„ПРЛАИНОВИЋ разоткрио Вучићеву власт!“

„PRLAINOVIĆ razotkrio Vučićevu vlast!“

31 avgusta 2016

4354tz4

Piše: Slavko ŽIVANOV

Nije li je Andrija Prlainović, slučajno, iz krajnjeg nehata, pokazao koliko je vlast Aleksandra Vučića zapravo kilava, svakako histerična, štetočinska i sa specijalnim potrebama.

Koliko sirovog primitivizma i surovog amaterizma može da iscuri iz jednog kabineta u Nemanjinoj 11, mogli smo da vidimo, čujemo i osetimo ovih dana, a nakon neveštog, ali veoma iskrenog sricanja dijagnoze srpskog sporta „da u njemu nema sistemskog ulaganja”.

Suštinsko značenje ove sintagme jeste da nam nedostaje strategija razvoja, da se u sportu luta, da je sport prepušten stihiji, nepovoljnim uticajima, neizvesnosti. Rečju, državu zanima samo profit i to onaj kratkoročni, koji je i najskuplji.

Taj deo rečenice, sam po sebi ništa nov ili nepoznat, ne čak ni prećutkivan, naprotiv ponavljan nebrojeno puta do sada, dobio je, odjednom, ubitačnu formu kojom se zatresla vlast u Srbiji. I ovog puta, dakle, dokazano je da je veoma važno to ko govori, a ne samo to šta se kaže.

Ako sve to dobije i optimalni vremenski okvir, bude rečeno u pravo vreme, dobićemo ubitačno delotvornu formulu, oslonac za polugu da pomerimo Zemlju.

Prlainović je zapravo jedva razgovetno izgovorio reči koje bi neostrašćenom slušaocu bile značajne, ali ne dramatične, ali one su pokrenule pravi odron zakulisnih radnji, uslovile niz brzopletih poteza, paranoičnih, afektivnih, histeričnih, rečju predimenzioniranih.

Ne bih se kladio da bi Prlainović, da može da vrati vreme, to opet rekao, ali videlo mu se na licu da bi „na lakat progovorio”, da ga nepravda tišti i muči, a da mu je, opet, nelagodno što to izgovara. Bio je isprovociran, ali bio je u pravu.

Nije problem u tome što su pojedinci dobili uslove za trening i stipendiju, što su dobili nekoliko stotina evra mesečno da ne razmišljaju o preživljavanju i posvete se postizanju sportske forme i kondicije.

Nije problem u tome što je državi lakše da „skine” s dnevnog reda nekolicinu sportista pojedinaca i onda se pokrije „brigom o njima” kao smokvinim listom, nego je problem u tome što se sistemski uništava baza iz koje se neće stvoriti neki novi zlatni, srebrni ili bronzani sportisti u timskim sportovima jer država uništava klubove.

Ovako ili onako, činjenjem ili nečinjenjem, favorizovanjem promašaja ili ignorisanjem uspešnih.

Drugo, Vučić bezobrazno (ko to reče „ološ”?) zamenjuje teze i pričom o milionskim isplatama olimpijcima šalje poruku da se Srbija odužila svojim sportistima. E, pa ne može se Srbija odužiti sportistima novcem. A osobito to ne može da se uradi uz perfidno nabacivanje narodu priče o desetinama hiljada evra dok obični svet nema za osnovne potrebe.

Slučaj Prlainović nam, međutim, slučajno ukazuje na jednu matricu u vlastodržačkoj praksi totalitarnog Vučića koje se pokazala i u slučaju „Savamala”, u kojoj smo gledali sličan igrokaz na konferenciji za novinare i čuli prekor za neke neimenovane „kompletne idiote”, ali konkretne učinke do današnjeg dana videli nismo.

Pre nekoliko dana čuli smo da su uloge „kompletnih idiota” preuzeli „ološi”, ali ne saznadosmo njihova imena. Pretpostavljamo da je reč o nekima iz bliskog premijerovog okruženja, koji o svojim „briljantnim idejama” nisu konsultovali Jedinstveni um, pa su time zaslužili javnu (načelnu) pogrdu, ali ne i teže sankcije od toga, i to ne zbog toga što se Jedinstveni um ne slaže sa njihovim ciljem i težnjama, nego zbog toga što misli da je to trebalo uraditi drukčijim sredstvima i efikasnije.

Rečju, da je neko otvorio neki šaht u koji bi se Prlainović survao – to bi verovatno osvojilo više Vučićevih simpatija, nego što je javno krenuo medijski rat prema nekima koji u narodu imaju gotovo neokaljiv ugled.

Pošto je video da je „vrag odneo šalu” požurio je da saopšti, kao i Drug Tito pre pola veka, da su studenti (sportisti) u pravu, i pride, otprilike, dodao da će im Srbija isplatiti cenu za lojalnost prema vlasti.

Sve to pratilo je šibicarenje nekih posilnih Jedinstvenoga koji su pokušavali da umetanjem izjava Španovićeve i Štefaneka u opšti kontekst ovo dvoje uvedu u polemiku sa Prlainovićem, odnosno, da njegovu kritiku relativizuju i deargumentuju.

Španovićeva, za razliku od Štefaneka, koji se osim na strunjači, verovatno u bilo čemu drugom slabije snalazi, nije upala u tu zamku, a Štefanek je krajnje naivno saopštio istinu o sebi, ličnom primeru, još naivnije mislivši da je to opšte mesto u srpskom sportu.

Doduše, nije Štefanek učinio ništa loše, kao ni Španovićeva, loše su činili Vučićevi saradnici, verovatno oni na koje se odnosi ono „ološi”, što su hteli da ovo troje reprezentativaca zavade ne bi li opravdali svoje prisustvo u foteljama nekih saveza, ministarstava, ili Vlade Srbije.

Ostavimo li na trenutak sport na stranu, videćemo da Vučićeva vlastodržačka aparatura ima ozbiljnih problema u funkcionisanju i to pre pre svega u tome što, ostane li na trenutak bez nadzora, momentalno napravi glupost i štetu. Bilo da je reč o „ološima” ili „kompletnim idiotima”, obe grupe dolaze iz različitih strana vlasti, nisu to isti ljudi, ali ih ima i za izvoz, samo ih niko neće, pa će morati da i dalje rade s premijerom, koji će opet morati da zakazuje vanredne konferencije za novinare i proziva neke debilima, moronima ili retardima, na primer.

Hvala bogu, srpski kolokvijalni rečnik dovoljno je bogat rečima ovakvog ili sličnog značenja, tako da Jedinstveni um ne mora mnogo da se muči. Na drugoj strani, srpska javnost i u tim prilikama, kao i do sada, ostaće uskraćena za informacije o imenima i fotografijama lica na koja Jedinstveni misli.

Dovoljno je da ovima koje znamo, a koji su mnogo jači od Jedinstvenog kad je reč o ugledu i kredibilitetu u javnosti, kaže da su „u pravu”, ili „kapa dole” ili štagod, a kad se strasti smire, krizni momenat jednostavno prođe, onda vlast nastavi po svom starom dobrom običaju – „vuk pojeo magarca”.

Međutim, Vučić i njegovi ljudi uspeli su da, verovatno namerno, ubace iskru razdora između sportista i građana, nepristojnim forsiranjem svoje pohlepne prirode i pričom o novčanoj nagradi. Tako su Vučić i njegovi izbagatelisali celu stvar, primitivizovali i Srbiju definisali kao pijacu i tržište gde sve ima svoju cenu izraženu u novcu, pa ko ima dovoljno novca – može sve da kupi.

Ali, i s ovim se preigrao Jedinstveni. Ne prodaju se svi i sve.

Videće to i sam kad to što nije mogao da kupi, mora da plati.

(Fakti)

KOMENTARI



7 komentara

  1. micky says:

    Sve tacno. Tacnije ne moze da bidne. Kilav je i AV kilavi su mu i ministri i vlast i kilavi su mu i biraci ispranih mozgova(ako ich imaju). Njemu je sve kilavo da kilavije ne moze da bude. Kilavo ce i skoncati.

    • Zoran iz Sumadije says:

      Sve je tacno, ali sta da radimo?

  2. oko says:

    imali srba u srbiji sto podrazvaju kriminal i izdajnike srbije

  3. Marko says:

    glasajte za dzak brasna,kutiju zejtina i 20 eura gnjide prodane dupeuvlakacke! I obavezno da ljubite ruku posilnima vaseg vrhovnog gospodara dok vas samaraju! Hahaha

  4. vlada says:

    Prvo,Vucic uvek izbegava bilo kakav razgovor sa bilo kim pred kamerama,zasto? Zato sto iako nije glup covek a uz to je i neurotican,lako ispali nesto sta ga zakopa,bez potrebe da ga sagovornik dotuce,on je toga svestan a naravno,ima politicara,kakvi god da su koji su daleko inteligentniji. Zatim.na svim nivoima vlasti,okruzen je neznalicama,neinventivnim ljudima,koji pazljivo slusaju ne bi li ukrali kakvu ideju za resenje nekog problema. Sklomn teatralnostima petnaestogodisnjaka,pokazatelj je da je u emoconalnom odrastanju iz ko zna kojih razloga za mnogo toga ostao uskeracen,sa brakovima iza sebe,jedna nestabilna licnost a povrh svega on je,pogotovu kad je ekonomija u pitanju potpuna neznalica !

  5. Vukan says:

    Odlican clanak!! Uzivao sam citajuci. Mislim da je autor pogodio modus operandi velikog nam vodje!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *