Промене у Српској

Promene u Srpskoj

6 avgusta 2018

Piše: Čedomir Antić

Deseti godišnji izveštaj Naprednog kluba o političkim pravima srpskog naroda u regionu biće predstavljen u subotu 4. avgusta. Tokom deset godina svedoci smo opadanja političkih prava naroda u srpskim zemljama izvan granica otadžbine. Delom reč je o procesu koji je evropski – nacionalne manjine postepeno nestaju, asimilacija ide ispred globalizacije. Ipak, zaštita manjina jedno je od velikih dostignuća moderne demokratije.

Srbija je čak i za vreme sankcija i bombardovanja očuvala multietničnost i prava manjina koja nisu zaostajala za susedima koji nisu bili u ratu. Status koji su pod Miloševićem imali Albanci na Kosovu i Metohiji, Srbi su u savremenoj Hrvatskoj mogli samo da sanjaju. Ni danas, kada su lišeni ruralnog krajiškog zaleđa, sistematski raseljeni i pali na četvrtinu predratnog broja, Srbi u Hrvatskoj nemaju ona prava niti su integrisani kao, recimo, Mađari u Srbiji i AP Vojvodini. Političari iz Sarajeva učinili su mnogo da Bošnjaci postanu konstitutivni u Republici Srpskoj. Tako su, recipročno, i Srbi dobili ista prava u Federaciji BiH. Samo na papiru, pošto Bošnjaci u Srbiji uživaju višestruko veća prava od njih.

Srbija je 2005. u jednom sporazumu demokratskih stranaka donela zakone koji manjinama daju široka prava. Vladi je to tada bilo potrebno zbog lošeg položaja kod EU i SAD, videla je to kao jedan od argumenata u borbi za Kosovo, ali postojala je i nada da će slična rešenja biti primenjena i u susednim i okolnim državama na korist srpskog naroda. To se, sa izuzetkom Mađarske i Rumunije, nije dogodilo. Srbija je međutim nešto sporije, mukotrpnije i neodlučnije radila na institucionalnoj zaštiti naroda u srpskim zemljama i rasejanju. Vlasti su nastojale da se ne zamere SAD i EU, neke stranke su programski prezrele srpski narod, većina nije volela da se zapliće u mreže ustanova, programa i obaveza budžetskih davanja. Zgodnije im je bilo da daju pred izbore iz rezervi, raznih dispozicionih ili predsedničkih fondova. Naravno davali su prijateljima i saveznicima koji traže pomoć da bi podržali. Što je od ustanova i nastalo bilo je razvlašćeno. Kada je na vlast došla stranka sa stabilnom većinom, u čiji patriotizam ne treba posebno uveravati građane, ustanove su polako nestale.

Srpski narod koji živi u regionu ima jednu posebnu specifičnost. Crna Gora i BiH, dve susedne države jedine u evropi nemaju etničku većinu. Srbi su u obe do komunizma predstavljali većinu. U Crnoj Gori su Srbi danas potpuno obespravljeni, a u BiH su ravnopravnost i autonomiju morali da izbore u velikom i teškom ratu. Status Republike Srpske i srpskog naroda u BiH bio je posle završetka građanskog rata 1995. pod velikim pritiskom. U uslovima sankcija, bombardovanja, siromaštva i korupcije oduzet je veliki broj nadležnosti entiteta. Do promene je došlo ne samo jednodušom voljom naroda Srpske već zahvaljujući događajima koji su posle 2000. doveli do jačanja Ruske Federacije ali i Srbije. U Srpskoj je dvanaest godina na vlasti koalicija oko SNSD-a i energičnog Milorada Dodika. Opozicija je ujedinjena, a izbori su neizvesni. Pre četiri godine raspao se nacionalni konsenzus, najveće stranke opozicije ušle su u vlast zajedničkih ustanova BiH. Od tada je stranački sukob prevazišao sve druge obzire i vrednosti. Nije naše da se iz Srbije opredeljujemo. Želeo bih da se u svim srpskim zemljama vlade često smenjuju, ali da osnovne vrednosti nacionalne i državne politike budu stvar razgovora, sporazuma i konsenzusa.

U Banjaluci su u toku protesti zbog okolnosti koje su pratile smrt mladića po imenu David Dragičević. Protesti su masovni. Okupljeni su nezadovoljni ne samo radom grupe policajaca, već je predmet kritike sâm vrh Republike Srpske. Iako je vlast prihvatila novu autopsiju i ulazak drugih lica u proces istrage, zahtevi su sve radikalniji, sve više politički. Čujemo da entitetske policije ne valjaju. Muslimanski šovinista i vođa SDP-BiH prilikom posete ocu ubijenog izjavio je kako „treba ukinuti policiju ako je narod protiv nje“. Obojena revolucija sa vegetom „bratstva-jedinstva“ podrazumeva sličan protest i u Federaciji BiH zbog sličnog ubistva, samo je gnev ovoga puta usmeren, kakva nebitna slučajnost, na odlazeću vlast SDA i Bakira Izetbegovića koji i nije kandidat.

Promene vlasti u okruženju neprijateljski nastrojenih velikih sila uvek imaju cenu. Mi to znamo od vremena ustavobranitelja do DOS-a. Srpska mora biti demokratska ali treba i da opstane. Zato je vreme da Srbija i njene ustanove posreduju i pomognu. Obojene revolucije još uvek nisu ukidale države. Srpska ne treba da bude prva koju će ukinuti protivno volji 92% njenog stanovništva.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *