ПРЉАВЕ КАТОЛИЧКЕ ЛАЖИ – Све о преварама МАЈКЕ ТЕРЕЗЕ

PRLJAVE KATOLIČKE LAŽI – Sve o prevarama MAJKE TEREZE

4 jula 2017

„Pa, zar majka Tereza!?“, – govorimo o osobi koja je spremna da pomogne bilo kome,  čak i ako u njegovom novčaniku duva promaja. I tek nekoliko njih zna da je žena koja je stekla svetsku slavu nesebičnog filantropa, u stvari verski fanatik, lišen sažaljenja i principa.

Ovde treba spomenuti ime čoveka koji ju je učinio poznatom, a to je čuveni mada pomalo smešan britanski protestant (kasnije katolik) po imenu Malkolm Mageridž. Njegov dokumentarni film u produkciji BBC, Nešto divno za Boga, lansirao je 1969. godine brend „Majka Tereza“. Na tom filmu je kao snimatelj radio i Ken Mekmilan, inače veoma hvaljen za ono što je postigao u civilizaciji, sjajnoj seriji posvećenoj istoriji umetnosti autora lorda Klarka.

Misionarski položaj

Siromaštvo, bolesti, nesreće – nom de guerre majke Tereze zasijalo bi u svim manje ili više značajnim događajima. Šaputala je reči utehe, hranila kašikom, pozivala na molitvu, ali samo stvarne pomoći nije bilo. Domovi za siromašne i umiruće koje je majka Tereza oganizovala u Kalkuti, volonterka Marija Loudon upoređuje sa nacističkim koncentracionim logorima

Majci Terezi ili onima koji su stajali iza ideje njenog misionarstva bila je potrebna ova zastrašujuća slika umirućih i teške sirotinje Trećeg sveta, kako bi se aktivnosti majke Tereze mogle prikazati sa što jačim utiskom. Putem medija koje kontroliše moćna svetska oligarhija uključujući i Vatikan, ove slike je video čitav svet. Kome su ova slike bile namenjene? Da li samo donatorima, da bi se izvuklo što više novca ili samim vernicima kako bi podstakle njihovu saosećajnost?

I tako je zvezda rođena…

Sveta Tereza i princeza Dajana dele stavove o razvodu: kada zaista nešto želite, sve je moguće – dvostruka merila!

„Ležaji na kojima pacijenti leže i dušeci na podu, izmešani s brda dola i bez ikakvog reda, takoreći na gomilama“, – opisuje situaciju Marija/Meri. – Svi obrijane glave (za indijske žene to je slično sramoti), mnogi u povezima. Patnja se „olakšava“ aspirinom. Igle od špriceva i dropera ispiraju se hladnom vodom i ponovo koriste. Mnogi su mogli biti spašeni slanjem u bolnicu ili jednostavno ubrizgavanjem antibiotika u vidu injekcija, ali to nije činjeno [1].

Marijine  reči potvrđuju i takođe ostali volonteri iz prihvatilišta reda „Sestara misionarske ljubavi“. U kancelarijama majke Tereze medicinski stručnjaci nisu bili dobrodošli niti prihvaćani. Oni koji su imali prilike nakon detaljne provere tamo doći u posetu, bili su užasnuti zbog nehigijenskih uslova, ali njihov ogorčen glas se utopio u moru pohvalnih govora adresiranih na „svetu ženu“.

„Postoji nešto divno u načinu na koji siromašni uzimaju svoj udeo u patnji, kao Isus na krstu“, bila je Terezina opomena kojom zabranjuje anesteziju, „svet mnogo toga dobija od njihove patnje“, govorila bi tom prilikom.

Glavni zadatak osoblja bio je da ubedi pacijente da prihvate katoličku veru. Umirućeg bi bez pitanja krstili: stavljanjem vlažne krpe na čelo, malo molitve i – gotovo, postajao je katolik [2].

Podstičući stradalnike na paćeništvo Tereza bi im govorila: „Vi stradate kao Hristos na krstu. Isus mora da te poljubi“. Jednom joj prilikom neko rekao: „Pa recite mu da prestane da me ljubi“. Dobra baka ovog nesrećnika nije udostojila odgovora…

I pomoć nije za svakoga – kada je 26. jula, 1963. god., Skoplje pogodio zemljotres i poginulo više od hiljadu ljudi, a tri četvrtine zgrada uništeno, majka Tereze blagosilja osoblje američke vojne bolnice, koji odlaze u glavni grad Makedonije, međutim, iz svog fonda nije izdvojila ni jedan peni za njen rodni grad. Amerikanci su u razrušenom Skoplju ostali 15 dana. Deset od njih su zaduženi za postavljanje i uklanjanje bolnica. Petoro – za fotografisanje. Uzgred, 500 sovjetskih vojnih inženjera tada u Makedoniji odradili šest meseci.

„Majka Tereza je tvrdila da njena organizacija svakodnevno hrani više od hiljadu ljudi u Kalkuti. Kako je izjavio Arupa Čateredžija lekara koji je istraživao aktivnosti majke Tereze, narodnih kuhinja bilo je samo tri i mogle su hraniti maksimalno stotinu ljudi. A supu su mogli dobiti samo oni koji su imali kartice za ishranu, koje su nehrišćanima bile nedostupne (tj. nisu ih ni u kom slučaju mogli dobiti). Lagala je „svetica“ i o broju škola za pet hiljada siromašne dece – imala je samo jednu za sto dece. I o tome da volonteri sakupljaju po ulicama nemoćne i bolesne kako bi ih odveli u prihvatilišta. U stvari, niko nikog nije sakupljao, a donirana ambulanta kola korištena su za prevoz monahinja. Kažu da su pronađeni dokumenti o prodaji dece iz prihvatilišta, ali stvar je brzo zataškana.

Majka Tereza sa papom Jovanom Pavlom II u papamobilu u Kalkuti prilikom njegove posete Indiji 1986.  god.
Foto: http://www.nacion.com/mundo/europa/Papa-alista-canonizacion-Teresa-Calcuta_0_1582841805.html

Godine 1984. u hemijskoj fabrici američke kompanije „Junion karbajd“, stacionirane u indijskom gradu Bopal eksplodirala cisterna toksičnih materija od 60 hiljada litara. 4000 ljudi je odmah nastradalo, 21.000 umrlo u roku od nekoliko dana.  Skoro 600.000 ljudi je povređeno – katastrofu porede sa Černobiljskom. Majka Tereza je požurila u grad i objasnila stanovnicima da je to: Božja kazna koju moramo (kao takvu) prihvatiti i moliti se. Uspela je zatim da zaustavi akcije protiv kompanije. Rukovodstvo „Junion karbajda“ nakon nekoliko godina isplatilo žrtvama i rodbini nastradalih skoro pola milijarde dolara. Ni jedan američki oficir nije odgovorao za nesreću – sem sedmoro domaćih. Na račun fonda majke Tereze tom prilikom „legao“ uredan iznos.

Uzgred, poseta Majke Tereze jermenskom Spitaku nakon zemljotresa 1988. god., naširoko je propraćena u štampi, međutim, nema referenci na činjenicu da su žrtve finansijski pomognute.

I dalje. 1993. godine, zemljotres u indijskoj provinciji Latur odnosi 8000 ljudskih žrtava. Pet miliona našlo se na ulici. Kuće im sagradile druge organizacije, ali u pozadini pozirala majka Tereza, ne poslavši im ni peni.

Veliki život [3].

26. avgusta 1910. godine, u Skoplju u bogatoj porodici albanskih katolika Bojadžiju (preci su joj se bavili proizvodnjom boja pa su tako zaradili i prezime Bojadži), dok je otac Nikola radio kao trgovac, rođena je devojčica – Agnesa Gondža [4].

1919. god. Ubijen otac porodice Nikola Bojadžiju – nacionalist, zalagao se za čišćenje Skoplja od Slovena, odnosno Srba, Makedonaca i Bugara, i ujedinjenje grada sa Albanijom [5].

1928. god. Agnes pošto završava srpsku gimnaziju odlazi u Irsku, gde je stupila u monaški red „Loretskih sestara“, od tada nikada više neće govoriti na svom maternjem jeziku i posećivati Jugoslaviju, po potrebi će komunicirati preko prevodioca.

1931. god. Devojka biva postrižena u monaški red uzevši ime Tereza, koju šalju u Kalkutu da predaje u ženskoj školi Svete Marije.

1946. god. Terezi je navodno Isus Hristos rekao da napusti školu, obuče sari (indijsku žensku narodnu nošnju) i pođe da pomaže siromašnima. Međutim, majka Tereza se u „izjavama“ mnogo puta zbunjivala: govorila je, na primer, da joj se Bog redovno javljao od pete godine.

1948. god. Vlasti Kalkute Terezi daju bivši hram boginje Kali. Od tada će tu biti Kuća za umiranje. Osoblje se regrutuje isključivo iz monaškog reda „Sestre misionarske ljubavi“.

1969. god. „VVS“ snima dokumentarac o majci Terezi. Bila je to delotvorna reklama: hramovi reda počinju se organizovani u 121 zemlji sveta, broj monahinja će porasti na 5 hiljada, volontera – do 40 hiljada. Tereza će se smatrati svetom.

1979. god. Majka Tereza dobija Nobelovu nagradu za mir „Za aktivnosti koje pomažu čoveku koji se zlopati“.

1997. god. 13. marta majka Tereza odstupila je sa čelnog mesta svoga reda, a 5. septembra već je umrla. Gotovo odmah, katolička crkva počinje proceduru njene  beatifikacije, a zatim kanonizacije. Iako prema pravilima, postupak može biti pokrenut ne ranije od pet godina od dana smrti.

Naime, Vatikan je veštim marketingom pokušao da skrene pažnju sa činjenice da su očito zanemarili njena sumnjiva finansijska poslovanja i zaobišli pet godina dug period potreban da bi je proglasili sveticom, odlučio je dakle da preskoči uobičajenu proceduru čekanja od pet godina kako bi se započeo proces beatifikacije [6].

2016. god. Na trgu Sv. Petra u Rimu, u prisustvu 120 hiljada ljudi, uključujući 1,5 hiljadu italijanskih beskućnika, papa Francisko je kanonizovao Majku Terezu.

U mladosti, misionarka nosila ime Agnesa Gondža.

Majka Tereza se pridržavala latinske poslovice: „Pecunia non olet“ (Novac ne smrdi)

Svetska slava počela donositi i novac, ali poreklo zlatne kovanice dobitniku nije bilo interesantno.
Terezi 1,5 miliona dolara poklanja zloglasni diktator sa Haitija Žan-Klod Duvalije.

„Nigde nisam videla takvu bliskost između siromašnih i šefa države“, rekla je majka Tereza tim povodom u licemernoj izjavi, kao da nisu svesni siromaštva i bolesti u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta. Njen dolazak koštao je vladu milion dolara.

Račun reda dopunjen je posle Terezine posete Albaniji. Imala je lep razgovor sa komunističkim liderom i albanskim predsednikom Ramizom Alijom, a potom položila venac na grobu njegovog prethodnika Envera Hodže, koji je pozatvarao sve hramove, sveštenoslužitelje pogubio ili poslao na robiju i u logore na prinudni rad.

Britanski medijski tajkun Robert Maksvel iz penzionog fonda svojih zaposlenih krade 600 miliona dolara, od čega deo ukradenih para šalje majci Terezi.

Američki biznismen Čarls Kiting, takođe je prisvojio novac iz fonda investitora, za „sveticu“ je izdvojio $1,25 od svojih 252 miliona dolara.

Inače Čarls Kiting, veliki katolički fundamentalista, aktivista Republikanske stranke u Americi, advokat i bankar koji je 1989 god. osuđen kada je otkriveno kako je preko „Lincoln savings“ banke pokrao veliki broj klijenata.

Sem onih milion i dvesta hiljada dolara majci Terezi, još joj na raspolaganje stavio i svoj mlazni avion da ga koristi za svoje potrebe.

Ne samo da majka Tereza nije smatrala da ukradeni novac koji je dobila kao donaciju treba da vrati, već je pokušala da svoje „blagosloveno“ ime iskoristi kako bi uticala na sudiju da poštedi dobrog donatora Kitinga, kada je protiv istog otpočeo sudski proces [7].

Napisla je i pismo sudiji Lensu Ajtou tražeći za Kitinga blagost: „Ja ne znam ništa o poslovima gospodina Čarlsa Kitinga ili o stvarima kojima se vi bavite. Ja samo znam da je on bio ljubazan i velikodušan prema Božijoj sirotinji i uvek spreman da pomogne kad god je to bilo potrebno. Zbog toga i ne želim da ga zaboravim sada kada on i njegova porodica pate. Isus nam je rekao: ‘Šta god da uradiš, makar i minimalno, za moje bratstvo UČINIO SI TO MENI“ [6].

Tada joj tužilac Pol Terli predložio da vrati ukradeni novac, ali korespondencija na tome biva prekinuta.

Kada se sprijateljila sa Indirom Gandi, Tereza je postala sigurna da će njen monaški red biti oslobođen inspekcija. Novinarima koji su postavljali nezgodna pitanja o trošenju sredstava savetovala je da razgovaraju sa Bogom. Neposredno pre njene smrti pojavili se dokumenti iz kojih se vidi da je oko sedam posto donacija odlazilo u dobrotvorne svrhe. Ostatak, uključujući i Nobelovu nagradu Tereza je slala u Vatikansku banku u Rimu i trošilo se na potrebe katoličke crkve.

Ja sam protiv, ali ponekad…

Majka Tereza, kao što i priliči katolkinji, zalagala se protiv abortusa i razvoda. Ali kada je reč o ljudima sa kojima je bila prijatelj i koji su po njenom shvatanju bili hodajuća premija i mogli joj priuštiti „džekpot“, njen stav bi se drastično menjao. Zato je podržala Indiru Gandi u sprovođenju prisilne  sterilizacije siromašnih, a odluku princeze Dajane da se razvede od Čarlsa ocenila jedino ispravnom, jer  „u porodici više nema ljubavi“.

Sebi ništa nije uskraćivala 

Za putovanje širom sveta majka Tereza je preferirala privatne avione ili prvu klasu. I često su joj letove plaćale same aviokompanije.

Svoje zdravstvene probleme nije želela da rešava u svojim centrima, prednost bi radije davala klinikama u SAD, Italiji i Indiji. Izjavivši  jednom prilikom da ne može sebi priuštiti operaciju katarakte u vrednosti od 6,500 dolara u bolnici Sv. Franje u Pitsburgu, a godinu dana kasnije operisana u njujorškom medicinskom centru – još skuplje. Tokom operacije srca, Tereza se nikada nije odrekla anestetika, da pati kao Isus. Poslednje  mesece svog života provodi u sobi opremljenom najsavremenijom opremom.

Čuda kroz rešeto

Svetiteljima se u katoličkoj crkvi mogu proglasiti osobe koje su izvele barem dva čuda. To su obično čudotvorna isceljenja koja nauka ne može da objasni i u njihovoj proveri crkveni velikodostojnici konsultuju se sa lekarima [8]. Navodno čudo koje je pripisivano majci Terezi bilo je lečenje žene Monike Besre, koja je patila od intenzivnog bola u stomaku. Ona je posvedočila da su bolovi prestali onda kada su na stomak bolesne žene stavili medaljon koji je navodno bio u kontaktu sa Terezinim mrtvim telom [9].

Ta žena je navodno imala veliki tumor materice koji je istog momenta potpuno nestao. Treba primetiti da je Monika katoličko žensko ime koje nije baš uobičajeno u Bengalu, te da su one – kao verovatno i pacijentkinja, a sasvim izvesno i sve monahinje – već odranije bile obožavateljke majke Tereze. Isto se ne može reći za doktorku Mandžu Muršed, načelnicu u lokalnoj bolnici, niti za dr T. K. Bisvasu i njenog kolegu, ginekologa dr Randžanu Mustafija. Ova tri lekara su javno rekla da je gospođa Besra patila od tuberkuloze i izraslina na jajniku, te da je bila uspešno lečena od obe bolesti. Doktorku Muršed su posebno iritirali brojni pozivi koji su dolazili od pripadnika reda majke Tereze, „Misionari milosrđa“, zahtevajući da ona kaže kako je izlečenje bilo čudo. Sama pacijentkinja nije bila naročito ubedljiv sagovornik, govorila je neobično brzo jer bi u suprotnom, kako je to sama objasnila, „mogla da zaboravi“ šta treba da kaže, i molila je da joj se ne postavljaju pitanja jer onda mora da se „priseća“ . Njen muž, čovek po imenu Selku Murmli, posle nekog vremena je progovorio i rekao da je njegova žena izlečena običnim, standarnim medicinskim tretmanom.

Zato Terezino proglašavanje za svetiteljku biva odloženo do daljneg, dok prepodobni Brajan Kolodijčuk nije našao novo čudo. Brazilski stanovnik Marsilio Hadat Andrino bolovao je od raka mozga, dok se njegova supruga Fernanda molila majci Terezi i sve je prošlo. Lekari u ovoj priči nisu učestvovali, tako da potvrditi ili negirati je bilo nemoguće.

Božanska svetlost

Novinar VVS Malkolm Mageridž, koji je snimao film o Terezi, pričao kako: „u domu za umiruće“ nije bilo struje, ali je snimanje bilo uspešno, jer se pojavilo božansko svetlo. Reči operatora Kena Makmilana da je ovo samo novi film za noćno snimanje, niko nije čuo [10].

CITATI

Iz dnevnika majke Tereze, objavljen 2007. godine:
„Osećam se izgubljeno, Gospod me ne voli. Bog ne može biti Bog, možda ga i nema“.

Ostala je samo cifra 

Prema različitim procenama, majka Tereza je „zaradila“ tri do pet milijardi dolara za katoličku crkvu…

Kamere svetskih medija beležile su majčinu radost zbog „božjeg dara“
Foto: https://www.nytimes.com/2016/08/27/world/asia/mother-teresa-critic.html

Hranjenje sa kašičicom, samo za fotografisanje/Foto: biografiasyvidas.com

Odrasla „božja deca“ u Kalkuti u „Domu za umiruće“. Nema lekova, nema infuzije, nema lekara … Samo milosrdne sestre i božja volja.
Foto: http://www.ivonazivkovic.net/MAJKA%20TEREZA.htm

Očigledni nedostatka elementarne medicinske opreme u ovoj klinici majke Tereze, a to nije manjak donacija.
Foto: http://enlightenedcatholicism-colkoch.blogspot.com/2010/01/progressive-must-stop-ignoring-certain.html

Umrite u miru uz božiji blagoslov. Lekovi vam nisu potrebni kad imate boga koji vas voli i poziva na nebo.
Da li su ovo možda reči koje su katolički službenici upućivali ovim mučenicima?
Foto: http://www.ivonazivkovic.net/MAJKA%20TEREZA.htm

Majka Tereza sa princezom Dijanom u Njujorku u junu 1997. god.
Princeza Dijana poginula je iste godine 31. avgusta,
a majka Tereza umrla nekoliko dana kasnije, 5. septembar – Božja kazna ili znak?
Foto: https://www.magicus.info/vijesti/iz-drugih-medija/stota-godisnjica-rodjenja-majke-terezije

Papa Jovan Pavle II pozdravlja majku Terezu u Vatikanu. CNS fotografije Arturo Mari

Majka Tereze u mladosti – Agnes Gondža (desno)
Foto: http://3rm.info/main/67985-gryaznaya-vsplyvshaya-lozh-katolichestva-i-ee-svyatost.html

Majka Tereza bila je prijatelj najvećeg bogataškog šljama. Od njih je uzimala prljavi novac, a među njenim donatorima  nalazili se likovi poput zloglasne diktatorske porodice Duvalier sa Haitija, zbog čijih je donacija na sva usta hvalila ovu porodicu. Novac je dobijala i od Čarlsa Keatinga koji je opustošio živote miliona Amerikanaca uz pomoć krađe novca iz kreditno-štedne banke „Lincoln Savings and Loan“. Gde je nestao sav taj novac? Gde su donacije na koncu završile?

Izvor:

1./. Jednom rečju, sadista, i tu spada i perfidno pokrštavanje na samrti siromašnih i bolesnih, kojima nije od silnih doniranih miliona dala ni
za lekove protiv bolova, nego su jadnici umirali u najvećim patnjama, a ona ih „tešila“ da su to Isusove suze. Šta reći za taj njen
„Humanitarni rad“ kao što su skupljanje priloga za nepostojeće bolnice, užasan tretman bolesnih i umirućih, primanje novca od
kriminalaca, izlaganje bolesnih i umirućih užasnim uslovima, preusmeravanje novca iz fondova umesto na pomoć ugroženim u druge
svrhe, i slično su osobine „požrtvovane hrišćanskoj (kršćanskoj) posvećenoj ideji Dobru i Bogu“?

2./. http://enlightenedcatholicism-colkoch.blogspot.com/2010/01/progressive-must-stop-ignoring-certain.html

3./. Majka Tereza nikada nije izjavila da je Albanka i nije govorila albanski jezik. Govorila je makedonski i srpsko-hrvatski (pohađala je srpsku školu u Skoplju).

Njen otac Nikola (Kole) Bojadži je makedonizirani Vlah. Njen brat, Lazar, takođe. Njeni najbliži rođaci po očevoj liniji su Makedonci (Pina Markovska i Toni Josifovski).

Njena majka, Dranfila Bernaj, je iz Prizrena na Kosovu. Ona je LATINKA t.j. katolik. Postoje i pravoslavni Albanci – SHKRETI. Ali u Makedoniji, 99% Albancaca su muslimani.

Na Balkanu se nacionalnost određuje prema ocu.

Tako da Majka Tereza nije Albanka.

Ali, to joj nije smetalo sa bude ljuti albanski nacionalist i posećuje Albaniju u doba brutalne diktature „prve ateističke države sveta“ odajući počast njenom mračnom staljinističkom vođi.

4./. https://www.magicus.info/vijesti/iz-drugih-medija/stota-godisnjica-rodjenja-majke-terezije

5./. Hrvatske žurnalisti tvrde da joj je otac Nikola Bojadži umro iznenada 1919., u sumnjivim okolnostima nakon povratka iz Beograda.
https://www.magicus.info/vijesti/iz-drugih-medija/stota-godisnjica-rodjenja-majke-terezije

Što će reći, da je majka Tereza još iz svoje porodice nosila netrpeljivost prema sprstvu i pravoslavlju, pa zato Hajčins u knjizi govori i o njenim aktivnostima na sakupljanju novca za klerikalne nacionaliste na Balkanu, ali o čemu se tačno radi nije dato u Internet prikazu knjige. Podsetimo samo da je Vatikan jedan od veoma aktivnih učesnika u svim dešavanjima oko Kosova i Metohije, a čitava albanska populacija je odavno pod kontrolom katoličke crkve, što podrazumeva i Albance islamske vere.

Da pomenemo i da se danas čitava politička igra oko „nezavisnog Kosova“ zapravo odvija u sukobu bar dve moćne dinastije. Da li je u pitanju preraspodela moći i kontrole narko puteva (glavni putevi idu preko Kosova) ili strateško pozicioniranje vojnih snaga zbog predstojećeg okršaja na Srednjem Istoku, znaju samo oni koji ovaj prostor zaista kontrolišu. Srbija nikada nije imala kontrolu nad ovim prostorom, a vladavina Slobodana Miloševića ovaj prostor je održavala sledeći očigledno uputstva moćne dinastije Rokfeler. To je i razlog zašto kosovski Albanci nisu smeli da izlaze na izbore i eventualno glasaju protiv Miloševića, koji je jedva, uz pomoć kontrolisane opozicije, obezbeđivao parlamentarnu većinu.

U svakom slučaju, moćna svetska oligarhija sve više se u kontroli vlasti nad državama služi mafijom, koja je mnogo efikasnija i od vojske i policije. Jačanje mafije upravo je proces koji se i u Srbiji (kao i Hrvatskoj, i na Kosmetu i Albaniji) intenzivno odvija bar poslednjih 15 godina.

I sama Majka Tereza je rođena je u Skoplju 1910. pod imenom Agneza Bojadžiju. Umrla je septembra 1997. god. i već nakon godinu dana beatifikovana, što joj je otvorilo put da 04. septembra 2016 god. bude proglašena sveticom.

Ova odluka bivšeg i sadašnjeg pape mnogim pripadnicima katoličkog klera učinila se nezasluženom i ishitrenom, ali gledano sa političke pozicije, kao što rekosmo, je „pogodak u centar“ za Vatikan i ostalu svetsku bulumentu. http://www.ivonazivkovic.net/MAJKA%20TEREZA.htm

Da je Majka Tereza ​​po ocu Cincarka, makedonski mediji spominju uzgred. Cincari, koji sebe u Makedoniji nazivaju Vlasima, nikako ne žele da se prećuti njeno istinsko poreklo.

Predsednik Unije za kulturu Cincara Makedonije Dimo Dimčev kaže za NIN da je nekada centar ovog naroda, njegov „Jerusalim“, bio Moskopolj, na severu današnje Grčke. Alipaša janjinski ga je spalio 1821. godine, a oko 200 000 stanovnika je izbeglo. Cincari su se preko današnje Makedonije, dolinom Morave, iselili do Mađarske, ostajući usput i u ovdašnjim gradovima. Drugi pravac je vodio preko Kosova, Bosne, Hrvatske, do Austrije. Brojni Cincari zadržali se u Makedoniji, među njima je bilo i nekih sa prezimenom Bojadži. Dimčev pominje jugoslovensku atletičarku Atinu Bojadži, poreklom iz te porodice. Isto prezime nalazimo na severu, u Ugarskoj. Tamo je bio poznat Mihail Bojadži u čijoj biografiji stoji da su mu roditelji iz Moskopolja. Deo porodice ostao je u Prizrenu. Ima podataka da je pradeda Majke Tereze, po imenu Nikola (kao i otac), došao u Skoplje i da se bavio trgovinom. Otac Nikola bio je predstavnik Cincara u gradskom veću. O tome je sačuvan pisani dokument koji se danas nalazi kod Stojana Trenčevskog.

Naš sagovornik Tome Serafimovski ističe da se kuća porodice Bojadži nalazila u Vlaškoj mahali, u blizini cincarske crkve Sveti car Konstantin i carica Jelena. On navodi da je sama Majka Tereza ​​jednom  istakla da govori tri jezika – engleski, albanski i vlaški. Dimčev je tražio pomoć i podršku od raznih institucija i ličnosti, uključujući i predsednika i premijera, kako bi dokazao cincarsko poreklo slavne monahinje. Za to se zalaže i partija Demokratski savez Cincara, čija saopštenja objavljuju makedonski mediji. http://www.nin.co.rs/2003-08/14/30314.html

6./. http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1485118-majka-tereza-nije-svetica-volela-je-da-gleda-kako-siromasni-pate-i-niko-ne-zna-gde-su-milioni-dolara-pomoci

7./. http://www.ivonazivkovic.net/MAJKA%20TEREZA.htm

8./. http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=09&dd=04&nav_id=1172849

9./. http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1485118-majka-tereza-nije-svetica-volela-je-da-gleda-kako-siromasni-pate-i-niko-ne-zna-gde-su-milioni-dolara-pomoci

10./. „Za vreme snimanja filma „Nešto divno za Boga“, odveli su nas do zgrade koju je majka Tereza ​​zvala Prihvatilište za umiruće. Reditelj Piter Čafer je rekao: ‘Ovde je prilično mračno. Misliš da bismo ipak mogli nešto da snimimo’? Upravo su nam iz BBC-a poslali neki novi Kodakov film koji nismo imali prilike da isprobamo pre nego što smo krenuli na put, pa sam rekao Piteru: ‘Možemo da probamo’. I onda smo snimili. Vratili smo se posle nekoliko nedelja; mesec ili dva kasnije sedeli smo u sali studija Iling gde smo prikazali nemontiran materijal i na kraju su se pojavili i snimci iz Prihvatilišta za umiruće. Bilo je to iznenađenje. Video se svaki detalj. Rekao sam: ‘Ovo je neverovatno. Sjajno’. I taman htedoh da dodam, znate, triput ura za Kodak. Međutim, nisam stigao to da izgovorim jer se Malkolm, koji je sedeo u prvom redu, okrenuo i rekao: ‘To je božansko svetlo! To je Majka Tereza. Videćeš da je božanska svetlost, stari moj’. Tri ili četiri dana kasnije čuo sam da su me telefonom tražili novinari iz londonskih novina i govorili stvari kao: ‘Čuli smo da ste se upravo vratili iz Indije sa Malkolm Mageričem i da ste bili svedok čuda’ „, opisao Mageridž kasnije ovu epizodu.

Slaviša Lekić, sveštenik

KOMENTARI



10 komentara

  1. punca says:

    BED- no i užas!

  2. Kosovac says:

    Dobro je što se ovde potpisao Slaviša Lekić sveštenik, jer čini mi se da postoji još jedan Slaviša Lekić novinar – potpuno suprotne orijentacije. Kada potpisuje samo Slaviša Lekić, stvara mi zabunu jer ne znam koga Slavišu čitam. Inače smatram da je Slaviša Lekić sveštenik – dostojan, a Slaviša Lekić novinar – nedostojan.

  3. Za Srbiju says:

    Vatikan je gurao njeno albansko poreklo da bi svet čuo da postoje Albanci, pripremajući projekat "Kosovo" i Veliku Albaniju, koju kontroliše. Sve uvijeno u bajkovitu priču o njenoj humanosti, kao što su albanski monstrumi proglašeni za borce za slobodu. Kao što je Vatikan zaradio milijarde dolara na prevari sa ovim "svetim" monstrumom i kriminalcem(dovoljno je pogledati njen demonski lik), tako je zapad zaradio milijarde i još uvek zarađuje od albanskih monstruma i kriminalaca. Podudarnost je potpuna. Prevara i zarada.

  4. Za Srbiju says:

    Bolesnici su kost i koža, kao u nacističkim logorima smrti.

  5. Pastrovic says:

    Nema potrebe da ovo citam, jer sam "Zlatnu koku Vatikana" prociao prije najmanje 10 godina na sajtu "Ivona Zivkovic". Kasnite, mnogo kasnite, dragi moji!

  6. Ajaj says:

    Svako od nas će dobiti po delima svojim. Tako i ova žena za koju mislim da je upala u malverzacije raznog tipa iako je u biti želela da njena misija bude milostivost. Ali kako zaista nije uspela u tome i sama je kako ona svedoči „izgubila veru, i ptala se gde je taj Bog koji joj nije pružio podršku?“ Pa podršku je dobila od raznih malverzanata, papa Jovan Pavle II ju je jako zavoleo jer katolička crkva inače nema neke uspešne i poznate misionare od kada i postoji. Ali i nebitno ova žena je bar bila iskrena makar u svojim zabludama i potpuno im se posvetila. Namučila se u svom neznanju kako da se izbori sa nedaćama, ali nije znala da novac tu nije glavni pokretač. Hristos reče:“Siromahe ćete uvek imati, ali mene nećete“. Ova Majka Tereza je više ispala kao Juda prema Hristu koji Ga izdade za 30 srebrnika. Kako onda objasniti toliki njen neuspeh koji su prepumpali u uspeh jedne svetice. Crni katolici.

  7. Vojin Pantić says:

    početkom osamdesetih gledao sam na nemačkoj televiziji ,mislim da je bio ZDF,emisiju o majci Terezi u Indiji u kojoj je kao humanitarac učestvovao i fratar Gavrić. Razgovarali su na srpskom jeziku jasno se čulo iako je intenzitet zvuka nemačkog komentatora bio mnogo viši.Čak je nemački komentator napomenuo da je to retka prilika da majka Tereza govori na svom Mutersprache.Znači nije tačno da majka Tereza nije koristila srpski jezik nego je čak komentator napomenuo da je poseta fratra Gavrića retka prilika da govori svoj jezik iako ga nije imenovao kao srpski.

  8. Ajaj says:

    Ona u početku nije bila prevarant jer je mislila i verovala da služi milostivu misiju, ali kada je shvatila da je i sama u prevari prevarant onda je izgubila ono najvrednije a to je veru, Hrista i sopstveno spasenje. Spasenje tela ne znači život večni, dati nekom pare da se leči ne znači da si mu propovedio evanđelje koje će ga spasiti. Došla je do neke ljudske slave ali sopstveni smisao je promašila.

  9. uf says:

    Belosvetska prostitutka !

  10. Budi Bog s nama says:

    Albanka Teresa je pokušala da misionari u Indiji ali joj ništa nije išlo od ruke, osim lobiranje donacija i pomoći koju su proneverili poverioci. Mnogi su pokušali da se ugrade u njenu skromnosti i "svetost" kao dobar marketing, a ova Agnesa je tvrdila neprestano kako "gubi veru".

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *