“Пророчке” или речи анатеме епископа Атанасија Јевтића

“Proročke” ili reči anateme episkopa Atanasija Jevtića

1 novembra 2017

Piše: Tomislav Kresović

„Struje“ Nikolaja Velimirovića i Justina Popovica u SPC ?

Kako će SPC, njen Sinod ili Sabor ako ga bude reagovati na „unutrašnji dijalog“ o Kosovu i Metohii? Koju će politiku zastupati? Svetosavsku i zavetnu ili političku i Vučićevu. SPC se nalazi pred velikim iskušenjem da li da podrži duh Svetog Save ili neooprotestantsku real-poliitku Aleksandra Vučića. Politika i strančarenje duboko je zašllo u prostor Patrijaršije i vladičanske dvore. Danas vodeće stranke i polotičari imaju kao svoju „duhovnu zaštitu“ vladike i episkope koji služe ovozemaljskoj politici, a sve manje interesima pravoslavnog naroda i duhovnim vrednostima SPC. Raskoli su u srpskoj istoriji pravile dinastije i vladari, komunisti i moćni protivnici vere (čitaj ateisti). Raskoli u SPC otvoreni su neposredno posle drugog svetskog rata ,kako unutar srpskog naroda i bivše Jugoslavije, tako i prekograničnom delovanju SPC kroz tz „emigraciju“. Komunisti i politička emigracija koristili su SPC i pravoslavlje za svoje obračune. Na duhovnoj strani u SPC bila su dva duhovna giganta. Van Srbije u emigraciji to je bio Vladika ,sada sveti Nikolaj Velimirović koji je pokrivao Srbe i pravoslavlje na Zapadu u borbi protiv Titovove vlasti do svoje smrti 1956 godine,a u Srbiji u svojevrsnom „kućnom pritvoru“ odnosno manastirkom tihovanju i izolaciji je bio Ave Justin Popović duhovni borac za pravoslavlje do svoje smrti 1979 godine .Vladika Nikolaj je po svojoj duhovonoj vokaciji bio bliži Zapadnoj filosofiji i teologiji, a Justin Popović Ruskoj i Grčkoj.Tako su se i stvarala duhovna bratstva na zapadu i u Srbiji kao učenici i rukopoložnici Vladike Nikolaja Velimirovića i Ave Justina Popovića. Između ove dve ključne ličnosti bili su srpski patrijarsi od Viketinija, Germana, Pavla do Irinije. Unutar SPC podela na „velimiroćevce“ i „justinijance“ je prisutna pre svega po pitanu pristupu „ekumenizmu“ i danas se ovo pitanje tretira u duhu globalnog društva. Upliv raznih zapadih uticaja na SPC je njene vladike je značajan pre svega onaj koji dolazi iz Vatikana, ali su pritsci i iz Carigrada, ali i Moskve.

„Dva lica“ jednog medaljona

Među istaknutim „justinijancem“ i njegovim sledbenikom je umirovljeni episkop Atansije Jevtić, koji ima oštrinu misli i reči i često je između „revolucinara“ misli u SPC i duhovno-prozorljivog monaha. Srbija i SPC su kao jedan medaljon oko vrata srpskog naroda. Medaljon po pravilu ima dva lica. Jedno lice “medaljona” Srbije je svetovna vlast oličena u politici i liku Aleksandra Vučića, a druga je u liku Patrijarha SPC Irineja. Umirovljeni episkop Atanasije Jevtić je jedan od trojice učenika i sledbenika Ave Justina Popovića. Pored njega to su bili Amfilohije Radović i Artemije Radosavljević. Sva trojica imaju različite ali dosta kontraverzne i burne biogafije i prošlosti.Atansije Jevtić je poznat po svojoj (izo)štrenoj oceni o psihologiji vladavine Slobodana Miloševića ranih devedestih godina koji su bile netipično oštre za monaha i episkopa. Atanasije Jevtić bio je i ostao kritičar svih vlasti u Srbiji koje na bilo koji način minimiziraju nacionalne interese, poziciju SPC i otimanje Kosova od strane SAD,NATO i EU i reakcije vlasti, ali i ponašnje unutar SPC vladika i Patrijarha. Umirovljeni episkop Atanasije Jevtić nosi i neko teško breme izopštenja sa Kosova svog duhovnog brata vladika Artemija Radosavljevića i to je deo njegovog duhovnog “greha,” gde je Artemije prvo sveden na nivo prestupnika, a onda jeretika u SPC što je dovelo do njegovog raščinjen, što se nije desilo u SPC vekovima. Ipak Atanasije Jevtić kao dobar poznavalac istorije i duhovnosti Kosova i Metohije ,duhovnosti i svetinja u više navrata se javnim pismima obračao i Patrijarhu SPC gospodinu Irineju, ali i nekadašnjem predsedniku vlade, a sada Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću sa jakim rečima neuobičajenog sadržaja i tona. Umirovljeni episkop Atansasije Jevtić krajem septembra ove godine piše otvoreno javno pismo Njegovoj svetosti Arhiepiskopu Pečkom i Patrijarhu Srpskom Irijenju. Šta piše Atansije Jevtić Patrijarhu Irineju.

Episkop Atansije „sitnu knjigu“ piše Patrjarhu Irineju!

“Vaša Svetosti, pišem Vam povodom Vaših učestalih izjava da „verujete da Pred­sed­nik Vučić“… itd, do najnovije izjave: da „Verujete da i Vučić veruje o Kosovu kao i Srp­ski narod“… itd…

Vi se pitate, opravdano, zašto se proterani Srbi ne vraćaju na Kosovo? A ne pitate se zašto famozni „spasilac Srba“ i „usrećitelj (=unesrećitelj) Srbije“ Vučić, za koju mi­sli da je njegova privatna prćija, ništa ne preduzima za zaštitu preostalih Srba širom Kosmeta? Pretenciozno i narcisoidno do bolesti je opsednut sobom i svojom najprimitivnijom „veličinom“! Srbija pod njim tone sve dublje i dublje, i sve je otuđenija od svog Naroda i Sebe same..

Vi često govorite, na naša istupanja: „To nije stav Crkve“! A jednom prilikom sam Vas u Pismu pitao: A da li ste pitali ikoga u Crkvi, Sinodu, Saboru, po narodu i sve­­štenstvu, koji je stvarno stav o Kosovu Žive Crkve Svetosavske i Svetolaza­revske?

Vi kažete da „Vučić veruje o Kosovu kao što veruje i naš narod“! – A on javno govo­ri, i to s porugom i ironijom: da je Kosovo „MIT“ i da je naše Kosovsko oprede­ljenja „MITOLOGIJA“! Pa zar to „veruje“ naš Svetosavski i Svetolazarevski Narod?
(Molim Vas, nemojte kao Patrijarh Pećski i Svesrpski da podcenjujete taj Božji Narod i da ga vređate površnim i neodgovornim izjavama).”

„Jeretičko“ pismo Aleksandru Vučiću?!

Umirovljeni Episkop Atansije Jevtić otvoreno prema vrhu vlasti i predsedniku Vučiću upotrebljava svetovne reči „anateme” pa i moralne degradacije koje nisu svojstvene crkveno-monaškim licima, ali tako Jevtić kroz „plastične” izraze i kvalifikacije ocenjuje i stanje u SPC i državi. Šta je umirovljeni episkop Atanasije Jevtić u otvorenom pismu pisao Aleksandru Vučiću tadašnjem predsedniku vlade u početkom 2016 godine.

“Gospodin Aleksandar Vučić je privatizovao i nebesku i zemaljsku Srbiju i kao svaki neokomunistički mutant proglasio se za samozvanog gospodara neba i zemlje, odreditelja i presuditelja sudbine Srbije i srpskog naroda u oba sveta i oba veka u istoriji i metaistoriji. Kao Srbin iz zemlje Srbije i njen, od rođenja, državljanin na Zemlji i na Nebu, koji u nebozemnoj Srbiji treba „ne samo da umrem i ništa više“, nego i da živim, kao što i živim i živeću u njoj i za nju (bez pitanja i dozvole „gospodara Vučića“), pitam se: ko tom jadovu Srbinu, rugaču jedinstvene nebozemne Srbije, dade vlast i pravo da mi skraćuje prostore i granice jedine zemlje i otadžbine u sve četiri njene dimenzije, uključujući i onu dubinsku i onu bezgraničnu visinsku, koju sam od Boga, a ne od takvog nametenjaka, smetenjaka i izdajnika, dobio i nasledio u oba sveta i za oba sveta? Osim ako mu je čovek samo puž, ili crv (po Pravednom Jovu), a ne i soko i neboparni orao – „strela čeznuća krenuta Bogom živim i istinitim iz nebića ka Svebiću“ (O. Justin Popović)?

Koji je to život „gospodar života i smrti“ Vučić obećao srpskoj deci na Kosovu i Metohiji? Nije valjda famozna prodaja magle oko ZSO? – već pre nastanka osporavana i poricana, kako na Kosmetu, u suzavac-skupštini i u Nato-Euleks enklavama (makar da su slične „indijanskim rezervatima“ u famoznoj USAD Arizoni-drim), tako i u Eurozajednici u Briselu, gde stoluju i Nato i Euleks, okupljeni oko čudovišnog Nato-znaka – stravičnog „krsta“ – raskrsta, koji pre liči na Hitlerovu „svastiku“, nego na znak raspetoga i vaskrsloga Sina čovečijega, Koga će o poslednjoj Parusiji ugledati sva plemana zemaljska; i – zaplakati od radosti! (Mt.24,30). I, hvala Bogu.

Srbi nisu nikada trpeli da ih na Balkanu prave i oktroišu po svojim merilima i modelima, najmanje Austrija i Nemačka, pa ni gordi Albion. Zato nije ni komunizam ni socijalizam uspeo kod Srba, niti će Vučićev evrocentrizam uspeti. Pogotovu ne od ove već raspadajuće u svom totalitarizmu Europske zajednice. Jer Srbi na Balkanu nisu od juče, niti su divljaci, koji samo znaju da se kolju „u balkanskoj krčmi“, kako nas prezrivo karakterišu i jetko nad nama ironišu mnoge otuda nezvano došle „usijane glave ledeno hladnih srcâ“, što rekao Sveti vladika Nikolaj, bolji znalac Evrope od Vučića.

Vučićev nivo svesti samo prevaziđeni mitovi, zato rado citira Volterov mit da „samo bedni narodi žive od istorije, i to tako što je izmišljaju. Vaša dela i „veliki skokovi“ su samo bedno prosjačenje „stranih investcija“, da sakrijete veleizdaju Kosova, koja je na delu. Priznajete da je Srbija leš, kome „trebaju investicije kao krvotok“! A tek o tim „investicijama“ trebalo bi reći pravu, ali gorku reč istine: ocenu i procenu ko investira, u šta i zašto, s kojim ciljem, i kuda sve to nas vodi?

Šta je istina ili anatema u rečima umirovljenog episkopa Atansija Jevtića prostor i vreme će pokazati. Samo je jedno jasno da su njegove reči “surovo” otvorene i ne štede ni vlast ni vladike

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *