Problem KiM rešavati tek kada se za Srbiju i Srbe poboljša odnos snaga u svetu

Tweet

APEL za odbranu Kosova i Metohije danas je prvi put zvanično predstavljen javnosti konferencijom u Medija centru u Beogradu.

O dokumentu, koji je nastao u okviru Političkog saveta DSS, govorili su članovi tog tela Miloš Ković, Časlav Koprivica i Milo Lompar.

Oni su upozorili da je pre ove zvanične prezentacije, papir „procureo” na način koji su pojedini mediji iskoristili da pokrenu  hajku na inicijatore, pri čemu „metodologija uznemirujuće podseća na način kako je u septembru 1986. procureo i jedan drugi dokument –  Memorandum.”

– Nije ovo, međutim, ni novi Memorandum, ni Načertanije, ni stranački dokument već poziv svim građanima da se slobodno izjasne o pitanju Kosova i Metohije kao realpolitičkom, ekonomskom i identitetskom pitanju i da se zaustavi proces koji je počeo priznavanjem Euleksa i nastavio se izmeštanjem dijaloga o KiM iz UN pod okrilje EU, „tehničkim” dijalogom i sprovođenjem neustavnog Briselskog sporazuma. Javno je rečeno da je naša vlast spremna da Kosovu i Metohiji da stolicu u UN «pod određenim uslovima”. A mi ne znamo koji su to uslovi. Taj proces se mora zaustaviti! – izjavio je Miloš Ković.

On je ukazao da je taj cilj svojim potpisom, za samo tri dana prikupljanja, podržalo 180 istaknutih ličnosti „koje nisu vezane ni za jednu posebnu političku partiju”, a među kojima su 100 doktora nauka, više od 60 univerzitetskih profesora, 7 akademika i 11 arhijereja SPC, književnici, reditelji i glumci.

Ković je rekao da je to tek početak i najavio da će od sutra, 6. januara 2018, startovati sajt  www.neodustajemo.rs putem koga svi zainteresovani sugrađani mogu da se pridruže apelu. Ukazao je da Apel već ima svesrpski karakter i da su ga potpisali profesori ne samo sa univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kosovskoj Mitrovici, nego i u Nikšiću, Banjaluci i Istočnom Sarajevu.

Dokument je, prema Kovićevim rečima, namenjen i vlastima Srbije jer im se njime poručuje da treba da slede primer Milovanovića, Garašanina i Pašića.

„Oni su pažljivo pratili međunarodne odnose. To i mi treba da uradimo i da rešenje ovog konflikta odložimo do promene snaga u međunarodnim odnosima, koja je već započela, a koja bi odgovarala i jednoj i drugoj strani”, ocenio je Ković.

Svet je, prema njegovim rečima, u konfliktima u Jerusalimu i na Kipru shvatio da nema mira ako jedna strana dobije sve, a druga sve izgubi.

„A mi se ovim dokumentom zalažemo upravo za mir. Mir u regionu. Stanovništvo Balkana je upućeno jedno na drugo i na saživot. Apelom izražavamo uverenje da se na Balkanu ne smeju menjati granice jer to može da bude pogubno ne samo za srpski i albanski narod, već i za Crnu Goru, Makedoniju i Grčku. Upravo vidimo da je na delu stvaranje Velike Albanije i zašto da Republika Srbija bude prva koja će pod pritiskom ili bez njega krenuti u ostvarenje ovoga cilja?, poentirao je Ković.

I Milo Lompar je kritikovao nastojanje vlasti da kosovsko-metohijsku krizu rešava ovako i sada:

– Nismo saglasni sa kursom koji aktuelna vlast zauzima povodom centralnog pitanja naše državne politike – povodom KiM. Nosioci ovih stavova su medijski potisnuti, ali želimo da pokažemo da ih ima veoma mnogo, da pripadaju različitim slojevima akademske javnosti i da naša akademska javnost nije ravnodušna prema sudbinskim pitanjima naših sunarodnika u Srbiji, ali i Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Makedoniji.

Lompar je ocenio da kriza sa KiM jako dugo traje, te da sadašnji pokušaji da se ona medijski i propagandno „suzi na sadašnji trenutak” služe da se javnost „izmanipuliše i instrumentalizuje, kao što se ona često ucenjuje različitim egzistencijalnim i socijalnim uslovljavanjima građana”.

Stoga, kako preporučio, pitanje KiM treba postaviti tek u vremenu koje će „više odgovarati ukupnoj istorijskoj situaciji srpskog naroda, a na nama je da činimo da takva situacija u budućnosti nastupi”.

Potpisnici Apela, prema njegovim rečima, ne žele nikakav poseban status za sebe već samo da podstaknu druge da se priključe „kretanju koje je moralno ispravno, politički celishodno i odgovara istorijskim zasadima našega naroda”.

Za kraj, Lompar je ukazao da bi najavnjeni pravno-obavezujući sporazum, izmestio naše manastire – kao što su Gračanica i Dečani – iz jurisdikcije Srbije, a to bi, kako je upozorio, povuklo „ceo niz događaja u sagledivom vremenu”.

Časlav Koprivica je ukazao da se Apelom ne može vratiti KiM u ustavno-pravni sistem Republike Srbije (što jeste optimum na koji nas obavezuje Ustav), ali da može sprečiti nameru koju je vlast proklamovala sredinom prošle godine: da se jednom za svagda skine sa dnevnog reda sudbina KiM.

– U situaciji kada pobunjenici na KiM, kada odmetnute šiptarske samozvane vlasti imaju kontrolu nad prostorom, praviti konačni dogovor kojim bi se zauvek rešilo pitanje KiM znači da se mi zauvek odreknemo jedinog ozbiljnog aduta koji imamo u ruci: da je međuanrodno-pravno gledano KiM sastavni deo Republike Srbije, bez obzira na to koliko ima zemalja koje su priznale protivpravnu secesiju.

– Unutrašnji dijalog je „fingiran”. Ishod se unapred zna i ide na štetu srpskog naroda. Zato je naš cilj da nasuprot tom dijalogu proizvedemo silu – ne fizičku nego simboličku – koja apeluje na moral i svest, a koja će nastati ne na osnovu ovih 180 potpisnika, već hiljada ljudi koji će nas slediti. Ta sila treba da spreči ruku ovlašćenog predstavnika države Srbije da stavi svoj potpis ispod nečega što je trajno odricanje od pretenzije na to da se ono što je silom oteto na bilo koji način vrati u sastav države Srbije”, rekao je Koprivica.

Ništa od onoga što nam se obećava na evropskom putu, kako je upozorio, nije vredno trajnoga odricanja od Kosova i Metohije „kao sržnoga mesta našeg identiteta i mesta gde ne živi samo 120000 naših sugrađana, već dva miliona sugrađana – koji uključuju i one koji su se pobunili protiv naše države, sa kojima naše vlasti vode dijalog, oni na čijim rukama je srpska krv i sa kojima se pokušava rešiti pitanje KiM”.

Odgovarajući na pitanja novinara, Miloš Ković je podvukao da ovaj dokument nije deo dijaloga koji je vlast otvorila, jer su nezadovoljni načinom na koji se on vodi.

Od samog početka unutrašnjeg dijaloga državni mediji plasiraju kako se moramo odreći mitova, a svako društvo počiva na mitovima. Recimo: američko društvo koje počiva na mitu o Mejflaueru i Očevima nacije. Ako se odreknemo Kosovskog zaveta, upozorio je Ković, nećemo ući u carstavo razuma i matematičko donošenje političkih odluka, već iz jednog mita preći u drugi: mit o EU ili na holivudski mit, poručio je Ković i ukazao da nacija koja se odrekne svojih osnivačkih mitova je osuđena na nestajanje.

On je, na kraju, otkrio da ni jedna ambasada nije bila upoznata sa sadržajem dokumenta i ocenio da je odbrana KiM odgovornost građana Srbije od koje se ne može pobeći, ali je izrazio uverenje da će se sa sadržajem dokumenta sigurno veoma brzo upoznati i strane ambasade.

(Fakti,  Diana Milošević)

Tweet