Prepariranje istine

Prepariranje istine

2 septembra 2013

Dragomir-Andjelkovic-ProfilPiše: Dragomir Anđelković

Preko nekih naših takozvanih velikih medija, koji su pod zapadnim uticajem, proteklih nedelja plasirane su vesti o tome da „ruskoj ekonomiji preti stagnacija“, a da Kina ulazi u fazu trajnog „usporavanja privrednog rasta“. S druge strane, poručivano nam je da je, pre svega zahvaljujući Nemačkoj, „EU izašla iz recesije“. No, kada stvari sagledamo dublje, vidimo da suštinski i ne stoji ono što se tvrdi.

Zbog visokog nivoa socijalne potrošnje i strukturalnih teškoća, ali i refleksije globalne krize, ruska ekonomija ove godine neće imati rast od šest ili sedam odsto, kao što je bio slučaj tokom prošle decenije, ali će ipak ostvariti plus od oko dva odsto. Štaviše, u narednim godinama očekuje se da će dinamizirati razvoj. Što se Kine tiče, ona je u prvoj polovini godine imala rast od iznad sedam odsto, dok će krajem 2013. on biti gotovo 10 odsto! Malo li je sve to? Pogotovo dok se napadno ističe da je ekonomski rast u evrozoni tokom drugog kvartala ove godine bio 0,3 odsto!

A treba imati u vidu i da su rast ostvarile samo Francuska (0,5 odsto), Nemačka (0,7 odsto) i Portugal (1,1 odsto), dok se većina članica evrozone – uključujući Italiju, Španiju i Holandiju – i dalje suočavaju sa recesijom. I pitanje je kada će iz nje izaći, dok nijedna od članica takozvane grupe BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), kako izgleda, u nju brzo neće ući.

Sve to se uglavnom zanemaruje, kao i štošta drugo što nije po volji evroatlantksih centara moći, uključujući i to da će zemlje BRIKS-a do kraja naše decenije imati primetno veći bruto domaći proizvod (prema paritetu kupovne moći, koji je jedino merodavan za upoređivanje država), od svih članica NATO zajedno. A samo pre 15 godina situacija je bila drastično drugačija, to jest zapadna grupa država imala je čak četiri puta veći BDP od druge, istočno-južnoafričko-latinoameričke.

Nesumnjivo, težište svetske ekonomske i sa njom skopčane vojno-politike moći, izmešta se iz evroatlantske zone. Taj proces je nezaustavljiv, što naravno ne znači da treba izvoditi pogrešne zaključke o brzoj propasti zapada, odnosno skoroj promeni odnosa snaga u našem regionu. No, i on će se postepeno, u skladu sa globalnim prekompozicijama, menjati. Laži i poluistine to ne mogu da spreče, ali mogu da uspore po nas korisne lokalne promene, ili pak da nas dovedu do toga da se, sada kada se već nazire zrak spasa – kako se to u psihologiji kaže – identifikujemo sa agresorom te ne poželimo da aktivno doprinesemo poboljšanju sopstvenog položaja, i onda kada to realno budemo mogli!

Da tako ne bi bilo, trudimo se da držimo oči otvorene i da druge otrežnjujemo. Sada ne možemo ono što većina Srba želi, a kao država moramo da se koprcamo na užarenoj geopolitičkoj plotni, ali ne treba ni da prihvatimo kao trajnu kategoriju ono što ne želimo. A da bi uistinu mislili sopstvenim glavama, što je najbolji lek protiv okupacione indoktrinacije, svrsishodno je da bar nekoliko puta nedeljno, svi oni koji imaju pristup internetu, malo vremena posvete proveravanju „podataka“ koji nam se serviraju preko znatnog dela medijskog mejnstrima.

Neretko će ubrzo postati jasno da se radi o lako uočljivim jednostranostima. Kao što smo videli, dok se neke nebitne stvari potenciraju, druge, kako ekonomske tako i vojno-politički vrlo važne, relativizuju se ili prećutkuju, o čemu svedoči i to da gotovo nijedan srpski mediji nije posvetio dužnu pažnju petogodišnjici poraza Gruzije u ratu sa Rusijom (isprovociranog napadom Tbilisija na Abhaziju i Južnu Osetiju, čiju je nezavisnost Moskva priznala u avgustu 2008). Tada su slomljeni američki ofanzivni planovi na postsovjetksom prostoru, a svet je ušao u fazu geopolitičke, a ne samo ekonomske, ubrzane tranzicije. Korisno je toga se povremeno podsetiti!

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *