PRITISCI IZ BRISELA: Srbiji upućen demarš zbog izvoza hrane u Rusiju, Vučić sutra odgovara EU

Tweet

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenilo je danas da apel Brisela trećim zemljama da ne izvoze poljoprivredne proizvode u Rusiju pokazuje da EU ne želi da napusti perspektivno rusko tržište i iznelo uverenje da te zemlje mogu same da odluče kako da se ponašaju.

Prema rečima portparol MSP Rusije Aleksandra Lukaševiča „očigledno je da Brisel nema šta da ponudi svojim poljoprivrednicima u smislu realne nadoknade gubitaka i zato je neophodno da pokaže zabrinutost na takav trapav način“.

Lukašević je u odgovoru na molbu novinara da prokomentariše izjave zvaničnika EU upućene trećim zemljama da ne povećavaju izvoz poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište rekao da veruje da te zemlje mogu same da odluče kako da se ponašaju.

„Verujemo da treće zemlje na koje Brisel apeluje mogu same da odluče kako da se ponašaju u situaciji koja pruža nove uslove za poslovanje i širenje tržišta, uključujući povećanje izvoza na rusko tržište“, rekao je Lukačević.

On je ocenio da „u Briselu gde vole da govore o slobodnoj konkurenciji u trgovinsko ekonomskim odnosima, verovatno ne bi odustali od takve prilike“.

„Iza poziva na ‘ujedinjenje svetske zajednice’ po ukrajinskom pitanju i klimavih argumenata u oblasti međunarodnog prava jasno su vidljii isključivo komercijalni razlozi Brisela i želja da faktički rezerviše udeo na tržištu i spreči konkurenciju drugih dobavljača“, naveo je Lukaševič.

Portparol ruskog Ministarstva rekao je da Moskva namerava da aktivno radi na proširenju trgovinskih i ekonomskih odnosa sa našim partnerima, posebno u Aziji i Latinskoj Americi i da visoko ceni njihovu spremnost za to.

Rusija je nedavno zabranila uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja članica EU, nakon čega je Brisel zatražio od trećih zemalja da ne koriste ruske sankcije kako bi povećale izvoz svojih proizvoda u Rusiju.
EU upozorila zemlje kandidate: Ne uskačite na rusko tržište!

Konfrontacija između Istoka i Zapada oko Ukrajine primorava balkanske zemlje da zauzmu pozicije, što je za Srbiju naročito rizično budući da Beograd zavisi kako od Evropske unije, tako i od Moskve, piše danas ugledni švajcarski list „Noje cirher cajtung“ (NŽ).

Države EU su, upozorile zemlje kandidate da „ne uskaču u rupe na ruskom tržištu nastale embargom Moskve na uvoz prehrabmenih namirnica iz Unije, navodi list i uz opasku da se od uvođenja embarga novi ponuđači tiskaju na tržište Rusije.

I dok u Turskoj ne haju mnogo za upozorenja Brisela, ona se u zemljama kandidatima na Balkanu ozbiljno shvataju. Albanija i Crna Gora su odmah skrenule na briselski kurs, dok je situacija komplikovanija za Makedoniju, a naročito za Srbiju.

Kaznene mere protiv Moskve su u Srbiji nepopularne – ne samo iz ekonomskih razloga, ocenjuje list navodeći da je Rusija posle Nemačke i Italije treći trgovinski partner Srbije koja je istovremeno potpuno zavisna od ruskog gasa.

„Povećanjem cene gasa Moskva bi mogla da otera Srbiju u bankrot. Sa druge strane, ruski embargo za EU nudi srpskoj poljoprivredi šansu, i to ne samo zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom“, konstatuje list.

Izvoz životnih namirnica u Rusiju je, kako se navodi, beležio rast i pre zapadno-evropskog ekonomskog rata, a srpski proizvođači mleka, voća i žitarica su zatrpani porudžbinama iz Rusije.

Takođe, mnogi Srbi gaje prijateljska osećanja prema Rusiji, zbog zajedničke pravoslavne vere, slovenskih veza i sećanja na rusku podršku počekom 19. veka, piše list navodeći reči ruskog ambasadora u Beogradu koji je rekao da bi Srbija pucala sebi u nogu ako bi podržala sankcije Zapada protiv Moskve.

„Tako se vlada našla u dilemi i ima malo manevarskog prostora između Istoka i Zapada. Zbog toga se Beograd čvrsto drži politike neutralnosti – poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ukljucujući Krim – ali odbija sankcije protiv Moskve“, piše list objašnjavajući da „nepriznavanje jednostranog otcepljenja Krima naravno ima veze sa Kosovom, sa čijom nezavisnošću Beograd izlazi na kraj, ali je formalno ne priznaje“.

Konfrontacija Istoka i Zapada ima, kako se kaže, direktne posledice po projekat Južni tok koji treba da dovede ruski gas preko Balkanskog poluostrva do Italije i Austrije.

EU želi da spreči izgradnju Južnog toka, jer Gasprom, kako se navodi, teži monopolu na isporuku i tranzit gasa. Bugarska je pod snažnim pritiskom morala da obustavi izgradnju, dok su Austrija i Mađarska zaključile sporazume o izgradnji sa Gaspromom.

Početkom jula Srbijagas je potpisao ugovor sa Gaspromom o izgradnji 600 kilometara dugog gasovoda u koji će se investirati 2,1 milijarda evra. Beograd će, prema rečima premijera Aleksandra Vučića, svoj udeo izmiriti zahvaljujući tranzitnim taksama, podseća list uz ocenu da „zahvaljujući ruskoj dobroj volji, za Beograd skoro da nema rizika“.

Međutim, „Brisel ima polugu da primora Srbiju na spoljnu politiku prema Moskvi koja je u skladu sa EU“, piše švajcarski list navodeći da se očekuje da „prvo poglavlje pristupnih pregovora EU i Srbije bude otvoreno 2015. godine a da „preuzimanje briselskih smernica prema Moskvi sve više postaje kriterijum za pristupanje“.

Doduše, pregovori bi mogli da traju deset godina što, kako se ocenjuje, nešto umanjuje kratkoročno dejstvo evropskog pritiska. Berlin će, kako navodi jedan zapadni diplomata, „još neko vreme predusredtljiv“.

Ali, na duže staze Nemačka, koja na Balkanu nastupa kao evropska vodeća sila, neće tolerisati kurs neutralnosti te zemlje kandidata za EU, piše list.

Srbija će 2015. preuzeti od Švajcarske predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kojoj je pripala značajna uloga posrednika u rešavanju ukrajinske krize, podseća ciriški list i dodaje da Bern i Beograd već sada imaju intenzivnu saradnju tim povodom.

„Taj zadatak Srbiji stiže u krajnje nezgodnom trenutku. Umesto, da se Beograd, kako se planiralo, preporuči kao simpatičan domaćin međunarodnih konferencija, sada će morati da posreduje u jednoj opasnoj konfrontaciji. Rizici su veliki za zemlju koja neposredno zavisi od oba tabora, a šanse da će pobrati lovorike su minimalne“, piše list.

U diplomatskim krugovima se može čuti da Bern i Beograd razgovaraju o mogućnosti da jedan broj švajcarskih diplomata koji su već uključeni u ukrajinsko pitanje, i pošto Srbija preuzme predsdavanje OEBS, nastave da rade na rešavanju te krize, piše „Noje cirher cajtung“.

U Vladu stigao demarš EU, o detaljima sutra govori Vučić

Demarš Evropske unije Srbiji satigao je danas u Vladu Srbije, potvrđeno je Tanjugu u Vladi, a više detalja o tome izneće sutra na konferenciji za novinare premijer Aleksandar Vučić.

Javnosti još nije zvanično poznato zbog čega je EU uputila demarš, koji u diplomatskoj praksi predstavlja oštru reakciju na preduzimanje izvesnih mera u spornom pitanju.

U zaključicma sa nedavnog sastanka ministara spoljnih poslova EU istaknuto je da treće zemlje ne treba da koriste ruski embargo protiv evropskih proizvođača, i insistirale na tome da je neophodno „obezbediti jedinstvo međunarodne zajednice i održati međuanrodno pravo“.

Tweet