Претпоставка руске кривице

Pretpostavka ruske krivice

12 aprila 2018

Piše: Bojan Bilbija

Ruske diplomate, proterane posle antiruske diplomatske ofanzive Vašingtona i Londona, vratile su se kući. Dok se u zapadnoj javnosti stvara utisak da je „ceo svet“ protiv Moskve, pogled na mapu ukazuje da je reč gotovo isključivo o NATO članicama, mada i tu ima izuzetaka. Drugim rečima, to su samo Zapadna Evropa, plus SAD, Kanada i Australija. Izvan ovog „sveta rusofobije“ ostali su čitavi kontinenti: Južna Amerika i Meksiko, cela Azija i Afrika. Čak se ni Japan nije pridružio „koaliciji voljnih“ da objave, zasad samo diplomatski, rat Rusiji. Nijedna država arapskog sveta, kao ni Izrael, ne učestvuju u kažnjavanju Moskve, za zločin u kome ne postoji niti jedan dokaz ruske umešanosti. Kao što, još uvek, nije viđen dokaz da se napad bojnim otrovom u engleskom gradu Solsberi, gde su stradali ruski državljani Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija – uopšte dogodio. Osim ako države Zapada kao dokaz ne uzimaju optužujuće izjave britanske premijerke Tereze Mej i njenog šefa diplomatije Borisa Džonsona. Prema rečima ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, nikakvi dokazi njemu nisu bili potrebni kada je odlučio da protera 13 ruskih diplomata! Ako za ceo svet važi pravna pretpostavka nevinosti, onda se na Moskvu primenjuje „pretpostavka krivice“, rekao je Porošenko i time objasnio temeljno polazište zapadne rusofobije.

Naravno, Moskva je rado prihvatila bačenu rukavicu i, bez žurbe, ali reklo bi se sa posebnim žarom, obračunava se s Londonom i drugim državama koje prednjače u optužbama. Ministarstvo inostranih poslova RF zahteva od Londona da objasni zašto je Rusiji odbijeno pravo konzularnog pristupa ocu i ćerki Skripalj, ruskim državljanima povređenim na britanskoj teritoriji. Moskvu posebno interesuje i po kom osnovu Francuska učestvuje u ovoj istrazi. Osim 14 pitanja za London, u istom kontekstu ruska diplomatija postavlja i 10 pitanja za zvanični Pariz.

OD TAJNE I MISTERIJE DO – ZAVERE

Jedno od glavnih pitanja, kada je reč o navodnom trovanju bivšeg pukovnika Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane RF (GRU) i njegove ćerke, jeste: „Zašto ne postoje fotografije i video-snimci koji potvrđuju da su Sergej i Julija Skripalj živi i da se nalaze u bolnici? “ Doduše, London najavljuje mogućnost susreta ruskih istražitelja sa Julijom Skripalj, koja se navodno oporavlja od napada bojnim otrovom „Novičok“, za koji Britanci tvrde da je proizveden u ruskim laboratorijama. Ova „dobra volja“ Londona je utoliko čudnija, ako se zna da su Skripalji ruski državljani i da je međunarodna obaveza Velike Britanije da omogući nadležnim organima Moskve da se uveri u njihovo zdravstveno stanje i pruži svu neophodnu pomoć. Čitav slučaj je, međutim, prekriven veoma debelim velom tajne i misterije. Neko bi rekao i – zavere.

Naravno da i u ovom slučaju ne treba isključiti nijednu mogućnost, pa ni rusku zaveru protiv sopstvenog bivšeg, a sadašnjeg britanskog agenta, ali je „presumpcija ruske krivice“ – dokumentovano svedočanstvo bolesne rusofobije. Utoliko opasnije, jer u njoj učestvuje 37 zemalja i dve organizacije (NATO i EU). To ipak svedoči da je po strani ostalo čak 156 država članica Organizacije Ujedinjenih nacija, koje ne žele da ih London i Vašington – zarad svojih interesa – uvlače u konfrontaciju s Rusijom koja se neće dobro završiti. Bilo bi suvišno nabrajati koje su sve zemlje, osim SAD (60) i Britanije (23) donele odluku koliko ruskih diplomata će proterati. Dovoljno je reći da je Moskva svima njima već odgovorila recipročno, po hladnoratovskom metodu „oko za oko, zub za zub“, proteravši pri tome i dodatnih 50 saradnika britanske ambasade, kako bi bila „postignuta jednakost“ u broju diplomatskog osoblja dve zemlje.

Ipak, ako se zna da je 156 članica UN, uključujući i Srbiju, ostalo po strani od kažnjavanja Rusije, onda se postavlja pitanje – ko je, zapravo, u izolaciji? Da li je to Moskva, koja sa pomenutih 37 zemalja vodi rat sankcijama već četiri godine, ili je to Zapad (Vašington i London), koji za svoju inicijativu može da okupi jedva petinu članica UN? Prave razmere ovog skandala, kao i neprijatne posledice koje mogu da uslede – tek će se videti. To će, umnogome, zavisiti i od toga kako će Britanci i Francuzi odgovoriti na ukupno 24 pitanja koja im je javno postavila Moskva u subotu, 31. marta, uputivši ih preko svojih ambasada u ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije i Francuske. Ova pitanja bacaju mnogo više svetla na ove događaje, apelujući na logiku zapadne i svetske javnosti.

PITANJA ZA LONDON I PARIZ

Evo tih 14 pitanja za London, u integralnom obliku:

Pitanja ruske strane za Veliku Britaniju u vezi „isfabrikovanog protiv Rusije ’slučaja Skripalj’“:

Zašto je Rusiji zabranjen konzularni pristup dvoma ruskim državljanima, povređenim u Velikoj Britaniji?
Koji konkretni protivotrovi i u kom obliku su bili dati povređenima? Kako su se ovi protivotrovi našli kod britanskih lekara na mestu incidenta?
Po kom osnovu je Francuska uključena u tehničku saradnju u istrazi incidenta u kome je povređeno dvoje ruskih državljana?
Da li je Velika Britanija obavestila Organizaciju za zabranu hemijskog oružja (OZHO) o uključivanju Francuske u istragu incidenta u Solsberiju?
Kakvu vezu imaju Francuska i incident sa dvoje ruskih državljana na teritoriji Velike Britanije?
Koje norme procesnog zakonodavstva Velike Britanije dopuštaju da se strana država uključuje u unutarnacionalnu istragu?
Koji dokazi su predati Francuskoj za proučavanje i vođenje sopstvene istrage?
Da li su francuski stručnjaci prisustvovali pri uzimanju biomaterijala od Sergeja i Julije Skripalj?
Da li su francuski stručnjaci obavljali analizu biomaterijala Sergeja i Julije Skripalj i u kojim konkretno laboratorijama?
Da li Velika Britanija poseduje materijale analize koju je sprovela Francuska?
Da li su rezultati francuske analize predati Tehničkom sekretarijatu OZHO?
Na osnovu kojih indikatora (markera) je utvrđeno navodno „rusko poreklo“ supstance primenjene u Solsberiju?
Poseduje li Velika Britanija kontrolne obrasce – etalone bojne otrovne supstance, koju britanski predstavnici nazivaju „Novičok“?
Da li su u Velikoj Britaniji razvijani uzorci bojne otrovne supstance tipa „Novičok“ (po britanskoj terminologiji), ili analogne njoj?

Istovremeno, ruska diplomatija uputila je i 10 pitanja za francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Iva le Driana, takođe povodom „slučaja Skripalj isfabrikovanog protiv Rusije“:

Po kom osnovu je Francuska uključena u tehničku saradnju u istrazi koju Velika Britanija sprovodi o incidentu u Solsberiju?
Da li je Francuska upućivala zvanično obaveštenje OZHO o uključivanju u tehničku saradnju u istrazi incidenta u Solsberiju?
Koje dokaze je Velika Britanija predala Francuskoj u okviru pružanja tehničke saradnje?
Da li su francuski stručnjaci prisustvovali prilikom uzimanja biomaterijala od Sergeja i Julije Skripalj?
Da li su francuski stručnjaci sprovodili analizu biomaterijala Sergeja i Julije Skripalj, ako jesu, u kojoj laboratoriji?
Na osnovu kojih indikatora su francuski stručnjaci izveli zaključak o primeni bojne otrovne supstance „Novičok“ (po britanskoj terminologiji), ili analogne njoj?
Kakvim ekspertskim znanjima raspolaže Francuska u oblasti proučavanja bojnih otrovnih supstanci ovog tipa, ili analognih njoj?
Na osnovu kojih indikatora (markera) su francuski stručnjaci utvrdili „ruski karakter“ porekla supstance primenjene u Solsberiju?
Poseduje li Francuska kontrolne obrasce – etalone bojne otrovne supstance „Novičok“ (po britanskoj terminologiji) ili analogne njoj?
Da li su u Francuskoj razvijani uzorci bojne otrovne supstance ovog tipa ili analogni njoj, ako jesu, sa kojim ciljevima?

…A O PROTIVOTROVU DA NE GOVORIMO

Naravno, teško da će Britanci i Francuzi detaljno odgovoriti na sva ova pitanja. Ne samo što bi time otkrili svoje „državne tajne“ već pre svega zato što bi odgovori demistifikovali optužbe protiv Moskve. Otkrile bi se i čudne veze i neobjašnjive podudarnosti, kao i mogući interesi Pariza, Londona, ali i Vašingtona u celoj ovoj dobro isplaniranoj akciji. Jer ma ko da iza svega stoji – Moskva ili Zapad – sve to nije moglo da se odigra na ovaj način bez temeljnog planiranja.

Posebno je, naravno, zanimljivo pitanje ruske strane o tome – kako su britanski lekari imali spreman protivotrov na licu mesta i ubrizgali ga nesrećnim Skripaljima u najkraćem roku? I kako su uopšte mogli da znaju o kom tačno otrovu se radi da bi pripremili protivotrov? To svedoči i o, za Britance najmanje prijatnoj, činjenici: da bi neko imao protivotrov, mora imati i sam otrov, odnosno poznavati do detalja ceo tehnološki lanac njegove proizvodnje. A to može da ukazuje da „Novičok“ nisu posedovali samo Rusi (ako su ga uopšte imali) već i Britanci, možda i Francuzi i ko zna ko još. Što otvara čitav niz veoma, veoma neprijatnih pitanja. Daleko neprijatnijih od ovih 24.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *