PRITUŽBE NA RAD: Socijalne službe ne uspevaju da zaštite decu od nasilnika

PRITUŽBE NA RAD: Socijalne službe ne uspevaju da zaštite decu od nasilnika

28 avgusta 2014

deca123Oko 5.000 pritužbi građana stiglo na rad centara za socijalni rad za poslednjih pet godina. Ministarstvo: Čak svaki treći prigovor opravdan, ali nije svaka greška za sud.

Socijalni radnici nisu uradili ništa osim što su verbalno opomenuli mog bivšeg muža da ne koristi decu kao oružje protiv mene tokom razvoda, jer im time nanosi dugoročne posledice. On to, međutim, i danas radi. Preporučili su mu i da ide na terapije u Institut za mentalno zdravlje, ali ni to ne poštuje. Meni su rekli da agresivniji roditelj uvek dobija decu jer se bori za njih!

Ovako Zorica Smiljanić, prosvetna radnica iz Beograda, majka troje dece koja su ostala kod oca, objašnjava svoje nezadovoljstvo angažovanjem centra za socijalni rad tokom brakorazvodne parnice. Njihovi stručnjaci, smatra, nisu se udubili u probleme dece.

Broj primedbi na centre iz godine u godinu raste, pokazuju podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U poslednjih pet godina pritužbe su dostigle magičnu brojku od 5.000. Mada je svaki treći građanin bio u pravu, podneto je samo dvadesetak krivičnih prijava, jer, kažu u Ministarstvu, nije svaka greška za sud.

Građani su se masovno žalili i kancelariji ombudsmana. Tako je lane stiglo oko 300 žalbi na centre, a za prvih osam meseci ove godine – 133. U Kancelariji zaštitnika građana kažu da se skoro trećina pritužbi iz prošle i polovina iz ove godine odnosi na postupanja vezana za decu. Za njima po masovnosti su pritužbe vezane za osobe sa invaliditetom.

– U pitanju je izostanak odgovarajućih postupanja centara ili neadekvatno postupanje u zaštiti prava deteta – kažu u Kancelariji ombudsmana. – Pritužioci navode da centar nije preduzeo mere zaštite deteta od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, ili nije obezbedio kontakte deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Nisu retke ni pritužbe na sadržaj stručnih mišljenja centara koje sačinjavaju za potrebe suda. Zaštitnik građana je mnogo puta ukazao da nije nadležan za reviziju stručnih mišljenja centara, ali jeste za kontrolu pravilnosti rada.

Zaposleni u centru dete koje je videlo ili čulo nasilje nad roditeljem tretiraju kao svedoka, a ne kao žrtvu, što ono jeste. Samim tim ne preduzimaju dužnosti koje bi morali. Drugi najčešći propust je neblagovremenost u radu, naročito kada su u toku sudski postupci. Centri često zaustave aktivnosti dok traje postupak, iako i dalje postoje mere koje moraju da preduzimaju na zaštiti deteta.

Osobe sa invaliditetom žale se na odbijanje da im se prizna pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i dugotrajnost ovih postupaka. Kontrola je pokazala da to ipak nije propust u radu centara, već drugostepenih organa koji su odlučivali po žalbama i veštaka Republičkog fonda PIO. Osobe sa invaliditetom žale se i da ne mogu da ostvare prava na novčanu i jednokratnu pomoć, ali ni ovde nije do centara, već do strogog Zakona o socijalnoj zaštiti.

– U najvećem broju slučajeva centri postupaju po preporukama zaštitnika građana – kažu u Kancelariji.

U Gradskom centru za socijalni rad (GCSR) u Beogradu pravdaju se da svake godine beleže rast broja korisnika, ali i pad broja pritužbi. Tako je u 2013. godini na evidenciji bilo 98.384 korisnika i 428 prigovora. To je manje nego 502, u godini pre toga, odnosno 494 u 2011.

– Najviše prigovora poslednjih godina je u oblasti ostvarenja prava na materijalnu, novčanu pomoć, i dinamiku isplata, odnosno kašnjenja jednokratne pomoći, ali i oko vršenja roditeljskog prava. Ova područja rada su najpodložnija, često suprotstavljenim, ličnim i profesionalnim viđenjima problema korisnika – kažu u GCSR.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *