Прошао још један светски Дан НЛО, а и даље је тајна шта се 2. јула 1947. срушило у Њу Мексику

Prošao još jedan svetski Dan NLO, a i dalje je tajna šta se 2. jula 1947. srušilo u Nju Meksiku

11 jula 2017

Piše: Aleksandar ANTOŠIN

PRE tačno 70 godina dogodio se „Rozvelski NLO incident“ i od tada su krenule međunarodna histerija oko NLO i sa njom povezane „vladine zavere“.

Uz svu prašinu koja se oko toga digla, ovi događaji zaista imaju istorijski značaj pošto su postali važna epizoda u globalnom suprotstavljanju između SAD i SSSR.

U čitavom svetu se 2. jul nezvanično obeležava kao Dan ufologa ili Dan NLO. To je i pravično.

Koliko god da je tradicionalna nauka skeptična kada je reč o NLO, sistematična potraga za dokazima da su civilizacije sa drugih planeta ipak posećivale Zemlju počinje od događaja koji se desio nedaleko od ranča „Foster Plejs“, blizu grada Rozvel, u državi Novi Meksiko pre tačno 70 godina.

Godine 1947. farma „Foster Plejs“ izgledala je kao tipična američka zabit. Bez telefona, struje, najbliže komšije (isti takvi farmeri) žive na udaljenosti od nekoliko milja. Te noći, između 2. i 3. jula, vreme je bilo ružno, napolju su sevale suve munje – što nije retko u Novom Meksiku. Međutim, ovog puta, farmer Mak Brejzel (koji će kasnije više puta prepričavati taj događaj) čuo je naročito jak tresak i ugledao je bljesak koji nije ličio na munju.

Kuća se zanjihala, međutim ubrzo se sve stišalo.

Ujutru je Brejzel video da su njegove ovce pobegle iz tora i krenuo je u potragu za stokom. Dok ih je tražio, naišao je na mesto pada – pustara nedaleko od farme bila je zasuta ostacima nečega nepoznatog. Materijal se savijao kao folija, ali nije goreo i nikako se nije mogao da se raseče nožem (u svakom slučaju Brejzer se više puta u to kleo pred novinarima). Osim toga, na ostacima su bili vidljivi i natpisi. Kasnije ih je kćer farmera upoređivala sa brojevima, sin – sa drevnim indijskim pismom, a najbliži komšija – sa kineskim hijeroglifima.

Sve ovo, što je bukvalno palo sa neba, Brejzel je utovario u svoj terenac i odvezao kući. Sledećeg dana je to pokazao komšiji (onom koji je u šarama video sličnost sa hijeroglifima), taj mu je posavetovao da ih preda šerifu, što je farmer kroz nekoliko dana i učinio, čim je stigao do mesta Korona. Tamo je saznao da je lokalno stanovništvo te noći videlo na nebu neke nepoznate objekte.

Šerif se povezao sa avio-bazom „Rozvel“, gde se nalazio 509. avio-puk, i tada je već vojska preuzela stvar u svoje ruke.

Treba napomenuti da ova avio-baza nije bila sasvim obična – piloti upravo ovog puka su dve godine ranije bacali atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki.

U tim trenucima su se glasine o čudnom padu već širile okolinom – reporteri su predosećali senzaciju u duhu „najnovijeg oružja sovjetskih komunista koji su pokušali da napadnu herojski puk“.

Predavši „čudne ostatke“ vojsci iz Rozvela, farmer se predao na milost i nemilost reporterima. Lokalna štampa je objavljivala članke u vezi sa ovim događajem, a nakon mesec dana – 8. jula – vlasti su dale zvaničnu izjavu: nedaleko od Rozvela se srušio najobičniji aerostat. Snimci sa njegovim ostacima pres-služba vojske je dostavila novinarima.

Pogalamivši još malo, okolina se smirila.

„Rozvelski incident“ bio je zaboravljen bezmalo dvadeset pet godina – sve do kraja 70-ih godina.

Mnogi učesnici tih događaja, uključujući i farmera Brejzela, u međuvremenu su preminuli. Međutim, poznatom ufologu Stentonu Fridmanu je ipak pošlo za rukom da navede na razgovor majora Džesi Marseja koji je rukovodio evakuacijom sumnjivih ostataka – upravo je njega zvao šerif iz Korone. Major je ponovio priču Brejzela o nepoznatom materijalu i šarama koje liče na hijeroglife. Nakon toga je tonom profesionalca izjavio da letelica koja je pala nije mogla da bude niti je bila meteorološki balon.

Iznenada se pronašao još jedan svedok ovih događaja.

Dok je Džesi Marsej istraživao mesto gde su pronađeni „čudni ostaci“, na 90 km udaljenosti inženjer Grejdi Barnet je navodno pronašao na zemlji disk prečnika oko osam metara, a pored njega – sive leševe humanoida koji su svojom visinom i građom podsećali na adolescente.

Barnet je planirao da obavesti vlasti o svom pronalasku, ali su vlasti već bile u toku – prema misterioznom disku su već krenuli vojnici na džipovima i strogo zabranili inženjeru da o svom pronalasku priča bilo kome.

Bitno je napomenuti: u trenutku intervjua Fridmana i Marseja, inženjer Barnet je već bio mrtav – ufolozi su razgovarali sa njegovim prijateljima kojima je on ispričao ovu priču bez obzira na zabranu (ako takve uopšte i bilo). Radi se o tome da prema dokumentima FBI, sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti a čiji su agenti vodili istragu, leševe humanoida je videlo još nekoliko ljudi.

Kada je ova priča zaživela po drugi put, neki od njih su stupili u kontakt sa ufolozima.

Kod njih je „Rozvelski incident“ imao efekat eksplozije bombe. Nicale su se brojne pretpostavke o tome kakav se zaista aparat srušio u Novom Meksiku i gde su američke vlasti sakrile njene „putnike“.

Prema najpoznatijoj verziji, „čudni ostaci“ su odvezeni u čuvenu Zonu 51 u Nevadi, gde se čuvaju u ne manje čuvenom hangaru br. 18.

Možemo da verujemo i da ne verujemo u zaveru ćutanja američke vlade, ali ostaje činjenica da je „Rozvelski incident“ iskorišćen u informacionom ratu protiv Sovjetskog Saveza.

U knjizi ufologa Eni Jakobsen, koja je izašla u vreme jednog od zaoštravanja hladnog rata, tvrdi se da je „vanzemaljce“ u Novi Meksiko poslao lično drug Staljin: u nepoznatoj letelici bila su sovjetska deca čija su lica i tela bila specijalno unakažena po naredbi Kremlja. A samu operaciju je odradio niko drugi no Jozef Mengele koji se krio u SSSR-u od odmazde (nacistički doktor je, u stvari, u to vreme mirno živeo u Latinskoj Americi).

Prema tobožnjoj Staljinovoj zamisli, „leteći tanjir“ je trebalo da sleti u jednom od američkih gradova i da izazove paniku sličnu onoj koja se dogodila u vreme čuvenog radio-spektakla Orsona Velsa „Rat svetova“. Međutim, zbog nevremena, letelica se srušila u Novom Meksiku, vlasti su stavile oznaku „poverljivo“ na sve informacije o njoj i Amerika je bila spašena.

Buka oko „Rozvelskog incidenta“ je postepeno prerasla u histeriju i vlasti su bile prinuđene da reaguju.

Vazdušne snage SAD su još 1970-ih potvrdile informaciju o pronalaženju humanoida, ali su i saopštile da to nisu bili ljudi, već lutke koje je vojska bacila kako bi isprobala nove padobrane. A godine 1994. je Javna komora SAD pokrenula sopstvenu istragu povodom događaja na ranču „Foster Plejs“.

U vezi sa tim, britanski producent Rej Santili objavio je video sa seciranjem „humanoida“: tokom dva i po sata doktori iz „leša sa druge planete“ izvlače različite organe. Na ovom filmu Santili je uspeo da zaradi milione, danas se međutim smatra dokazanom činjenica da je film – falsifikat. Prema mišljenju profesionalnih lekara, ljudi na video snimku prvi put drže u rukama hirurške instrumente, oznake na zidovima se nisu koristile 1947. godine, a Santili je odbio da dostavi originale filma istrazi.

Što se tiče nove zvanične verzije koja je formirana tokom te istrage, blizu Rozvela je pronađena jedna od sondi nekada superpoverljivog projekta „Mogul“.

Sonda je izgledala kao platforma koju nosi mnoštvo balona sa vazduhom, za platformu su bili pričvršćeni mikrofoni koji su imali za cilj da hvataju zvučne talase nuklearnih proba koje su se u to vreme izvodile u SSSR-u. Ostatke upravo tih špijunskih tehnologija navodno je i pronašao je farmer Brejzel. Pločice koje se savijaju, a koje ne gore i ne mogu da se iseku – bile su ostaci anti-lokacionog reflektora, a šare su objašnjene time što je kompanija-proizvođač pre rata pravila igračke.

Prema mišljenju ufologa, nakon objavljivanja rezultata istrage Javne komore, istina nije postala nimalo bliža: pitanje zašto reflektori nisu mogli da se iseku farmerskim nožem ostalo je bez odgovora, kao i mnoga druga.

Međutim, danas imamo drugačiji odnos prema pričama o NLO i vladinoj zaveri, kao i prema ufologiji. Nju ne priznaju za nauku, uprkos tome što sa brojnim centrima ufologije širom sveta sarađuju eminentni naučnici. A oni češće opovrgavaju vanzemaljsku prirodu pojava koje istražuju, nego što iznose dokaze o ovim ili onim zaverama.

Bilo kako bilo, za Rozvel je čitava ova priča postala srećan loz. Svake godine početkom jula grad poseti preko 200 hiljada ljudi koji u opštinsku kasu unesu preko 5 miliona dolara prihoda.

„Rozvelski incident“ pretvorio se u uspešan biznis što je tipično za Ameriku: grad dočekuje goste nizom predavanja, izložbi, brdom suvenira i kostimiranom paradom „vanzemaljaca“.

Prevela: Marija Bilbija

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *