Priča o grupi nemačkih oficira koji su pokušali da izvedu atentat na Hitlera

Priča o grupi nemačkih oficira koji su pokušali da izvedu atentat na Hitlera

20 јула 2013

Berlin, Berthold Schenk Graf v. StauffenbergPre tačno 69 godina je velika grupa zaverenika izvela neuspešni atentat na Adolfa Hitlera. Taj pokušaj uglavnom se vezuje uz Klausa fon Štaufenberga, ali sada jedna knjiga rasvetljava priče i nekih nepoznatih zaverenika.

Proces protiv atentatora pred zloglasnim Narodnim sudom nacional-socijalista bio je farsa prvog reda. Predsednik suda Roland Frajzler ima direktno Hilterovo naređenje da zaverenicima skine glave, ali da im uz život oduzme i svako dostojanstvo. Među četvoricom ljudi koji su na optuženičku klupu seli 7. i 8. avgusta 1944. nalazio se i jedan od najmlađih zaverenika protiv Hitlera – Fridrih Karl Klauzing. Predsednik suda Frajzler nikako ne može da razume da je Klauzing upravo zbog dostojanstva i krenuo u opasnu zaveru protiv Firera.

Sudbine deset nepoznatih

Klauzing je jedan od čak 2.000 ljudi koji su na ovaj ili onaj način učestvovali u pobuni. Među njima, 200 će ubrzo biti pogubljeno, od toga veliki broj viđenih oficira i političara. U akcijama koje slede, skoro 5.000 pripadnika Pokreta otpora biće likvidirano. Međutim, o Klauzingu i stotinama drugih zaverenika malo se zna. Javnost danas pobunu često vezuje samo uz pukovnika Klausa fon Štaufenberga, koji je uneo eksploziv u Hitlerovu Vučiju jamu, komandno sklonište kod Rastenburga u današnjoj Poljskoj.

Fotografija do sada malo poznatog Klauzinga sada se nalazi na koricama knjige „Štaufenbergovi saputnici – sudbina nepoznatih zaverenika“. „Ova fotografija ilustruje napore zaverenika, ali i njihovu društvenu usamljenost. To svakako nije fotografija heroja“, kaže koautorka Antje Folmer. Ova teološkinja i publicistkinja 11 godina bila je potpredsednica Bundestaga ispred stranke Zelenih. Zajedno sa novinarom Lars-Broderom Kajlom ispričala je sudbine deset nepoznatih zaverenika, među njima i Fridriha Karla Klauzinga. „Njemu je bilo posebno teško jer dolazi iz porodice ubeđenih nacional-socijalista i od toga je morao da se distancira“, kaže Folmerova.

Klaus fon Staufenberg01Moglo je da uspe…

Kajl priča o nezahvalnom položaju mreže zaverenika: „Atentatori su osetili da su u manjini, da će ih državni udar ostaviti na vetrometini. Znali su da većina sunarodnika neće pozdraviti taj potez.“ Uprkos tome, Hitlerovi neistomišljenici kroz celu zemlju razgranali su mrežu sastavljenu od vojnika i civila. Nije se radilo samo o ubistvu jednog tiranina, nego o promeni čitave paradigme. „Postojali su planovi za civilnu prelaznu vladu“ dodaje Kajl.

Onda je došao 20. jul 1944. Nije to ni izbliza bio piratski, junački juriš nego dobro osmišljena akcija. Autori nove knjige posle obimnih istraživanja tvrde – čitav plan o promeni režima je mogao da uspe, ali pod uslovom da je Hitler toga dana ubijen. Ipak, diktator je samo blago povređen nakon detonacije eksploziva koji je Štaufenberg postavio ispod stola za kojim su Hitler i vojni vrh razmatrali nastavak rata.

Danas se atentat potcenjuje

Poslednjih decenija se sve češće čuje mišljenje da su „julski zaverenici“ loše planirali i amaterski izveli atentat. „To nije tačno“, kategorična je Antje Folmer. „Bitno je shvatiti da u tom trenutku još samo oko 200 ljudi uopšte ima pristup Hitleru. Diktator je postao veoma nepoverljiv.“ Autorka smatra da se danas plan za svrgavanje nacista potcenjuje iako je to bila najozbiljnija akcija sa realnim šansama da se zemlja i svet oslobode Hitlera i njegovih saradnika.

Knjiga o malo poznatim zaverenicima najpre je trebalo da se zove „Deset pravednika“ – taj radni naslov podseća na starozavetnu priču o Abrahamu koji je pokušao da spase Sodomu i Gomoru od uništenja. Bog je obećao da neće uništiti gradove ako se u njima nađe makar deset pravednika, ali Abraham nije mogao da ih nađe. „Radni naslov je trebalo da ilustruje da su zaverenici protiv Hitlera bili samo kap u moru saradnika i simpatizera režima“, objašnjava Antje Folmer.

Dodaje da bi današnja generacija morala da prepozna žrtvu tih ljudi koji su prihvatili sve posledice za sebe i svoje porodice da bi srušili diktaturu. „To su bili ljudi koji su branili ljudskost, koji su ustali za svoja ubeđenja iako je uspeh bio nesiguran“, zaključuje ona.

(Dojče vele)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u