PROFESORE, NE VREĐAJ MI KUMA: Ispovest kuma Gavrila Principa

PROFESORE, NE VREĐAJ MI KUMA: Ispovest kuma Gavrila Principa

30 decembra 2013

gavrilo-princip2021848914Piše: Zoran T. Stijačić

Stijačići su se 1820. godine iz Klobuka kod Trebinja doselili na Đurjan i Bileću; Mato i Savo bežeći od tadašnjeg neprijatelja. U jednim novinama kaže se da u horoskopskim znakovima ima znak ratnika, pod tim znakom rađali bi se Stijačići, čiji borački koreni dosežu do Solunskog fronta gde je srpski dobrovoljac Maksim Gavrila Stijačić rođen na Ćurjanu (dobrovoljačko uverenje 21273/31) stao pod zastavu otadžbine. Njega je životna sudbina odnela iz krševitog Ćurjana daleko preko okeana, u vreme kada se mesecima putovalo brodom, a svaka plovidba bila je avantura. Međutim, odrekao se novog sveta i „obećane zemlje“ kada je neprijateljska soldateska krenula u porobljavanje srpskog naroda. S puškom u ruci borio se preko širokog solunskog fronta, preživeo dane velikih bitaka, gladovanja i patnji.

Kasnije će njegov praunuk u Nemačkoj rečima braniti istu tu bitku i svog kuma od davnina Gavrila Principa. Mislim da se ta priča ponovo zavrtela u Evropi jer neke sile hoće da recikliraju taj deo istorije.

Na času istorije profesor u Nemačkoj gde je na času u školi i moj rođak, a profesor naravno Nemac predaje lekciju o prvom svetskom ratu i kaže kako je organizacija „Mlada Bosna“ bila teroristička, a Princip običan terorista i kako je u prvom redu zbog tog događaja i Srba, došlo do svetskog ratnog sukoba.

Kada je profesor završio sa predavanjem, moj rođak zamoli za reč, a potom ustade i profesoru veli ovako: „Gavrilo Princip je bio moj kum i ja vas profesore najlepše molim da ne govorite tako o mom kumu jer na taj način ne vređate samo njega, nego i mene. On nije bio terorista, nego junak i veliki patriota. A što se tiče početka prvog svetskog rata, to nije bilo onako kako ste ispričali. „

Onda profesoru ispriča sve u detalje, kako mu je i na koji način Gavrilo Princip bio kum. Pa mu objasni kako je to sve bilo sa Austrougarskom, kako je okupirala BiH, kako je želela da osvoji i ostale srpske teritorije, pa je isplanirala a potom i ostvarila napad na Srbiju i Crnu Goru, a atentat u Sarajevu joj je samo dobar povod za sve to.

Onda je rekao da mu je kum osuđen na dvadeset godina robije jer je, po Austrijskom zakonu, bio maloletan i to ga je spasilo vešala, ali ne i od muka u zatvoru u Terzinu, današnjoj Češkoj, gde je okončao život 1918. godine, ne dočekavši slobodu. Dok je moj rođak (kome ime izostavljam namerno) govorio u učionici se muva mogla čut, a sve oči su bile uprte u njega, kao i oči profesora, širom otvorene, brada mu je od čuda sve više padala prema podu. Tako je mlađani Stijačić branio svoga pradedu i svog kuma mlađanog Gavrila 2000. godine.

Tako je starac 96-godišnji Obrad Stijačić svedok strašnog vremena prvog svetskog rata, januara 2000. godine pričao Strahinji Živaku za njegovu knjigu „Sve na čistinu“ o tom vremenu.

„Eto, ovde su se borbe vodile od početka avgusta 1914. godine do početka januara 1916., meni je tada bilo deset godina odnosno šesnaest kada se rat završio. Sjećam se 9. avgusta 1914. godine, natjeraše Crnogorci Švabe sve do Trebinja. Tog dana sam video mnogo mrtvih u Klobucima. Tada zarobiše jednog Švabu, Crnogorci ga dovedoše sa Gojkom Vujačićem u kuću mog pok. oca Jovana. Priča naški a otac kaže da je on Srbin u austrijskoj vojsci, kažu naš „izdajnik“. Prođe oko deset dana kad, vesela ti majka, navali švapska vojska od Trebinja i Bileće, sila božija. Jadna nam sloboda 8 do 10 dana. Pucnjava, gori zemlja, nebesa se tresu. Švabe su zauzele Lovćen, Cetinje i naše Klobuke. Nas protjeraše u Mađarsku, tamo smo ostali 15 mjeseci do 23. jula 1917. godine…“

Dogodine dolazi 2014. godina, te godine 28. juna sjatiće se velike sile i tadašnji međusobni neprijatelji a sada interesni prijatelji, da recikliraju tadašnju istoriju u Sarajevu, tu će opet nazvati Gavrila Principa teroristom, da li će se neki mlađani setiti da im odgovori šta se tada događalo. Među članovima “Mlade Bosne”, izuzev Gavrila Principa, moraju se pomenuti Bogdan Žerajić, Nedeljko Čabrinović, Danilo Ilić, Borivoje Jevtić, Trifko Grabež, Jezdimir Dangić, Veljko Čubrilović, Vaso Čubrilović, Muhamed Mehmedbašić, Ivo Kranjčević, nobelovac Ivo Andrić, Dobrosav Jevđević, Jakov Milović, ideolog organizacije Vladimir Gaćinović. Spomen ploču Gavrilu Principu (autor vajar Vojo Dimitrijević) su 1992. godine uništili pripadnici muslimanske vojske BiH, tada su uništili i otiske stopala Principa…

(Glas Trebinja)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *