Промене на све стране

Промене на све стране

31 јануара 2017

milorad-vucelic-720

Пише: Милорад Вучелић

Грдно су се преварили сви који су се надали да ће Трамп променити своју реторику чим положи заклетву, пише „Дојче веле“. Очито су се многи томе надали, већ одавно навикнути да се у политици никада не говори оно што се мисли. Да Трамп није променио реторику, а ни циљеве о којима је говорио бирачима, могло се видети одмах након инаугурације. Оно што је обећао почео је да испуњава истог дана, вероватно да не би било недоумица шта ће радити.

Много је разочараних у свету и њихов глас се чује јасно и гласно (такозвани Женски марш, неке холивудске звезде и друго). Много је више, међутим, оних који су се обрадовали, али се њихов глас не чује. Он се не чује јер немају приступ медијима који су већински под влашћу старе америчке власти. Нико као Срби и Србија не може да посведочи каква је то немоћ када нема могућности да вас ико чује, када сте потпуно сами на целом свету. Можете говорити колико хоћете, али не могу вас чути ни за Маркале, ни за Рачак, или Братунац, нити за прогон Срба из Хрватске, погром на Косову, ликвидације сведока за суђење албанским злочинцима. Шта год да кажете, бесмислено је, јер се сударате са зидом. У тај зид је толико уложено и он преграђује цео свет, да су и највеће и најбогатије силе немоћне, односно биле су немоћне до сада.

Често су различитим српским владама којима је била одузета јавна реч у светским медијима приговарали како не посвећују довољно пажње „медијском рату“, презентацији земље и њених јасних и оправданих циљева у светским медијима, улагању у лобистичке фирме у САД, „како то обично чине озбиљне државе“ и сл. Многима је изгледало да нема ничег једноставнијег од тога, и нису веровали никаквим убеђивањима, нити сведочанствима да је свако улагање у тај посао бацање милиона (јер се овде не ради о хиљадама и стотинама хиљада). Против медијско-политичког система који је информативно обухватио целу земаљску куглу и продро у медијске системе и великих сила каква је Русија (што је Путин почео да сасеца у корену прошлих година) ни милијарде нису довољне. Утолико је данас већа морална сатисфакција када чујете да се са највишег места америчке државе могу чути речи које сте ви толико пута поновили. Трамп говори да медији лажу. И то не било који медији, већ најмоћнији и „најугледнији“ медији. Исти они медији који су лажи пласирали о Србима и Србији током ратова деведесетих, као и током сваког покушаја да се било шта објасни двехиљадитих. Кад видимо како се безобзирно супротстављају изабраном америчком председнику, који има непрегледна средства на располагању (реч је о милијардеру), и финансијском и генералском конгломерату који је окупио око себе, упорно настављајући да преносе лажи и на негативан начин форматизују свог председника, као некада председнике наше земље, окружујући их целим уходаним системом лажи, подметања и сл, тек тада можемо сагледати колика је то сила. Покушавају да делегитимишу Трампов председнички мандат: „Нећемо само седети скрштених руку и трпети то“, поручио је шеф кабинета Беле куће Рајнс Прибус.

Не можемо да се не радујемо што је Трамп очито веома чврсто одлучио да Америка више неће бити светски полицајац и не можемо да се начудимо што су толико гласни они који жале због тога (они тврде да је заштита сопствених државних интереса себичлук). То су све највећи гласноговорници демократије и људских права који се чуде што више нема приче о људским правима на председничком твитеру. Ко је читао шта је Кисинџер писао о (зло)употреби људских права у хладноратвоској борби против других држава, зна шта то значи. То значи одустајање од најмоћнијег оружја које се злоупотребом одређених идеја усвојених на оснивачкој конференцији Уједињених нација користило у циљу рушења других држава. Цела организација наводне борбе за заштиту људских права била је осмишљена тако да право на тумачење неприкосновених људских права има искључиво америчка власт (свеједно који тип демократско-клинтоновски или бушовско-неоконзервативни). Искључиво право тумачења свих права људи на овом свету имали су Стејт департмент (примене америчких државних закона као светских закона) и „неутралне“ невладине организације, које су невладине утолико што су против своје владе, односно свих влада које не спроводе налоге америчке владе. Трампова ера означава крај неовлашћеног преузимања улоге Уједињених нација. Пораз спољне политике прошлих администрација означио је пораз и у унутрашњој америчкој политици. Шта су људским правима допринели у Авганистану, Ираку, Либији, Египту, Сирији? Ако нису допринели људским правима, поставља се питање какав је њихов допринос правима Авганистанаца, Ирачана, Либијаца, Египћана, Сиријаца.

Зашто би неко данас жалио што се више у врху америчке власти неће слушати савети Мадлен Олбрајт и Џорџа Сороша? Зашто би неко жалио за падом система светског полицајца? Сада није најпрече утврђивати ове разлоге. Можемо себи допустити да узмемо одушка и… чекамо. Нећемо дуго чекати, а осетиће се и код нас губљење замаха оних који су деценијама били заступници данас поражене силе у америчким изборима. Моћи ћемо да видимо да ли су следили само идеологију губитничке политике у САД, или ће следити САД каква год била њена идеологија и без обзира на средства која им се алоцирају или не.

Идеологији о којој сада слушамо са највишег места америчке државе не можемо много да приговоримо. Она је универзална, али на другачији начин од претходне. Не можемо имати ништа против жеље да се ојача сопствена привреда, сопствена земља и њена одбрамбена моћ, зидају сопствене фабрике и оснивају предузећа, сарађује са другим земљама око заједничких интереса као реалне основе за сарадњу, одустајања од идеолошког рата и финансирања преживелих ратних организација и друштава. Не треба, међутим, гајити илузије, рањена звер најжешће се бори. Али и то има крај. Они су, речено њиховим речником, постали „прошлост“, заступници политике бивше вишедеценијске администрације. Трамп можда неће добити Нобелову награду за мир, али ће, колико видимо, пуну пажњу посветити правима Американаца. То је нови почетак. И други ће посветити већу пажњу својим бирачима и њиховим правима. И ми ћемо моћи да кажемо да су нам на првом месту права нашег народа, права Срба, а да не будемо одмах нападнути са свих страна. Та права се остварују кроз институције и процедуре наше државе, Србије, поштовањем нашег Устава, а не страних држава и страних администрација. Живимо у свету великих промена…

(Печат)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Lune says:

    Hm,hmm..kako sam,napisao u PECAT-forum.."evro je izvrsio svoj borbeni zadatak",u Srbiji i "okruzenju", sada je upao izmedju "zapadne i istocne valute"..ali, na volej Donaldu Trampu..ne da se prevariti.."sila boga ne moli"..Nemacka je, u glavnom izmirila svoje obaveze,za obnovu i razvoj posle Drugo "velikog" rata,amerika je 25 puta bogatija, od celokupne proslosti pre.Zver je gladna, navikla je da kaplje, i Causesku je, posteno vratio dugove, ali MMF zver je htela jos da kaplje...?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u