ПРИПРЕМЕ ЗА ВРЕЛУ ЈЕСЕН

PRIPREME ZA VRELU JESEN

22 jula 2017

Piše: Vladimir Đukanović

Nezahvalno je baviti se proricanjem, ali, ako se po jutru dan poznaje – a ovo leto svakako se u političkom smislu može smatrati jutrom, naznačavajući pripreme za užarena politička zbivanja – vlast čeka krajnje vrela politička jesen. Bliže se beogradski izbori, koje opozicija doživljava kao pitanje života i smrti. To je, naravno, znak za paljenje signalne lampice da se krene u frontalno urušavanje Vučića i vlasti koju predvodi.

Letnji štrajkovi samo su ispitivanje snage da se sagleda kako će vlast reagovati. Za sada je reakcija bila krajnje odmerena, ali od jeseni, kada krenu prosvetari, studenti, pravosuđe, poljoprivrednici i mnogi drugi – najvećim delom podstaknuti od raznih političkih grupa, pa i stranih službi koje svoje ljude imaju unutar tzv. „duboke države“ – situacija neće biti nimalo naivna. Kao šlag na torti će doći protesti oko izbora – da li samo beogradskih ili, zajedno s njima, i parlamentarnih. Kako god bude i kako god se ti izbori završe, imaće svoje drugo poluvreme u vidu izazivanja političke krize kako su navodno pokradeni.

IMA VEĆIH PROBLEMA OD OPOZICIJE

Ključni problem za Vučića, ukoliko dođe do vrele političke jeseni, neće biti opozicija, već sama vlast. Ili, da budem precizniji, vladajuća stranka, koju predvodi. U tekućim pripremama za političku nestabilnost u Srbiji, Vučiću je najveći problem to što će imati zaista malo vojske sa kojom će moći da se bori protiv sve bolje organizovanog protivnika. Unutar same SNS veoma mali broj rukovodećih ljudi će stati u njegovu odbranu, jer će dobar deo njih kalkulisati sa projekcijama budućih političkih epiloga. Onaj deo rukovodilaca koji bude stao uz njega tući će se do kraja, ali nisam siguran da ima dovoljno snage i resursa da to izgura. Osnovni problem je u tome što je zaista malo njih uspelo da sagleda suštinu vođenja kampanje protiv vlasti. Najgore je što preovladava mišljenje da su izbori i pobeda na njima ključ za razrešenje dileme ko će voditi državu, ali u praksi to nije tako i izbori ne rešavaju političku krizu, posebno ako je neko namerio da je izazove.

Sadašnja opozicija nije ključni Vučićev protivnik, jer oni su pešadija koja forme radi izlazi na izbore i koja govori ono što im se u nekoj od ambasada napiše da kažu. Daleko veći problem su andergraund politički aktivisti, koji su ekstremni u stavovima protiv vlasti i veoma su dobro sponzorisani. Njihova aktivizam po društvenim mrežama to najbolje dokazuje, a za sada im je fokus delovanja na mlade ljude koji su nabuntovniji. Jedan deo njih se ušunjava lagano u sindikate i potpaljuje radnike na priči „fabrike radnicima“, objašnjavajući im da je samoupravljanje jedini lek.

Da paradoks bude veći, najvećim delom te ekstremne kobajagi levičarske organizacije finansiraju srpski tajkuni ili ambasade država u kojima se na samo pominjanje komunizma gleda kao na terorizam. Vučić teško može da računa na podršku bogatijeg sloja stanovništva i zato mu stranci, uz pomoć tajkuna, prave unutar sistema brojne organizacije koje direktno deluju na siromašniji deo stanovništva, posebno na mlade i na radnike kako bi ga tu okrnjili. Kada pogledate izborne rezultate, lako ćete ustanoviti da je Vučić glatko gubio recimo na Dedinju, što mnogo govori.

VREME ZA MOBILIZACIJU

Naravno da ti tajkuni neće nikad posle eventualnog rušenja Vučića stati na stranu sirotinje, već naprotiv, kao i posle 5. oktobra, tu istu sirotinju će dodatno osiromašiti, a svoje račune i kapital dodatno uvećati. I naravno da će oni, ponovo sa zapadnim ambasadorima, sastavljati buduće vlade i pisati zakone, ali za sada im sirotinja dobro dođe kao topovsko meso u borbi protiv vlasti i oni njom sjajno manipulišu. Zapadni ambasadori, posebno američki i britanski, posebno su zainteresovani za izazivanje krize, jer, kako vreme bude odmicalo i kako bude sve izraženiji sukob interesa SAD, EU, Rusa i Kineza na Balkanu, tako će rasti i pritisak na nas da se opredelimo kojem ćemo carstvu. Za sada uspevamo da pritiscima odolimo, ali oni će biti sve jači, a plašim se da su nam resursi za odolevanja pritiscima tako jakih sila prilično oskudni.

Krajnje je vreme, ako već nije isteklo, da Vučić okupi oko sebe one koji su spremni da se bore kako bi se razradila strategija kako odgovoriti na krajnje negativnu kampanju koja će s jeseni krenuti protiv vlasti i njega samog. Tu najpre mislim na obično članstvo u njegovoj stranci i na onaj deo rukovodilaca koji mu je istinski lojalan. Ukoliko se to ne učini, vlast će se pretvoriti u ikebanu, koja će se konstantno baviti zaustavljanjem lažnih i ciljano projektovanih afera, a od bavljenja razvojem ekonomije države i njenog strateškog pozicioniranja u eri geopolitičkih previranja neće biti ništa.

(Standard)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kosovac says:

    Vladimir Đukanović je vrhunski komentator. Ume na vreme da kaže da je Marijanu Rističeviću opsovana bolesna majka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *