Pritisla rekonstrukcija sve do kontejnera

Pritisla rekonstrukcija sve do kontejnera

26 marta 2013

Miloš_KordićPiše: Miloš Kordić

Pritisla ovih dana najava rekonstrukcije Vlade.  Narod širi i raznosi te priče. A Vlada se nećka – ona i bi i ne bi. Ona nešto o tome i zna i ne zna. Ali bi trebalo da zna da su nas, i pre nje i s njom, rekonstrukcijom naime, da su nas:

pritisle kiše, suše, susnežice, poplave, poplave javnih i poznatih ličnosti sa i iz svih mogućih i nemogućih mas-medija, sve toplije klime, sve veće rupe po putevima, kardiovaskularne bolesti, visoke kamatne stope, razne strategije, u vreme košava visokoleteće najlonske kese, evropske vrednosti, nevladine organizacije, narodne kuhinje;

pritisli visoki i niski vodostaji, visoki i niski predstavnici visokih i niskih komesara, beskrajni dijalozi na relaciji Beograd – Priština – Brisel, neočišćeni plovni i kojekakvi manji i mali zapušteni i zapušeni odvodni kanali, zapušeni krvni sudovi, propusti ispod i iznad puteva i auto-puteva, bezbrojni pilot-projekti, visoki dugovi, sve manji kontejneri, puni mali ekrani uvek idejno usmerenih a dosadnih američkih filmova, psi lutalice, nepoznati životinjski gripozni virusi, kanceri, spomenici fašistima;

pritisla svetska i evropska sumnjiva lica, svetska i evropska kriza, grkoizacija i kiproizacija, sumnjiva hrana, beda, nezaposlenost, prezaduženost, tajkunizacija, drogerizacija, propala privatizacija, farmakomafija, nekultura, sve češća hapšenja i privođenja, južna Srbija, sve praznija sela i čitava naselja, reindustrijalizacija, pitanja nadležnosti, propast zdravstva, školstva, fudbala;

pritislo nasilje u porodici, u školi, dečje nasilje nad roditeljima i nastavnicima, nasilje nad insistiranjem da se suočimo sa sopstvenom prošlošću, nasilje na sportskim borilištima i ostalim dečjim igralištima, povećanje smrtnosti, nasilje nad narodom koji bi trebalo redovno da plaća ono što uopšte ne plaća, ili ne može da plaća;

pritisli Brisel, Priština, Vašington, Berlin, London, kforovi, euleksovi, oepsovi, em-em-efovi, epsovi, jatovi, roleks satovi, natovi, prepuni naši zatvori;

pritisli, e baš su pritisli, iz otadžbine s rekonstrukcijom Vlade. A premijer zapomaže iz Brisela da mu ne rade o glavi radnog mesta dok se on tamo kao lav bori za ono za šta se niko pre njega nije ni pokušao da se tako žestoko bori;

pritisli prvog potpredsednika Vlade, takoreći premijerovu desnu ruku, pričama o tome kako će on biti premijer, čim premijer, pod pritiskom uradi ono što bi trebalo da uradi tamo gde pregovara. A prvi potpredsednik odrično kaže da ni govora o tome;

pritisli ovih dana po ministrima kako će ih biti koji će odleteti iz Vlade. Kao da ih nikad nije ni bilo u njoj. I to čim rekonstrukcija dođe na red. Samo što pritisnuti ministri o tome pojma nemaju. Jer oni postižu takve rezultate da to građani, po njihovim, ministarskim izjavama, osećaju na svakom koraku. I bogme osećaju – građanima su postavljeni nekakvi mali a duboki kontejneri u koje neće moći ni da se zaviri, a kamoli da se bira šta kome odgovara. Jer sada, u ovim starim kontejnerima, svako, kad iščeprka ono što mu treba, odnosi a da nije platio ni kontejnerinarinu, ni pedeve… Ništa ti koji brndaju po kontejnerima ne plaćaju. E više neće moći. Pa neka vide šta znače zelene evropske vrednosti. Šta znači pravno i ekološki, po najvišim standardima, dobro uređena država;

pritisla, dakle, rekonstrukcija. A ministri – tri čiste o tome. Naši nam ministri dođu kao oni muževi koje varaju njihove rođene žene – one se fićfirićkaju okolo-naokolo, a oni to poslednji saznaju. I ne samo to, njih su pritisle i razne druge obaveze izvan Vlade, odnosno izvan njihovih ministarstava – jedni sviraju, drugi se bave komponovanjem, treći pevaju i ovde i u inostranstvu, četvrti imaju dopunsko zanimanje kao estradni pratioci, peti uzgajaju sortne šljive i proizvode vrhunsku rakiju (nešto slično kao i predsednik države), šesti su obavezno na zasedanjima Narodne skupštine, gde obrazlažu i brane predloge zakona koji se retko kad tiču njihovih ministarstava. A jedan ministar, kad ga pritisne glad, obavezno ruča u Narodnoj kuhinji Narodne skupštine. Em je hrana nešto kvalitetnija nego u kuhinji Vlade, em su i cene nešto niže. Jer bi čitalac trebalo da ima u vidu da neki poslanici dolaze iz skroz nerazvijenih krajeva zemlje. Gde u Narodnim kuhinjama može da se hrani samo jednom dnevno. Iako je kod njih, kod svih Narodnih kuhinja naime, za razliku od Narodne kuhinje Narodne skupštine, prednost – ne mora da se plati. Sve je za džabe;

pritisli naše ministre i državni revizori. Navalili, pa navalili. Istina, i ranije su oni znali da naiđu. A sad čim dođu – traže, čeprkaju, prevrću, pa nađu. I onda im đavo ne da mira – nego sve to i objave. A mas-mediji jedva čekaju. Istraživačko novinarstvo, koje mi baš uspešno razvijamo, guta te revizorske izveštaje… Sve u šesnaest;

pritisla najava rekonstrukcije Vlade kao košava od Dunava. Baš pritisla. Pa kad se desi… Živi bili pa videli!

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *