i dogovora oko bilo kog suštinskog pitanja. Odlazeća administracija nije postigla nikakav rezultat, ni po kom pitanju. Odnos OVK terorista prema briselskim zvaničnicima najbolje pokazuje da su pali na najniže grane, briselska sinekura za koju još samo preostaje da se pokaže da nema nikakav razlog postojanja.

Očekuju ih izbori u maju sa veoma neizvesnim ishodom. Britanci su sišli sa „tarabe Evrope“ na kojoj decenijama (ako ne i vekovima) sede. Odlazak je neminovan, ukoliko i Britanija i EU ne žele da naprave kompletnu sprdnju i sa voljom glasača u Britaniji i, već očigledno relativnim i potpuno utopističkim, pravilima EU. Da li će se odlasci završiti na Britancima? Neće sigurno.

Najjače države EU, na unutrašnjem planu, ulaze (ako već nisu i ušle) u krizu. One slabije ubrzano propadaju.

Pred neizbežnu novu „podelu karata“ koja će pre iznedriti raspad nego homogenizaciju, najgore bi bilo dozvoliti da na nama „zabodu“ njima poenčić a nama definitivan poraz.

Rat koji besni između američkog predsednika Trampa i njegove „duboke države“ je daleko od razrešenja, jedino što znamo jeste da Tramp neće izaći kao pobednik. Kako sve što je lepo ima kraj i vreme brže protiče nego inače, sledeće godine dolazi jutro kad će se Tramp probuditi i shvatiti da ulazi u novi predizborni ciklus predsedničkih izbora. Želja za drugim mandatom će prevagnuti, što zbog lične sujete što zbog činjenice da za njegovog mandata Amerika nije uradila ništa što bi se pamtilo, pa ni ono najgore, da uništi još neku državu i masakrira neki nedužni narod. Nula.

Pred neizbežnu predizbornu kampanju, najgore bi bilo da na nama „zabodu“ jedan predizborni njima argumentić a nama definitivan poraz.

Regionalno, slika se takođe menja, ubrzano.

Makedonija ulazi u sledeću, verovatno i finalnu, fazu raspada. Iluzija da će snishodljiv stav prema albanskom elementu i anglosaksonskom protektoratu doneti rezultate, u smislu stabilnije budućnosti, direktno se pokazuju kao propast. Otvaraju se nova pitanja.

Bosna i Hercegovina, nemoguća tvorevina, je na korak od produbljivanja krize, kako institucionalne tako krize otvaranja hrvatskog pitanja.

Crna Gora, porodična i mafijaška prćija, nije država, više liči na brazilsku favelu koja se nalazi na listi čekanja u agendi albanskog i bošnjačkog nacionalnog pitanja. Tvorevina bez reda i poretka, zakona i pravila, bez temelja u bilo čemu. Najmanje u tradiciji i nasledstvu. Odluka da praotac novopečenih milogoraca bude Tito te komični pokušaji da se izvrši „vrednosna transplantacija“ sa Njegoša na jurišnika vražje divizije pokazuje dubiozu problema i besciljno lutanje koje neće odvesti nigde.

I ono što je bilo prividno zatvoreno iznuđenim formalnim učlanjivanjima u NATO se ponovo otvara u još većem obimu. Forma nikad nije našla rešenje niti nadomestila suštinu. NATO nije crnogorce primao u članstvo da bi velike članice NATO ratovale za njih već obrnuto, da bi crnogorci ratovali za NATO, negde i nekad. Danas i za početak patrolirali po okupiranom Kosmetu. Sutra ko zna gde.

Pre nekoliko meseci sam pisao o veoma uskom manevarskom prostoru koji imamo.

Da li se nešto menja? Svakako. Danas sa sigurnošću možemo reći da će sutra biti veći nego što je bio juče. Veliki? Ne, samo malo veći. To je lepa vest koju treba prepoznati i maksimalno iskoristiti. Da li će nas to dovesti do uspeha? Samo od sebe neće sigurno. Ako nas već sutra čekaju nešto bolje karte nego što imamo danas, zašto odigrati i izgubiti sa postojećim?! Čemu žurba?

Sve u svemu, nema boljeg trenutka od ovog danas da se briselski pregovori, za početak, „stave na led“. To žele i Amerikanci pa je vreme da im se ispuni želja.

Pre nego što se bilo ko drugi uključi u proces ili ga preuzme, neophodno je, i formalno, briselske pregovore proglasiti neuspešnim. To će Briselski sporazum i sve dodatne elemente staviti ad acta. To će, samo po sebi, biti uspeh.

Izbacivanje starih nesposobnih elemenata i dolazak novih sposobnijih elemenata u pregovore zahteva novu postavku i pozicioniranje. Sjajne li prilike da se tema, za početak, vrati u Savet bezbednosti i UN. Ili barem da taj novi format uključi sve stalne članice Saveta bezbednosti.

Ukoliko velike sile zaista interesuje mir na ovim prostorima jedino pravo rešenje leži u jednoj velikoj mirovnoj konferenciji u koju će biti uključene sve države Balkana. Rešavanje otvorenih nacionalnih pitanja i korekcija granica prema nacionalnim kriterijumima predstavlja neophodan preduslov za nekakav, iole održiv, mir na koji će paraf staviti sve velike sile. Od njih svakako sve zavisi, i mir i rat.

Sve ostalo je samo gubljenje dragocenog vremena pred neki sledeći krvav rat na ovim prostorima.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *