Problemi u Evropskoj uniji sve su veći, pa tako i jaz između malih zemalja i lidera EU

Problemi u Evropskoj uniji sve su veći, pa tako i jaz između malih zemalja i lidera EU

4 septembra 2013

EUhandPiše: Nikolaj Mališevski

Prvo, proces integracije zemalja-članica EU u političkoj sferi bitno zaostaje od tog istog procesa u ekonomiji. Na međunarodnoj političkoj areni Evropska unija ne poseduje potpuni subjektivitet, teško joj je da govori „u jedan glas“.

Drugo, protiv ujedinjene Evrope SAD aktivno prave intrige zato što u taboru EU vide celo krdo „trojanskih konja“ iz „mlade istočnoevropske demokratije“. Prijem novih članova u Evropsku uniju Vašington znalački koristi kako bi raspirio konflikte između „lokomotiva“ te organizacije – Nemačke i Francuske, sa jedne strane, i ostalih članica Evropske unije – sa druge. Upravo je iz tog razloga Evropska komisija u svoje vreme Poljsku, Mađarsku, Češku i Slovačku nazvala „potencijalni izvori problema za Evropsku uniju“.

Treće, u prvi plan je izbio problem prihvatanja jedinstvenog evropskog ustava. Do toga je došlo mnogo pre nego što je propao referendum o njegovom usvajanju, jer projekat ustava Evropske unije, koji su pokušavali da proture Berlin i Pariz, stavlja u privilegovan položaj zemlje sa najvećim brojem stanovništva, odnosne upravo Nemačku i Francusku, koje su zainteresovane za formiranje federativne evropske države pod njihovom kontrolom. Takva varijanta, koju predlažu najjače kontinentalne evropske države, nikako ne zadovoljava Veliku Britaniju, koja je orijentisana ka anglosaksonskom tandemu i koja svoje postupke usaglašava sa Sjedinjenim Državama.

Četvrto, zemlje-članice Evropske unije nisu u stanju da dođu do jedinstvenog mišljenja po pitanjima koja se tiču kolektivne bezbednosti Evrope, uključujući saradnju u oblasti pravosuđa i borbe protiv terorizma. Zbog ozbiljnog zaostajanja procesa integracije EU u sferi politike, diplomatije i bezbednosti, zemlje koje su u EU pokazuju veliki oprez kada razmenjuju informacije po tim pitanjima. Dešavanja sa Snoudenom, koja su pokazala da takva predostrožnost uopšte nije preterana, očigledno ne mogu da pomogne rešavanju tog problema.

Peto, zapadnoevropski naučnici su konstatovali da su se ekonomije njihovih zemalja sudarile sa problemom državnog finansiranja socijalne sfere. Izaziva uznemirenost sve očiglednija demografska situacija, a najviše nizak natalitet u odnosu na sve duži životni vek. Za ekonomiju to znači da se preko doprinosa od plata stiče sve manje i manje sredstava za isplatu penzija, za pomoć nezaposlenima, za socijalne isplate. Istovremeno je sve manje onih koji su zaposleni i koji finansiraju sisteme osiguranja.

Šesto, uzbunu izaziva i agrarna politika Evropske unije. Bez obzira što se članice EU orijentišu na poštovanje principa tržišne ekonomije, agrarna politika EU se nalazi u potpunoj suprotnosti sa tim principima. Prijemom novih država problem se samo komplikovao. Zemlje u kojima je agrarni sektor razvijen, kao što su Poljska i Mađarska, bitno, čak više puta, pojačavaju problem hiperprodukcije i raspodele poljoprivrednih proizvoda.

Sedmo, ekonomska razlika između novih i starih članica EU postaje sve očiglednija. BDP po stanovniku „mladih“ članica EU nije dostigao ni polovinu prosečnog pokazatelja organizacije u prethodnom sastavu: kod nekih „mladih“ članica taj odnos iznosi 1 : 4. Likvidiranje te razlike teško da je moguće, i takva neizbalansiranost stvara nove probleme za razvoj cele Evropske unije.

Osmo, stupanje novih članica u Evropsku uniju vodi konfliktima koji su povezani sa preraspodelom sredstava. Sa jedne strane, razvijene zemlje se opiru novom izdvajanju u zajedničke fondove. Sa druge, zemlje kojima je pomagano (Španija, Irska, Portugalija) žele da i dalje dobijaju sredstva iz fondova za pomoć.

Deveto, reforme u sistemu donošenja odluka u EU, koje je potrebno učiniti, povezane su sa velikim teškoćama. Male zemlje – članice su zabrinute i zbog toga što velike kontrolišu poslove Evropske unije, i zbog sopstvene marginalizacije, dok se u isto vreme velike zemlje bore da spoje prava i obaveze, nadajući se da će zadržati rukovođenje poslovima Unije zahvaljujući svom finansijskom ulogu u EU. Osim toga, posle proširenja EU postala je primetna razlika u državnom uređenju i sistemima pravosuđa između novih i starih članova. Proces adaptacije na zakone i propise Evropske unije za nove članice je dug i trnovit.

Deseto, budućnost evra nije jasna. O tome je još sredinom dvehiljadite u članku koji je objavljen u The Financial Times komesar Evropske unije za pitanja jedinstvenog tržišta Frits Bolkenstein izjavio: „Evro čeka veliki ispit. Kroz 10 godina Evropa će se sudariti sa ogromnim problemima, jer će biti neophodno isplaćivati penzije stanovništvu koje ubrzano stari… Smatram da su dugoročne šanse evra za opstanak sumnjive…“

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *